Тајна звезде Сиријус
Имао сам прилике да се подсетим онога о чему сам писао у трилогији Агарта, посебно у првом делу. Да и не говорим да сам још као мали гутао Деникена, дакле овакво интересовање код мене одавно постоји. Последње чиме сам се од овога бавио била је мапа Агарте. Занимљиво је да код Темпла од свега нема онога што је била моја главна тема, а то је подземно краљевство. Али има морских као и свемирских амбиса. Укратко, тема је оно што називамо богови ванземаљци.
Но како су ти ванземаљци са Сиријуса, најлогичније је да се крене од Догона, афричког племена које живи на територији данашњег Малија, у ономе што називају Француски Судан, а модерније Сахел - област јужно од Сахаре, на коју се данас шири пустиња. Прво што сам читао о племену које усмено преноси сазнања о систему Сиријуса која је савремена наука тек недавно стекла (тројни систем). Књига Ми у космосу, Арнолд Мостович, први пут објављена 1976. (иначе Темпл истиче да је прво издање његове књиге било баш те године, а на више места има допуну из 1997.)
Дакле, Догони су "примитивним" језиком описали "све" о звезди која је најсјајнија на небу (и позната је доста дуго, као псећа звезда, на шта ћемо се вратити), али и о њеним пратиоцима који то нису. Када се каже да је суседна звезда "по - толо" (по или Дигитарија, како су француски истраживачи назвали ту звезду, јесте зрно житарице сличне просу која има најситније семе) направљена од метала који је нешто најтеже што постоји, што ни сви људи заједно не би могли подићи, то је помињање онога што данашња наука назива бели патуљак. Још згуснутија је неутронска звезда, али се она скоро не може видети, док је слаби сјај Сиријуса Б тек недавно снимљен. Али Догонима је још занимљива трећа звезда у систему, која је тек недавно откривена, још не сасвим доказана.
Узмимо још неке ствари као што је број година које обе звезде круже око Сиријуса, а он је по педесет година. Темпл нашироко помиње где се све јавља овај број, до броја чувених Анунакија код Сумераца, непокретних богова који су само присутни. На догонским цртежима путање ових звезда су јасно елиптичне што је у астрономији усвојено тек од Кеплера, пре је доста времена изгубљена на одбрану кружнице као "идеалне" те тако једино могуће.
Оно што је занимљиво је неки пут деградације и трансформације знања. Код Догона су ова знања директна, наравно дата језиком који би они могли разумети (рецимо 480 би био највећи могући број, настао као 8 пута 60, оба броја имају сакрално значење), али су несумњиво научна у свом декларативном виду, иако наравно не можемо говорити да се до њих дошло научним путем. У Египту су већ мистификована као митологија. Темпл наводи управо оно што и ја у Агарти - даља деградација иде са стеларног ка соларном култу, усвајањем Сунца као божанства и мере календара.
Доста тога је речено о змијским зубима, људима који из њих "ничу", од земље рођенима... Теме које се појављују у египатској, халдејској и грчкој митологији. Темплово објашњење је веома једноставно, натуралистичко - како се земље ноћу издижу над хоризонтом, оне као да "излазе" из земље. Змијски зуб тако је код Египћана света шифра Сиријуса, која је касније преписивана без разумевања. Али није уочена нека дубља веза између хтонског и стеларног. Звезде су далеке, Земља је онда центар. Можемо говорити о геоцентризму, но можда боље о модерној теорији релативитета - ако нема центра свемира била шта може бити референтна тачка, па и Земља. Али ако говоримо о боговима-венземаљцима биће да су они остали без везе са својом звездом, или је због велике удаљености никада нису ни имали. Тако Земља постаје центар, богови везани за њу (подводни или подземни), а древна астрономска сазнања постају недоступна чак и посвећенима. Осим, како видесмо, Догонима.
Роберт Темпл ипак негде тврди да је египатски систем једнак догонском, што бисмо могли рећи једино у смислу бројева. Природно објашњење путање друге звезде остаје скривено у метафорама, како рекосмо скривено чак и за посвећене, заборављено... Али кад смо код метафоре доста је речи посвећено томе да је Сфинга заправо фигура пса а не лава, те да је могла бити већим делом под водом (касније је затрпана). Древна сазнања опстају и кроз сакралну географију, о чему сам раније такође читао - места храмова, пророчишта и светилишта нису случајна - мрежице и корпе које носе богови на рељефима заправо су мреже меридијана. Занимљива теорија, али њена веза са Сиријусом није објашњена. Можда зато јер се Темпл уздржава од тога да говори о древним слеталиштима и космодромима, у поговору Александра Павића (нисам прочитао) он је назван агностички гностик - занимљиво, ја некад тако видим себе.
Порекло догона можда је непотребно истраживано. Неке паралеле су ипак занимљиве и можда буду преписане као нови блог. Пише се о Пелазгима, прастановницима Грчке који се повезују са Аркадијом (Спартиоти?). Пријатељица од које сам позајмио књигу је написала ПЕЛАЗГИ - СРБИ/СЛОВЕНИ - ЛИКИЈА - ЛИКА - ВУЧЈЕ. Такође и ВУК - СРБИ - ВУКОДЛАК - ВАМПИР (по Темплу вук култно замењује египатског шакала, односно пса, но шакала сада има и у Србији, сигурно дуж медитеранске обале, питање да ли их је било раније). Као и ВУЧЈИ АПОЛОН - БОГ СУНЦА - ДАБОГ - ВУК.
Да ли су онда Догони Срби (као у осталом и сви остали народи)?! Можда су поцрнели на афричком сунцу, вековима се и то може догодити... По књизи, међутим, испада да је нешто друго. Пелазги (као и Грци, или су они само прихватили ту културу?) су као и Догони (неки од њих) потомци древних Либијаца, иначе белог народа, суседа Египћана. Миграција је, дакле, ишла на југ и север. Они на југу су се помешали са ранијим становништвом и пренели му своје традиције. Не знам да ли је то могуће, мени није много битно. Узимам да су сазнања изворно дошла из Африке, а преко Кема (црне земље, Египта). Некада је и Сахара била зелена, а Сахел можда прекривен мочварама и дубљим водама. Тако је могуће да су Догони нешто знали о древним амфибијанцима (ванземаљског порекла), који се истина код њих јављају у дегенирасним облицима Номоа (надзорника), извајаним фигурицама од метала, занимљиво старим тек неколико векова, код којих се истина не види баш најјасније да су водоземци или полу рибе. А на њих прелазимо сада...
Дакле, сазнања Египћана су већ делимично митологизована, али задржавају неки космички смисао, који је уосталом виђен у изградњи пирамида. Њихови богови-химере, међутим, још не дају неки "реални", а посебно не кохерентни облик (пошто има их разних) који су могли имати ти ванземаљци. Пре је реч о метафори, па тако Анубис има главу пса или шакала - Сиријус, Псећа звезда.
Међутим, богови Месопотамије (Темпл доказује њену везу са Египтом) су јасно амфибијска бића, прекривена крљуштима и са рибљим реповима. Лавкрафт је одатле црпео инспирацију за своје Древне (назив Древни помиње се и код Грка за амфибијска бића). Темпл тај део своје књиге назива С оне стране тајне, а поглавље Једна фабула. Добра метафора је како би дете доживело морску сирену у њеном "реалном" (незашећереном) облику, а како његова мајка. Коме би то биће било занимљиво, а коме застрашујуће? Тако су се Сумери и каснији тим бићима дивили, сматрали их својим законодавцима (јопет моја Агарта), а такође и одвратнима - вавилонско Анедоти значи баш "одвратни". Толико помињани Анунакији (Ану, иначе сумерски бог небеса) нису нешто посебно - иако повезани са небесима (Сиријусом?) они су ту само да би били присутни, а њихов број педесет, увек понављан, указује нам на нешто - видели смо шта.
Грци су неки блеђи али не небитан одсјај. Број педесет помиње се у вези Аргонаута (толико весла на барци), темена сакралног троугла су у Египту, Грчој и Колхиди где је Јасон пловио (Каквказ - место где је пристала Нојева барка)... И ту имамо морске Древне, морска чудовишта, сетимо се Кракена (који се код Марвела помиње у сасвим другом контексту). Грчка ипак није право место за истраживање... Но, сетимо се и древних Јевреја, изразито анти-поморског народа (занимљиво да ни Египћани ни Вавилонци нису били неки поморци) и њиховог Левијатана, чудовишта које код Томаса Хобса баш јавља као заштитник поретка који људима не мора бити баш леп. Случајност?
Најзад, нешто рећи о додацима на које отпада бар трећина књиге. Најзначајнији би био онај где се обреди Догона дају једноставно тако, без космичких тумачења. Антрополози који су то преносили просто нису знали одакле такви митови. Проклови списи (дужи додатак) нам више говоре о древном хелиоцентризму, данас помало заборављеном, него о Сиријусу. Беросови списи о богокраљевима халдејске праисторије и њиховим веома дугим владавинама. Зашто су Хетити били у Палестини? Узгред, ПЕЛАЗГИ - ПЕЛАСТИ - ПАЛЕСТИНЦИ - ФИЛИСТЕЈЦИ, а нишка пијандура Димитријевић рече једном Дајбог или Дагон (овај филистејски бог којег помиње Библија, но такође и Лавкрафт, филистејска је верзија риболиког Оанеса). Најзад Напомена о слободном зидарству, где је Темпл дозволио себи да се похвали јеврејско-немачким прецима који су знали тајне немачких плаћеника током америчке револуције, били повезани са оба лидера у Грађанском рату, неки масони 33. степена и тако...
Иван Вукадиновић
Коментари
Постави коментар