Подземље је спас

Ovo nije prikvel, već neka vrsta umjetničke pripreme za roman Putovanja malog diva . Radnja romana se odvija sredinom prošlog veka, dakle to bi bila Period Drama , ova radnja je u nekoj sadašnjosti. Dok se može (nije teško) zaključiti kako moj junak Vasilij Anatolič predstavlja autora, tj. Mene, ovo jeste pisano u prvom licu, dakle moglo bi se zaključiti i da je prema događajima iz života autora. Ono što je zajedničko priči i romanu je pripovedna strategija koja se oslanja na Rune i neka fascinacija Divovima (prvim bogovima), koja u romanu već prelazi u sistem vrednosti. Nova godina je stigla, jurnjava pred praznik i samo praznično veče su prošli. Cenim da imate vremena za čitanje, pa posvetite se... Ja stvarno ne volim Novu godinu. Nije da je mrzim, samo nemam neki poseban odnos prema tom prazniku. Nije da imam razloge da izbegavam to veče, kao jedna moja bivša kojoj je tetka umrla tog datuma. Ne, nije ništa tako. Samo ne vidim ništa posebno u tom glupom prazniku. Ne bih bojkotovao p...

Ево једног лаганог предновогодишњег блога, кад би се зезали... Истина, ово пишем необавезно, обрадован острвом доконости у лудилу пред НГ, кад као све нешто мора да се обави и свако има потребу да нешто (ис)каже.  На ове струје не треба гледати као на неку строгу класификацију, можете их замислити као темена четвороугла, неко је једном ближе, другима даље; неко не може бити класификован (видећемо и то); неко је у једној, али има примесе осталих ... Биће још слика, извињавам се на пургативним и осталим својствима, што укључује насловну фотку (претрага на сендвичари )... Можда некоме ово и помогне, а осим стомаку не може да шкоди. Према томе ранисан (или клометол) у уста, па двидимо које су то струје. Отворено проамеричка Ова струја је у последње време у дефанзиви, односно полуилагали, пошто је њен главни експонент Зорана најурена (а да је и даље члан СНС?), док шоВмаз није добио што је као желео, или се сам кандидовао. Довољно је јасно њихово прозападно или проамеричко расположење, ...

Believe nothing you hear and half of what you see. E A Poe Porodica Adams - još jedna od onih priča "na kojima sam živeo". Ali šta to zapravo znači? Recimo da postoje dve grupe fanova. Pogledajmo to na mom primeru i serijalu Star Wars . Ja sam odgledao, barem onu originalnu trilogiju nekoliko puta, možda više od 10. Imam neke svoje priče koje su vezane za to, čak one zanimljivije vezane za prikvele. Sa druge strane nisam čitao stripove, osim nešto što je bilo u Politikinom Zabavniku , kao klinac jednu knjigu, etc. Niti sam neki stručnjak za kanon (a ne mislim ni da su se s njim usrećili - midiklorijani , na primer). Nisam gledao (još) The Mandalorian, a The Clone Wars nisam zbog grafike. Uopšte, draža mi je referenca koju ću naći u Breaking Bad od cele prosečne , ili čak malo iznadprosečne serije. A najdraže su mi reference koje mene uključuju , što bi rekli interne fore.  Toga je bilo i u vezi one originalne serije Addams Family  koja se na našoj televiziji re-emitovala ka...

Већ сам пренео " прве утиске " овом одличном серијом, заправо оно што сам закључио до средине друге сезоне. А када сам одгледао прве три сезоне, мислио сам да је то заокружена прича, што би могла бити ако се посматра из угла краља Алфреда . У прве три сезоне видимо како је, наравно уз помоћ свог (не)верног Утреда одбранио Весекс од Данаца и ударио темељ Енглеској, па и његовог сина како је одмах после смрти оца одбранио свој престо, опет од Данаца. Међутим, из угла Утреда (сина Утреда) Рагнарсона то сигурно није завршена прича, будући да није још повратио право на Бебенбро, своју очевину. Мада делује да је нашао свој мир, посебно јер је свом побратиму Рагнару обезбедио право на Валхалу, убивши онога који га је убио у сну. За овај блог из прве три (посебно треће) сезоне је битан Етелволд, који из улоге трикстера прераста у улогу (не)класичног негативца, у неким моментима чак симпатичног, мада све више одвратног због својих недела. Занимљиво да је лажно пророчанство које је он ...

 Што је са њима не везује ближе познанство, не смета јој; само нека долазе увече, у часу кад је пићем и чамом припремљена за непромишљеност, и нека ћуте, нека не траже изјашњења, ни светла, да им се покаже нага. После њих јавља се кајање, гађење, али она се на то већ навикла, чини јој се да су нераздружив део љубавног спајања. Поново их чека. Понекад узалудно и бесплодно: нико јој не дође. Тада се радује, осећа се као да је избегла нешто ружно, слично неким данима без посете у логорској кући радости које је проводила замишљајући усредсређено да је на слободи, у неком граду где за њу нико не зна. Онда опет неко наврати, а она се и с тим мири. Александар Тишма, Употреба човека Роман се нашао на листи feel bad књига пријатељице, што ме је заинтересовало да га прочитам, након што сам читао The Bell Jar Силвије Плат. Наравно да је реч о две стране лошег осећања - тамо је везано за личну психу јунакиње, у времену успона Сједињених Држава, наизглед лишеном брига, када је главна вест смр...