Ideologija tarota

Eon Maat podrazumeva ukidanje podele u ljudskom biću izazvane stvaranjem zasebne seksualne prirode. Odnosno, kako to Hrist najavljuje, u carstvu nebeskom neće biti ni muško ni žensko, niti će biti ikakve suštinske razlike između njegovih stanovnika. To znači povratak čovečanstva u androgino stanje.

Dorijan Nuaj, Ideologija tarota

Pre par meseci povela se rasprava o tarotu u fejsbuk grupi Agarta. Prezentovan je klip (video) u kojem se kaže kako tarot nastaje negde u XV veku, od mamelučkih špilova... Dobio sam odgovor kako duh prethodi materiji, pa neće biti da su ti simboli tada nastali. No ako je tako, znači li to da postoji negde (na nebu?!) predefinisan skup simbola koji smo mi saznali u određenom momentu (a zašto ne ranije?!) i koji se nije razvijao, pa posledično tome - samo jedan tarot bi bio pravi, ostali su lažni. Ah, kako slično religiji...

Ove stvari i još neke (korespondiraju sa citatom gore) navele su me na razmišljanje o problemu univerzalija. Ukratko, i za ovu temu bitno, jeste duh (šta god to bilo) pokretač što ne znači da se sve ne menja, pa i "duhovne stvari". I upravo time se bavi početak ove knjige (koji je mnogo više od uvoda, za razliku od onih knjiga gde se smandrlja odakle tarot, pa se onda pređe na glavno - tumačenje karti, posebno velike arkane). 

Istorijski, nije ništa sporno da karte za igranje dolaze iz Egipta (ali ne ONOG, već mamelučkog, a to nisu ni oni Mameluci koji su po filmu Cat People vladali Srbijom). Naravno da se tarot povezao veoma brzo sa slikama koje postoje u ljudskom umu, dakle, onim koje su već tu postojale. Ali te slike nisu iz Egipta, na koji su se kasnije referencirali razni magovi i okultisti, nego iz srednjevekovnog imaginarijuma. Malo je ljudi bilo pismeno, pa su slike pomagale pamćenje. I tu su ušle slike iz prehroišćanskog vremena, dakle paganske, jer Crkvi je odgovaralo da poveže svoje učenje sa onim što je ljudima bilo već poznato. Ulazio sam u rasprave sa verskim fanaticima koji u suštini kopiraju protestante (ako već nisu u jednoj od tih sekti) pa sam im znao reći da je šteta što prvi misionari nisu bili strogi rišćani kao oni - onda bi i danas paganstvo bilo fakat. Ti prehrišćanski elementi koji su ušli u tarota mogu se, naravno, naći u drevnom Egiptu, kao i bilo gde.

U skladu sa materijom, dobar deo ove svojevrsne istorije tarota bavi se teorijama pamćenja. Pomenute su dve - Aristotelova i Platonova - meni više paše Aristotelova baš zbog neverovanja u fiksne identitete predstave. Ako učenje jeste prisećanje, kako je govorio recimo Tesla, čovek se priseća pre načela nego uobličenih slika. U tom smislu je relevantno šta u tarotu treba pamtiti? To nisu one tabele korespondencija i analogija, kojih ima tako mnogo u svakom tekstu koji pretenduje na okultno, pa i ovde. Ali ko se bavi tarotom morao bi biti povezan sa svakim simbolom koji "izvuče", u smislu da ga prepozna i u sebi zna osnovu njegovog značenja. Ako ćeš zavirivati u ćitap da bi prepoznao kartu, onda biće da tarot nisi ni naučio... Naravno, kako tarota ima više, mnogo više, može nam se stvarno dogoditi da ne prepoznamo kartu drugog špila (osim po broju kojim je označena), što znači da uči na jednom špilu, kasnije znanja proširuju na dva ili tri špila i to je to. No ovo je za mene (za sada) teoretski pošto se tarotom nisam bavio divinacijski.

Drugo pitanje je koliko je tarot (samo) divinacija, a koliko mnogo više od toga. Na slici desno je Sola Busca Tarot jedan od prvih naslikanih špilova. Na velikoj arkani su sami muškarci (što u tarotu inače nije slučaj), uglavnom rimske vojskovođe i senatori, uz neke istorijski nepostojeće ličnosti pa i neke iz drugih epoha (Nabukodonosor). Očigledno je da je špil pomagao u učenju antičke istorije, možda zarad svrha porodične ideologije (ako kao druge italijanske, i ne samo italijanske, porodice želi da se poziva poreklo iz rimskih vremena). No da li je to korišćeno za proricanje sudbine?! Pre XVIII veka (ovaj špil je sa kraja XV veka) nemamo podatke da se tarot koristio za divinaciju (gatanje, proricanje). Verovatno se dosta toga krilo jer kazne (inkvizicija, protestantski fanatici) su mogle biti drastične. Ipak, biće da je ovaj tarot (špil) korišćen, osim za zabavu, kao mnemotehničko a ne divinacijsko sredstvo. Ipak poznato je da su se i knjige kao što Biblija ili Danteova La Comedia koristile za proricanje budućih događaja. Jednostavno bi se otvorila knjiga i pronašao stih, izumljeni su i neki načini pomoći u tome, kojima se sada ne bavim. Ako je tarot nastao radi lakšeg tumačenja Biblije (učenja hriščanske Crkve), tj. ako vodi poreklo od takvih predstava, za logično je smatrati da je neko došao na ideju da jednostavno otvori špil i vidi šta će mu reći.

Dorijanova knjiga nije samo ideologija i istorija tarota, nego (kao i druge njegove knjige) i njegova ideologija i svojevrsna istorija ezoterije. Što se tiče poslednjeg jasno je da imamo slabljenje moći od XV veka (renesansa, humanizam, naučni metod, (kontra)reformacija) kome odgovara bujanje ezoterijskih pokreta (od rozenkrojcera pa nadalje), spekulativna masonerija, pa i sve više tarota.

Tako ćemo u odeljku koji se bavi novijom istorijom tarota videti šta stvarno znači ono neka cveta hiljadu cvetova, sa svim paganskim, feminističkim, nordijskim, čak i zen Osho tarotima... I svaki od njih može biti ispravan na svoj način - ako je čovek u određenoj materiji, on će dobro vladati slikama koje s njom korespondiraju i ništa više od toga. Prema ovim tarotima (recimo od osamdesetih prošlog veka do danas) će tarot Alistera Krolija biti konzervativan, onaj (inače najpoznatiji) Marsejski špil naravno antika, dok se prvi taroti gube u nekoj nepoznatoj praistoriji. Naravno, Dorijan će upozoriti na ovu New Age - milenarističko - ekologističku pomamu, koja negira pojedinca i vodi vlasti malog broja ljudi. No to je inače jedna od njegovih omiljenih tema, kojima se sad ne bih bavio.

Naravno, nešto malo o tumačenjima samih karti. Mala arkana (to su inače karte kojima se igramo) je data u jednom odelju, u zgusnutom tekstu. Ako se čita "kao roman", što sam ja sada uradio, bez potrebe i mogućnosti da učim tarot, može biti teže za čitanje ako ne vidimo odmah o čemu je ta karta, mada je to teško jadnoznačno reći. Umesto toga videćemo korespondencije sa astrološkim znacima i dekadama (nije mi poznat pojam), te u fusnotama - referencama (kojih ima mnogo više nego kod razmatranja velike arkane) odgovarajuće citate iz Biblije i Krolijeve Knjige zakona. Ipak smatram da je ovaj odeljak sasvim dobar za učenje, naravno uz posedovanje špila. 

Velika arkana (ovo pišem pre nego sam je završio) je ono što čitaoce obično najviše zanima, neki misle da je to najlakše pisati, dok je prema samom Dorijanu nešto "najnezahvalnije za tumačenje". Svaka počinje sa kartom (rekao bih iz Marsejskog špila), ali je za tumačenje koriščeno čak 14 istorijski najpoznatijih špilova, uključujući naravno Krolijev Tot Tarot iz 1944. tarot Zlatne zore iz 1910, etc. Naravno da i ovde imamo šta su rekli razni autoriteti (Fulkaneli recimo). Ovo je zapravo sagledavanje života.

Lično sam se bavio runama, a ne tarotom, mada mislim da bi i u ovom slučaju važila "ista pravila" što se tiče nekih mojih aspiracija. Kako kod Dorijana možemo videti, čuti na nekom drugom mestu, tako ni meni divinacija nije bila na prvom mestu. Mislio sam da bude čak na trećem - prvo bi dolazilo upoznavanje sa svetom ("kako svet zapravo funkcioniše" - Miro Krnjajić, Raido kurs materijali), onda magijski rad (mada se time i nisam toliko mnogo bavio, u smislu uticanja na stvari), pa tek onda divinacija. U ono prvo, upoznavanje sveta, spada i umetnost, smeštanje svojih uvida u narativ.

Najzad nešto što je plod mojih razmišljanja, što Dorijan nije rekao, mada mislim da bi se složio, ako već ne provejava iz njegovih redova. Postoje različiti vidovi uvida u stvari, time i divinacije, različiti vidovi i nivoi, ovde ću ih dati u opadajućem redosledu:

1. Neposredan uvid, predskazanje (preskordicija rekla bi misica), vizija iskazana rečima bez ikakvih simbola i metafora - dogodiće se to i to. Tu spadaju snovi ako iz njih sledi tako direktan uvid.
2. Simbolika koju vidimo, prepoznajemo i onda tumačimo. Bitno je razaznavanje simbola. Tu bi spadali simbolički snovi, zatim gledanje u šolju (makar nam danas to zvučalo smešno), najzad činjenica da je nekada mag prosto gledao zvezde umesto da se muči sa svim ascendentima, etc. Nekada su ljudi tumačili hod konja, gledali u kosti, iznutrice (kao u Asteriksu)...
3. Izvlačenje gotovih (izrađenih) simbola kojom prilikom mag kao operater laže svoju energiju, stupa u kontakt sa nečim. Rune i tarot tu spadaju. U principu i Ji đing, jer simboli se definišu prema jasnim pravilima. Ovde je već polje operacija i saznanja u dobroj meri suženo.
4. Astrologija kao matematičko tumačenje gde je neko mestom i vremenom svog rođenja. Veštine tumačenja i ovde ostaju (praktično psihologija), ostalo je već matematika. Na stranu pitanje koliko nečije rođenje određuje celu sudbinu, ovde operater (ako bi ga takvim uopšte mogli nazvati) ne ulaže ništa svoje.

Tarot je značajan kao odličan alat trećeg nivoa, možda bismo njegovom primenom stigli do drugog (prepoznavanjem tarot simbolike i sinhroniciteta u onome što susrećemo u životu), ako već nismo nadareni (ili prokleti) uvidima prvog nivoa. Naravno, možemo neku kartu prepoznati u životu, kako sam recimo čim je počelo sranje sa koronom ja video poruku Hagalaza (rune). 

Ivan Vukadinović

Knjige Dorijana Nuaja

Još jedan tarot

Putovanja malog diva - kako rekoh, umetnička primena Runa

(bilo je jače od mene)