Архива 81

 

- спојлери укључени - 

Још једна серија у богатој понуди прошле и ове године, при чему изгледа да на наставак нећемо дуго чекати. Ово је хорор који почиње тако што прати познате елементе жанра. Рецимо, гледање (старих) видео трака посебно је хорорично, сетимо се легендарног јапанског Круга, видим има и римејци не-јапански, нећу да коментаришем...

Занимљивија је подударност коју можемо наћи са Исијавањем, мада ово није радио Стенли, нити игра Џек... Самоћа, рад у самоћи, оно је што повезује двоје протагониста - Мелоди и Дана - и пре него што их чудни обрти радње повежу. Али далеко је то од оног филма и пре ће нам рећи како човек може бити сам у савременом свету и кад није изолован. Мелоди је тако сама у настањеној згради (нећу рећи пуној, има празних станова, забрањеног спрата...), кад дође њена пријатељица неће бити сама у том смислу, ту је и млада Џес, али тада већ има много других проблема.

Дан јесте изолован, али далеко је оно од Исијавања. Јесте, нема интернет и тешко може да успостави везу мобилним (у фиксне линије се не верује), што је данас проблем по себи... Живи сам тамо где ради (дигитализује траке) и осим настојнице, која се повремено појави и коју одбија, једино друштво му је пацов - крајње "креативно" назван Рети, зар не би било кул да га зове Сплинтер (узгред, имао сам праву менталну блокаду док сам се сетио имена). Он нема кола али први град је двадесетак километара даље, што је растојање које се може прећи за пола дана не много брзог хода. Мотив усамљености изражен је у првом делу серије/сезоне али, видећемо, ту иначе имамо проблем са мотивима и мотивацијама...

Уз заплет у прве четири епизоде, Дан јесте проблем, јер све што "емитује" је нека збуњеност. Мислио сам да је до глумца, али рекао бих да је имао конфликтне захтеве. Заиста, шта би он ту требало да прикаже, кога игра?! Некога ко лагано луди; некога ко само послушно обавља договорени посао; некога ко јури демоне своје прошлости; некога ко верује у свет духова...? Видимо да ти захтеви могу бити конфликтни. Са друге стране Мелоди много боље игра улогу некога-ко-луди-а-није-луд, али њена улога је јаснија, можда зато што се њена прича одиграла 20 и више година раније, па "знамо" шта јој се догодило, гледамо траке које је снимала, видимо је са камером од које се не одваја, што је можда већ претерано... Треба похвалити и улогу симпатичне Џес (девојчица из зграде Висер, где Мелоди ради свој пројекат) која има својих проблема, па и Дановог другара који прави подкасте и помаже му својим истраживањима. 

Мелоди и Дан се срећу у некој "димензији" која није баш реална, али је нејасно како Дан који је сигурно жив то прихвата. Оно што их повезује је што траже своје родитеље, он настрадалог оца, она своју биолошку мајку. Има и назнака могућности утицања на прошлост...

Наравно, и заплет има превише елемената, као да се много тога хтело постићи (за кратко време). Тако имамо личне мотиве, свет духова, наравно злу компанију, окултисте, медијуме, натуралистичка објашњења, попа, заверу психолога... иначе све познате теме трилера/фантастике/хорора. Све ово може такође бити конфликтно, једно да искључује друго, а може се заиста пронаћи објашњење које све повезује. И томе присуствујемо од пете епизоде, с тиме што је седма, претпоследња, враћена у даљу прошлост, 1924. године.

Па да видимо како је то ишло. У згради Висер је активно окултистичко друштво које наставља активности давно несталог у пламену Vos Society. Од почетка ми знамо да је Висер зграда нестала у пожару, као и Данова породица, укључујући и његовог оца психолога који се појављује на Мелодиним тракама. Онај који предводи то друштво био је брат Дановог пребогатог послодавца. Мотивација његовог брата (негативца?) који плаћа истраживање и дигитализацију трака остаје нејасна, била би слаба тачка заплета да није једноставно решено тиме што је млатнут пред крај последње епизоде. Тако смо повезали окултисте и компанију...

Објашњење самог феномена је слојевито, али је добро изведено кроз нарацију. Постојале су Балдунг, вештице које су назване по Хансу Балдунгу који је почетком 16. века (занимљиво време тада и Бош ради, зар не) цртао гравире којима је дефинисао стандард приказивања вештица... Оне изводе комуникацију "између светова", практично са светом мртвих, оставиле су гримоар иза себе, начине да се призове демон-бог Каелего. Гримоар је у поседу католичке цркве, што је веза са свештеником који покушава да егзорцизмом помогне младој Џес, чему се Мелоди наивно противи, а ту улогу позитивца одигра онај окултиста... Но њему је циљ да спроведе људско жртвовање што на крају и спроводи, али не са Џес (не ни са Мелоди, њена "окултна" улога остаје помало нејасна, мада је јасно да има неке реакције које просечне особе немају). Он дакле обнавља делатности Друштва Вос.

Веза са натуралистичким објашњењима је (да ли сте сумњали?) преко гљива. Али овде није реч о печуркама које се свесно конзумирају него о некаквој халуциногеној буђи, која прави спиралне обрасце. Дакле, реч је о некаквом утицају на свест... Сама статуа Каелега, па и име деловали су ми афрички, али језик ритуала је... Мени је деловао као англосаксонски, можда сам у праву, ни други не знају. 

Укупни утисак серије је позитиван иако у првим епизодама, које су ваљда замишљене као атмосферичне, може бити досадна на моменте. Надајмо се да ће се у следећој сезони кренути дрито на ствари.

Иван Вукадиновић