Star Trek Picard

 

Kada sam čuo za ovu seriju, pomislio sam na nešto čega, naravno, nema u njenoj radnji, odnosno ima veoma malo. Pikar je u penziji, ima svoj vinograd... To me je navelo na niz razmišljanja. Kao što znamo, u Star Treku je uređenje koje mnogi opisuju kao komunizam, a da mi to uređenje (recimo život "običnog čoveka" u njemu) nismo ni videli. Iako se ova franšiza (ah, ružni kapitalistički izraz) već veoma dugo prikazuje. Kako bi to onda bilo?

Život Žan Luka kao penzionera verovatno po sebi ne bi bio mnogo zanimljiv, pa bi mogla biti neka komedija (eventualno dramedija). Zamislite lik priča svoje priče kao stric Albert u Mućkama ("During the War...") a klinci oko njega mu ne veruju, jer valjda na Zemlji većinu problema nisu iskusili... Bila bi to dekonstrukcija Zvezdanih staza?! Pa ne veća od one koju videsmo u ovoj seriji.

Sama mogućnost života J.L. u svakodnevnom životu idealnog društva, navela me je na još neka razmišljanja. Oko ovde političke korektnosti, jednakosti, otkazivanja... To je društvo u kojem neko ne mora da radi da bi preživeo, ako želi nečim da se bavi on to radi zbog priznanja (zvuči egoistički, al da se ne lažemo...), samoaktualizacije, možda radoznalosti... I sad nekome se ne svidi vino koje Žan Luk pravi, to otvoreno kaže ili jednostavno ne dolazi na okupljanja gde se toči, etc. Dobro, Pikar je već priznat i bez toga, ali sve i da nije - ne bi imao nikakvo pravo da traži neiskreno priznanje. I to važi recimo i za njegovu komšinicu koja pravi vino, takođe. Možda bi ona bila u senci osobe koja se na drugom mestu proslavila, ali ljudi su takvi, ne možemo sve regulisati. U svakom slučaju niko ne bi mogao da kaže da se drugome njegovo vino ne sviđa (samo zato) što je žena ili muškarac, belac, crnac ili Vulkanka... Pojedinačno, takvih namćora ili ljudi sa predrasudama ima, ali ako ništa u materijalnim uslovima ili bezbednosti ne potvrđuje njihove reči - brzo će težiti ka debeloj margini. Najzad, ako neko nije dobar u nečemu što radi (a da svejedno može ne samo da preživi već i da živi bez tog rada) on može pokušati da se bavi nečim drugim, zar ne. U tom slučaju je kritika zapravo dobrodošla.

Naravno, sve ovo pada u vodu iz dva razloga. Zapravo manje bitan je taj što bi serija bez frke teško bila zanimljiva (autorima je naravno to bitno zbog komercijalnih razloga, naša civilizacija još nije Star Trek). Drugi razlog je jednostaviji - Star Trek zapravo nije komunističko (idealno) društvo. To se u ovoj seriji odlično vidi.

Već su postojale rasprave oko toga. Recimo ovaj lik tvrdi da Star Trek nije socijalističko društvo. Pa to ni ja (kao socijalista) nisam rekao, nema tu centralizovanog upravljanja sredstvima za proizvodnju - zapravo o tome ne znamo mnogo, ono što znamo uglavnom nas navodi na decentralizaciju. Lik kaže da je Star Trek društvo post-scarcity . No to se onda i ne razlikuje preterano od našeg sveta. Iako nemamo replikatoro i antimateriju kao neiscrpan izvor energije... mi već živimo u globalnoj situaciji gde prave gladi nažalost i dalje ima, ali bi se ona mogla sprečiti raspodelom hrane koja se baca (cela jedna trećina!). Razmatra se univerzalni prihod, onaj koji ne bi zavisio od rada, bio bi garantovan. U većini zemalja sveta praktično je nemoguće zamisliti da neko bukvalno umre od gladi... Pa ipak, imamo još dosta problema. Problemi Star Trek društva vide se u ovoj seriji...

Kako smo videli u franšizi sa kojom se ponekad poredi, a to je naravno Star Wars, i ovde postoje dve linije razvoja, naravno po drugačijoj podeli. Jedna je nastavak one, inače dominantne, struje utopije i civilizatorske misije (rešavaje problema drugih, sve sledeći primarnu direktivu). Druga je prosto mračna strana ne samo svemira, spoljnih petnji, već bogami i same Federacije. Prva linija razvoja, uglavnom ali ne isključivo, viđena je u prošlogodišnjoj Strange New Worlds. 

Što se tiče primarne direktive, podsetimo se onoga što Picard sam reče: The Prime Directive is not just a set of rules; it is a philosophy... and a very correct one. History has proven again and again that whenever mankind interferes with a less developed civilization, no matter how well-intentioned that interference may be, the results are invariably disastrous.

Primarna direktiva (uglavnom) važi i kada su uroženi životi ljudstva u Starfleet. Ona po logici stvari ne bi mogla važiti u susretu sa neprijateljskim entitetima koji prete planetama Federacije (obično samoj Zemlji, ali pretnje bivaju anulirane pre nego stignu do civila) - prosto jer to nisu manje razvijene civilizacije - Klingonci, Romulanci, Borg naravno, Dominion... Ipak ovde jeste ili nije sve dozvoljeno - kod nekih moćnih u Federaciji postoji takvo shvatanje, Picard ga se gnuša i ne samo on.

Prva i treća sezona se bave problemima u samoj Federaciji koji onda završavaju pretnjom samoj Zemlji (treća) ili je ta pretnja manje uočljiva dok je akcenat na pravima ugroženih grupa kao što su ex-Borgovi (xBs) ili androidi (stavljeni pod zabranu u Federaciji) - prva sezona. U drugoj sezoni imamo nešto u čemu se Star Trek već dobrano isprobao, sa rezultatima koji su više zabavni nego filozofski zanimljivi - putovanjem sa vreme i izbegavanjem distopije koja bi se dogodila da se nešto drugačije dogodilo.

Iako su sve tri sezone (međusobno dosta drugačije) vredne gledanja, sve imaju svoje probleme. Prva je možda najslabija, ne samo zato što iskazuje jasne fan service namere. Znamo da je megakul kad se starci ponovo pojave, ali moramo li (dobro, ne baš bukvalno) da 15 minuta gledamo Broja Jedan kako peče jaje... Glumci su svi živi (ona koja je igrala Borg Kraljicu u drugoj sezoni u međuvremenu je umrla, kakva šteta!) što je srećna okolnost, a ima i novih nada da se pokažu u svojim ulogama. No dobro, to nije jedini kvalitet (ili kvantitet) serije.

U prvoj sezoni imamo veoma osetljiv i kompleksan odnos Pikara sa Romulancima - ljubavna veza, saveznici ili neprijatelji, on je pokušao da ih spase, on osujećuje planove njihove tajne službe koji koreliraju sa onim tajne službe Federacije (da li samo putem kompromitacije preko njene liderke koja je Vulkanka?)... Ako ovde ne vidimo život Zemljanina u 25 stoleću, vidimo kako rade mediji, ne drugačije od onih koje znamo, bar je intervju s Pikarom takav kakav bi se mogao zamisliti na nekoj današnjoj (naravno lošoj) televiziji. 

Slabija strana je rasplet, donekle u smislu Pikarove smrti i njegovog oživljavanja kroz biološkog robota - koristi se izraz golem, što je zanimljivo. Takođe, pretnja koju predstvlja veštačka inteligencija je otklonjenja naivno i pomalo marvelovski, mada je ovde prednost data pregovorima, ličnom primeru koji ubeđuje, te tako psihologiji, koja bi važila i za ove kopije ljudi. I ovde imamo motiv koji će tek u trećoj sezoni biti finiširan - potraga za Datom, na slici je njegova svojevrsna sestra, koja ima svoju sestru, etc. Data se na kraju pojavljuje u svojevrsnom limbu, on umire kad i Žan Luk.

Druga sezona ima zapravo najmanje problema, ali njen kvalitet je takođe predvidljiv - na nivou onoga što imamo kada se spasava svet putovanjem kroz vreme. Već kada je u prvoj epizodi pokrenuta sekvenca za samouništenje da ne bi cela flota pala u ruke Borga, pa umesto da budu uništeni naši junaci se našli u drugačijem prostorvremenskom kontinuumu bilo je jasno šta je po sredi: Q. Ovde se i on pojavljuje kao CGI da bih odmah kasnije uzeo oblik koji Pikaru "odgovara" - ostarilo se, naravno glumac je ostario. S time se uklapa to što Q zapravo lagano umire, od starosti?! Po svom običaju Q ima test za našeg junaka i onda nam postaje jasno, više nego u prethodnoj sezoni, koliko je ovo serija o samom Pikaru - njegovi flešbekovi i introspekcije... 

Ali naravno nije samo o njemu nego i o tamnoj strani (Kon)Federacije, kroz ono šta može postati ako se nešto drugačije odigra - ovde je to let do Jupiterovog satelita Evropa, onaj koji izvodi Rene Pikar, jedna od njegovih predaka. Kako je za Pikara neprihvatljivo da bude čuven kao kasapin neljudskih inteligencija (nije li to ono najsuprotnije svemu za šta se zalagao, suprotnije i od Locutusa sa kojim ćemo se sresti u trećoj sezoni), pa i za Aniku Hensen (Seven of Nine, si claro) da bude predsednica Konfederacije - jasno da se nešto mora menjati. Samo ime Konfederacija je zanimljivo, i naravno da je tu zbog istorijskih konotacija našeg sveta - antropošovinistička civilizacija bi po prirodi stvari bila centralizovanija od Federacije, pravo ime bi bilo (Kongresna) Republika, recimo.

Ovde bi manji problem bio očigledno ponavljanje zapleta - ponovo je Agnes Jurati slaba karika, mada je u ovoj sezoni mnogo ubedljivija - prosto sija, dostojna je Borga, a Kraljicom postaje. I ponovo je Žan Luk indisponiran, ovde je u komi, dok tamo umire, jopet se moraju donositi teške odluke... 

Malo veći problem je ono što u jednom razgovoru rekoh. Kako je ovde problem naravno ponovo rešen, dobro/pravda je trijumfovala, negativac nije uspeo, etc... a znamo da je kapetan Rios (odličan novajlija, ali eto u Star Trek univerzumu nije potrajao) ostao u XXI veku i umro nesrećnim slučajem ali zapravo srećan... kako onda imamo žešće sranje već u seriji Enterprise, u 22. veku?! Ta serija odiše mračnom atmosferom. Kada je rađena originalna serija, zamišljeni su Eugenički ratovi, već devedesetih prošlog veka. Kao da autori nisu razmatrali moguću popularnost serije samo trideset godina kasnije, a ona je popularna (u raznim oblicima) i danas. Onda film The First Contact smešta prvi warp let u 5. april 2063, posle nekog svetskog rata (koji bi valjda trebalo već sad da se predoseća, što nije baš daleko od realnosti)... Naravno, sama ideja menjanja prošlosti (ili sprečavanja da se promeni) nije imuna na paradokse, mada ovde je to donekle razumljivo, s obzirom da sve započinje Q kao entitet van ovog kosmosa. Ipak, radnja smeštena u sadašnjost ima par prednosti - ona nam je bliska, dok je snimanje jeftinije.

Treća sezona Pikara nas vodi najdublje u njegovu ličnost, ništa čudno kad se pojavljuje njegov sin, za koga on tek tad saznaje. Ona je oslobođena nekih slabosti koje imaju prethodne dve, deluje kompaktnije ali ipak donosi nove probleme. I ovde ćemo imati intorspekcije, koje sežu do "35 godina ranije" kada je bio Locutus. 

Manji problem bi bio moguće hronološko neslaganje, posebno kad Pikar kaže da "za Borga 10 godina niko nije čuo". Sezona je ipak interno konzistentna, moguće da je stvarno deset godina posle radnje druge sezone, pri čemu glumci nisu ostarili. Malo nategnuto, posebno kad imamo u vidu ceo podtekst serije da se isti likovi pojave kao matorci. 

Borg je više puta nastajao i uništavan, na šta se već treba navići i tu ova sezona ne doprinosi mnogo konfuziji. Prosto omiljeni negativac kojeg moraju da (sasvim? posle nebrojenih eona...) unište, e da bi se ponovo pojavio. Izgleda bi bilo bolje da je Star Trek osmišljen kao Batman, koji uvek počinje u paralelnom univerzumu, sa drugačijom estetikom i novim idejama zapleta. Ali on to nije, pa prva sezona zapravo pegla dosta onog što je zasrao Džej Džej Abrams. 

Borg nije jedina pretnja s obzirom da je povezan sa Dominionom - nije reč o savezu već je Dominion iskoristio Borga za osvetu Zemlji, ali bi i sam bio suočen sa anihilacijom kao i ostatak galaksije, pa zapravo ispada da je Borg iskorisio njih. Ovde imamo odličnog negativca - Vadic u liku ljudske žene - changeling koji uzima lik naučnice koja ga je mučila eksperimentima. Pikaru je to veoma neprijatno, ali se pretnja čovečanstvu mora ukloniti, stvar komplikuje što njegovom sinu (povezan s Kolektivom) preti opasnost da postane borgovski dželat čovečanstva - Locutus je satirao samo Starfleet, na šta ga je ovde podsetio kapetan gadne naravi. Naravno, i ovde će dobro da pobedi, što me navodi na malo veći problem u ovoj sezoni...

Dobro, konzistentno je da osveta nije način, a kome se to ne može objasniti, biće uništen. Samo da li će iko odgovarati zbog mučenja Dominiona ili zaražavanja njih visrusom pri čemu Starfleet glasa da im se ne dostavi lek (u prvoj sezoni su tako žrtvovani Romulanci)? Da li će čovečantsvo, tzv. javnost, šire mase, videti da je neki problem u samom načinu razmišljanja vrha - recimo za unifikaciju Starfleet Picard sam kaže da je nešto Borgu nalik. Bez toga, pardon maj frenč, sve je to američko proseravanje. Kao, suočili smo se ratom u Vijetnamu, ali isto nastavljamo u Avganistanu, Ukrajini... (Ekskurs u naš svet: Naravno, u sferi masovne kulture, svedoci smo ispravljanja nepravdi iz doba kolonijalizma i rasne nejednakosti koje su za mene davne - starije od pola veka, starije od mene... A nikako da se pomene šta se dešavalo pre samo par godina, a nastavljeno je i danas - npr. sankcije Iranu, teroristički akti protiv istog... Sve je to pravda koja je za establišment bezopasna). No šta misli javnost u Star Trek univerzumu mi ne znamo, ne znamo čak ni stavove nekog "običnog" člana flote... 

Naravno, ovde nemamo samo staru posadu, nego i stari brod Enterprise D - ima li šta lepše za stare fanove. Ipak se izbeglo da se ide u space porn,  kao u onom prvom Star Trek filmu kad James T. petnaest minuta obilazi oko svog borda... Ovde je to mnogo kraće, ali efektno.

Ima na kraju i specifičan tekst, koji može da važi za filmove, knjige, pa i serije. Ja to zovem kraj posle kraja. OK, dobro je pobedilo, i sada se opraštamo od junaka, gledamo šta će oni dalje, vidimo kako im je lepo (mada ne uvek sasvim...). Da se razumemo, to jeste dosadniji deo, ali ne mari, osim ako si već proveo preko dva sata u bioskopu. Ali ako dobro za mene nije dobro, ako se svetonazorno ne slažem sa poentom dela, za mene je taj drugi kraj pravo mučenje. Nisam mogao pročitati deset poslednjih stranica knjige Den Brauna o masonima, iako je tad bio karantin, pa se imalo vremena. 

Ovde je taj test prošao, pa lepo izgleda pozdraviti se sa Pikarom i drugarima, iako ovoga puta nisu u njegovom vinogradu, šatou Picard...

Ivan Vukadinović

p.s. Ili da, kad već ljudi nisu savršeni, budu prosto predstavljeni kao negativci, onda i da izgube, barem delimično. Onda ispada dobro ako se serija otkaže posle prve sezone - Space Above and Beyond