Sreda
Believe nothing you hear and half of what you see.
E A Poe
Porodica Adams - još jedna od onih priča "na kojima sam živeo". Ali šta to zapravo znači? Recimo da postoje dve grupe fanova. Pogledajmo to na mom primeru i serijalu Star Wars. Ja sam odgledao, barem onu originalnu trilogiju nekoliko puta, možda više od 10. Imam neke svoje priče koje su vezane za to, čak one zanimljivije vezane za prikvele. Sa druge strane nisam čitao stripove, osim nešto što je bilo u Politikinom Zabavniku, kao klinac jednu knjigu, etc. Niti sam neki stručnjak za kanon (a ne mislim ni da su se s njim usrećili - midiklorijani, na primer). Nisam gledao (još) The Mandalorian, a The Clone Wars nisam zbog grafike. Uopšte, draža mi je referenca koju ću naći u Breaking Bad od cele prosečne, ili čak malo iznadprosečne serije. A najdraže su mi reference koje mene uključuju, što bi rekli interne fore.
Toga je bilo i u vezi one originalne serije Addams Family koja se na našoj televiziji re-emitovala kada sam bio tinejdžer i nešto kasnije. I nije me džabe drugar povezao sa Gomezom - uvek nasmejan, ali zbog stvari koje bi teško neko drugi smatrao za smešne (ili vesele). U velikoj meri "ostao" sam na toj seriji, i filmu sa Andželikom Hjuston iz 1991. Ne mislim da sam nešto mnogo propustio što nisam gledao kasnija (i možda ranija, animirana?) ostvarenja, uostalom da se ne foliram - filmovi i serije me pre nekoliko godina nisu zanimali u istoj meri kao i sada.
S tim u vezi, mojom ranijom istorijom, jesu i prvi utisci ovom serijom. Ukratko, trebalo mi je trajanje prve epizode (inače možda najmanje ubedljive) da se naviknem na novu Sredu. Ali imajmo u vidu da je teško inače preslikati devojčicu bucmastih obraza (11-12 godina, koliko su imale i glumice) u bar pet godina stariju tinejdžerku. Nije da nema takvih tinejdžerki, ali treba predstaviti svu slojevitost Sredinog karaktera. I u tome je Jenna Ortega sasvim uspela, uostalom ne sumnjam da je razbila na kastingu. Iako izgleda za nijansu drugačije od očekivanog.
Vreme je da se pozabavimo i drugim glumačkim ostvarenjima, a tu je, nema sumnje, originalna serija postavila visok standard. Dok je Zita Džons nesumnjivo dobar izbor za Mortišu, Gomez je (ne samo po meni) omanuo. Sredin brat (Pagzli, Bagzli, da ne tražim...) je dobar koliko se pojavljuje. Pomislio sam da se stric Fester (Uncle Fester - eto gde je srpski bogatiji od engleskog - u izražavanju rođačkih relacija) neće sad ni pojaviti, da ga čuvaju za narednu sezonu, ali zašto bi ako i ovde može da briljira! Lurč se samo pojavljuje (bez reči) da bih ga komentarisao, ali je zato Stvar (Thing - čuvena ruka, najpoznatija posle Maradonine) moja prva simpatija u ovoj seriji. Scena kad je Fester oživljava svojim električnim prstima, uz retke Sredine emocije, jedna je od najboljih u seriji.
Pa da krenem, bez ikakvog gledanja šta je ko imao reći. Mada sam pre neki mesec video komentar trejlera u kojem se aludira valjda na žensku toksičnost (videćemo još o tome) zbog toga što je Wednesday pustila dečacima pirane u bazen. Ukratko da komentarišem: 1. neku kaznu jesu zaslužili i 2. nadam se da niste zaboravili da je horor komedija bukvalno najbolji žanr za preterivanja, do nivoa groteske.
A nije jedino žanrovsko određenje ove serije da je horor komedija, uz to može biti i tinejdž komedija, koja dosledno gleda tinejdžerske godine ovoga veka, a eto ugazili smo i u dvadesete... uz veoma malo nostalgije (zbog Sredinih roditelja) ali ovoga puta samo malo pomerene od onoga što je već mejnstrim - ovde je kraj osamdesetih i početak devedesetih. Tako je serija Wednesday višeslojna - sloj triler zapleta, autoironični sloj sproću "današnje omladine", najzad sloj same Sredine psihe, najzanimljiviji jer ona je... da već kažemo izlizano - višeslojan, kompleksni karakter.
Onaj prvi sloj postaje jasan već na kraju prve epizode - pošto smo videli da će Sredino prilagođavanje biti mukotrpno (zapravo u ovoj seriji ne baš toliko teško kako bismo na početku rekli) vidimo i da neko čudovište hara idiličnim okruženjem škole za outcasts u kojoj bi Sreda bila kao kod svoje kuće, tj. trebalo da bude, samo što se ona ni tamo baš ne oseća tako - Mommy Issues. Naravno znamo da će to čudovište imati posla baš sa Sredom.
I ovaj sloj je višeslojan, kakvim uostalom dobar krimi zaplet i treba biti. Majstorija je kad se dovede do vrhunca osećanje da može biti bilo ko, mada linija odbacivanja već označenih krivaca (u smislu nije ovaj, nije onaj) lako može biti sasvim predvidljiva. I toga ovde imamo. Počevši od onih koji jesu za nešto krivi - a to su gradonačelnik i direktorka škole. No pre toga recimo da u tom mestu gde je sreda imamo dve međusobno zavađene atrakcije - jedno je ta njena škola za decu sa posebnim sposobnostima, takođe i problemima u ponašanju; drugo su prvi kolonisti, odnosno pilgrims. Gradonačelnik (inače crnac) ispada da je po službenoj dužnosti bliži ovom drugom (mada malo teže da su to bili njegovi preci), ali mu je stalo da i prvo ostane u gradu; direktorka bi bila njegov lik u ogledalu - pre svega zainteresovana za opstanak škole po svaku cenu, ali to uključuje i kompromise sa gradom. Ovakvi će biti prvi osumnjičeni, mada ne umešani u ubistva, ipak duboko u zataškavanju istine, što će oboje na kraju platiti glavom.
Gvendolin Christie svakako je glumica čije mogućnosti nadmašuju ono što sam do sada od nje video. Tako u Game of Thrones (po ko zna koji put - nisam gledao, pa ni njeno izvođenje) je izgleda neka borkinja, a što rekoh drugaru delovala mi je u fazonu "Katice, sine" - inače ima dva metra visine. Fazma iz Star Wars je svakako precenjana, ali možda, što se tiče same glumice, opravdano. Meni je bila zanimljiva njena uloga u Sandmanu (niko drugi do Lučonoša) gde je formalno negativka, a u drugoj sezoni će to izgleda biti i suštinski, ali veoma simpatičan lik, meni je delovala kao prijatna gospođa. Ovde sasvim suprotno - iako u suštini nije negativac, imaće svoju pozitivnu ulogu do kraja, daće sve od sebe da izgleda što više antipatično. I u seriji nije jedina koja se trudi da izgleda neprijatnije nego što zaslužuje. Ona je i neka poveznica sa istom školom s početka devedesetih kada je bila školski drug Mortiši i Gomezu. Shape-shifter (njena posebnost) što će me pomalo mučiti do kraja - šta bi s onim kada je menjala oblike glumeći nastradalog dečaka. Ali to je isto bilo prikrivanje zločina, ne umešanost u isti.
Što se krimi sloja tiče dodajmo i jednu "bottle" epizodu u kojoj Sreda uspeva da dokaže nevinost svog oca kojeg je šerif uhapsio zbog ubistva još dok je bio školarac. Šerif - još jedan od višeslojnih likova - zanimljivo šta je sve nenametljivo ubačeno u samo osam epizoda ove serije.
Kod Marylin Thonrhill počinje autoironičnost već na ovom detektivskom nivou. Jer ona je prva normie profesorka u ovoj školi što bi u duhu postmodernog liberalizma moralo biti kul. Kao takva i sama ima problema da se prilagodi, zar ne. Uz to ista glumica, Christina Ricci, igrala je Sredu, ali kako rekosmo mlađu od ove, nekada davno... Efekat nostalgije koji je pravi, a ne ono silovanje koje videsmo u Star Wars franšizi. I onda (spojler alert!), zapravo u poslednjoj epizodi, ona ispada glavni negativac!
Sledeći sloj je onaj vezan za zeitgeist. Nema sumnje, ovo kao i skoro sva američka moderna ostvarenja, dolazi iz sveta neke liberalne agende, ali je jasno kad se gleda da nije ništa rađeno "po planu", nego autorski spontano. Drugim rečima - nije da su oni, autori serije, hteli "e ajde da ubacimo" ovo ili ono, nego su radili po svojim iskrenim uverenjima, koja vuku verovatno od škole i koja su takva. I uneli su dobru dozu ironije (dakle autoironičnost) prema istima. Serija BoJack Horseman je jedina koja je tu dala više, ali u svojih šest sezona (inače baš iz tih razloga nisam mislio da o istoj mogu pisati dovoljno dobar blog). Dakle, kad u Wednesday vidimo da se koriste pojmovi kao što je mansplaning ili whitewashing oni će biti uglavnom ironični, a posebno ovo prvo. Ili recimo kada Sreda prospe na nekoj-vrsti-sudara gomilu feminističkih fraza šta bi njen dejt pomislio, a on jednostavno kaže - samo sam hteo reći da izgledaš odlično.
Ovim muško-ženskim odnosima ćemo se vratiti, ali pogledajmo nešto mnogo spoljnije, time i jednostavnije. Odnos prema prvim doselenicima, tj. puritancima (pominju se kao pilgrims). Iz ugla same serije ništa sporn, uostalom na kraju ispada da je sve neka lična vendeta u kojoj se obe strane imaju za šta osvetiti. Ali kako je (samo?) kritika istih prečesta u novijoj američkoj umetnosti, malo razmišljanje iz ugla muve na zidu (kao Srbinu mi je svejedno, dovoljno sam realan da ne mislim kako je američka desnica kad vlada presudno bolja, s druge strane najveće probleme imali smo baš sa tim liberalima - demokratama). Recimo da ti hodočasnici nisu oteli Indijancima zemlju. Sa druge strane outcasts uglavnom dolaze iz Jevrope (u seriji nije baš tako), kulturološki nema sumnje da su potomci onoga što je na evropskom kontinentu bilo proganjano. A da nije bilo puritanaca, ne bi bilo ni Sjedinjenih Država, pa kako bi ovi frikovi prošli sa evropskim režimima?! Dodajmo još malo ironije - puritanci i ostali fundamentalisti su u Jevropi isto bili proganjani, samo što su oni za razliku od frikova želeli društvenu promenu, i to onu ne-baš-liberalnu. Ali ovo je ipak humoristička serija, ako želite realniji umetnički izvor o puritancima, preporučujem Eggersov film The Witch (možda bude blog o istom). Toliko od muve nba zidu, samo da me ne spljeskate, ni jedni ni drugi...
Iz ugla serije ovaj sloj bismo mogli videti ovako: kada Sreda učestvuje u Pilgrims Day i sa polusmeškom ponudi turisitima (Nemci?) kolačiće koji nemaju ničeg originalnog, ali su u njihovoj izradi učestvovala potlačena plemena Amazona, koji nestaje... meni bi bilo kul da je jedan turista ipak uzeo takav kolačić, a ostali neka se razbeže. Ali to bi bilo previše. Uostalom, Sredina (u početku) žestoka konkurentkinja nema problema sa Pilgrims Day, iako je crnkinja.
Portretisanje ostale dece (tinejdžera, đaka) takođe je odlično i uz dozu preispitivanja ili ironije (kad je šta potrebno). Uzmimo Sredinu cimerku koja je "pravo" žensko, ali pripada porodici vukodlaka. Dakle nekada progonjena grupa, no u ovom paralelnom svetu već sasvim (?) prihvaćena. No ona mu tu dođe crna ovca, ili barem razočarava roditelje jer još nije wolf-out. Kakva nenametljiva, mada ipak očigledna, priča o identitetu!
Ili Sredin prijatelj, smotan i stereotipno-neubedljiv muškarac, kome će ona objasniti kako se džaba trudi oko svoje love interest, uostalom to je sve bezveze (Liza Simpson bi rekla gej). Pa bilo bi zanimljivo da ovaj lik ostvari to što želi, s obzirom da je sasvim politički korektan - dve majke, recimo. Iako jelte nije neki frajer... Mada, Sreda se jednom poljubila sa stvarno zgodnim momkom,pa je ispalo da je on (bukvalno) monstrum i serijski ubica. Vratimo se ovom njenom smotanom drugu, pčelaru, on ipak dosta uradi u raznim avanturama, a deo serije leži u bolnici gde ga Sreda posećuje, osećajući se lično krivom. A ovo za ljubav, možda u sledećoj sezoni...
Ona njena konkurentkinja kasnije postaje relativno dobra prijateljica, inače ova serija nije revolucionarna, ne ide dalje od očekivanog, a u takvima će klinci, maloletna lica, skoro dosledno biti ipak pozitivna. Osim Sredinog dejta koji je vidimo monstrum, mada ni on nije kriv. Ako bude nekog iskupljenja ono će bit u sledećoj ili nekoj od sledećih sezona. Ali kako to da Sreda uopšte ima prijatelje?!
Tu vidimo svu kompleksnost Sredinog karaktera i koliko je težak zadatak Jenna Ortega imala. Dakle, treba odigrati lik koji veoma iritirajuć po svom držanju i ponašanju. I to ne iz neke poze ili trenda već iz neke unutrašnje asocijalnosti, što bi najbolje opisalo Sredu. Uzmimo njeno dosledno odbijanje zagrljaja do samog kraja serije. A s druge strane, da u srcu ipak ima NEŠTO.
Dosta toga bilo je do odličnog scenarija, koji recimo tek ponešto objašnjava Sredinim odrastanjem (tj. samom porodicom Adams), a dosta toga u njenom karakteru ostavlja kao jednostavno tako. I kako njeno buduće društvo, posle nekih stvari uobičajenih za novajlije, nju prihvata čim se dokazala. Nju, kao takvu, ma koliko bila naporna. Što se tiče odraslih, jasno je da je niko ne odbacuje kao napornu klinku (šerif je više puta na ivici toga) mada se to može objasniti time da znaju za njeno poreklo, inteligenciju, da može biti opasna po njihove zle planove, etc.
Za kraj malo majstorije u vezi onoga što već pomenusmo: muško-žeskih odnosa. Momak koji joj je spasio život, i bar pomalo zainteresovan za nju, bivši "školske kraljice" (koja je sirena). Sreda će stvarno pomisliti da je on čudovište, uostalom "sve" ukazuje na njega. Mada je poprilično naivno kako se dokazi pronalaze (dramaturski to nije sjajno). Vezan u lancima, kada ona više ne sumnja u njega (jer imala je viziju ko je ubica) on će joj reći da je toksična. Zanimljiv izraz iz moderne psihologije (terapije), a u medijima onaj koji se obično vezuje za muškarce a ne žene. Stvar će se izgladiti time što ipak on dođe da joj u ključnom trenutku pomogne, sa lukom i strelom (njegova specijalnost), a ona popije strelu za njega i tako mu vrati dug što s tiče spasavanja života. I onda se kao prijatelji raziđu, do sledeće sezone.
Ivan Vukadinović
Putovanja malog diva - roman potpisnika ovih redova - malo reklame jer i Jupiter je prvo sebi stvorio bradu.
Коментари
Постави коментар