Andor - Star Wars distopija
Najzad je Imperija dobila status kakav zaslužuje - punokrvne distopije. Ovo je još jedna serija koja posmatra period "rane Imperije" i u njoj (da krenemo od žanrova) uopšte nema epskofatanstičnih momenata, sci-fi jeste, ali "klasičnog" nema mnogo, jer to je prevashodno antiutopija distopija. Moj prvi utisak je bio da liči na Hunger Games, što ipak nije baš tačno, ali krenimo redom...
Negde pred Novu godinu, zapravo nešto ranije, počeše na youtube da mi iskaču klipovi o Andoru, zapamtih jedan koji kaže u naslovu da je to antif*šistička propaganda, zapravo art, ali ja sam pročitao propaganda. Ne znajući šta je to (Zappa - videćemo šta je to) počeh da gledam, onda videh da je još jedno Star Wars ostvarenje, tada još nisam znao serija ili film. Ostavih klip za kasnije, da ne bih spojlovao...
Ja sam specifičan Star Wars fan, kako sam već rekao, onaj koji će radije da sto puta citira nešto već viđeno nego da juri za novom serijom (filmovi već dugo nisu glavni), a o stripovima i igricama da ne pričamo... Možda o mojoj "verziranosti" dosta govori što sam brkao Andor i Endor, očekujući neku priču pre ili posle Bitke kod Endora (nije li to Mandalorian?), a ne ono što jeste - back story čoveka koji se zove Cassian Andor, koji je učestvovao u filmu Rogue One i koji, kažem ovo pa nek se neko ljuti - u celoj priči i nije mnogo bitan.
Iskreno moja očekivanja i nisu bila neka, a kako sam završio The Last Kingdom, kreće prednovogodišnje ludilo. biće mi dobro da se malo odmorim gledajući ovo. Kad smo kod Nove godine, moj odnos je tu u stilu onog bauhausovskog In Fear of Fear - konkretno, ipak je ostalo dosta vremena pa i živaca da se ovome posvetim, ali kada me i Andor zaokupio, za The English nije ostalo mnogo pažnje. A Andorom sam dobio možda najbolje Star Wars ostvarenje u ovom veku.
Ipak, preterano mi je reći da se cela franšiza (ah kakvo banalizovanje jednog sveta u takvoj reči) deli na pre Andor i post Andor ere, kako je rečeno u onom klipu. Po mom shvatanju imamo četiri epohe - prva se odnosi na prvobitnu trilogiju, sa pripadajućim knjigama i stripovima, prvim igricama, ono što je rađeno u prošlom veku; druga obuhvata prikvele, odnosno prvu dekadu ovog veka (možda tu spada i Clone Wars crtani serijal); treća dolazi posle pauze i velikih obećanja od nastavka, nju obeležava fan servis (kako je rečeno u klipu) i izvesna (auto)cenzura nekad zbog konkretnih razloga, no takođe i ideološko učitavanje (što nije rečeno u klipu, uostalom zašto bih art čitao kao propaganda), takođe i divergentni trendovi kod serija koje se sve više prave da "objasne" ovo ili ono; najzad Andor kao nastavak nekih od trendova u Rogue One i serijama, početak "nove ere" koji svakako obećava, a šta če biti videćemo. Trendovi koje pominjem odnose se na svet nastao ne samo krahom Republike, nego i džedaja. Tako da imamo pitanje kako obnoviti duhonost kada je ona posrnula i skoro nestala i kako se suočiti sa jednim bezdušim (dakle sekularnim) birokratskim mehanizmom - u Andoru imamo isključivo ovo drugo.
Odavde ipak mora biti malo spojlera. Pa recimo tako da mi prvih dvadeset minuta sve to ne izgleda ne samo kao deo Star Wars sveta, nego uopšte neke galaktičke civilizacije. Istina, piše da se događa na nekoj planeti, ali mi vidimo neki mračni urbani krajolik i poluprazne barove, hodnike i slično što bi mogao biti deo neke mračne zemaljske priče. Imperija se pominje tek u drugoj epizodi, i to na dosta posredan način, dok se Imperator (imenom Palpatin) pominje tek u šestoj i sedmoj epizodi. Uostalom - u čuvenoj IV epizodi (prvom filmu) Imperator se takođe samo pominje. Što se tiče estetike ona ovde ipak podseća na Imperija uzvraća udarac - nisu mračni hodnici zvezdanog razarača, nego slični hodnici u nastambama rudarske kolonije koju vodi Kompanija.
Ovde treba reći da je Lukas Imperiju u početku doživljavao veoma sekularno - pa jedan od generala će Vejderu reći da je on poslednji relikt izumrle religije. Iz pomenute IV epizode je izbačena scena u kojoj se Vader naziva Sith Lord - u celoj toj trilogiji Sith se inače ne pominje, to pominjanje bi zbunilo publiku. Lukas je Imperiju zamislio kao militarizovane Sjedinjene Države (možda samo malo više nego što je to već bio slučaj) da bi filmom Imperija uzvraća udarac dobili punokrvni naci-stajl. Ovde imamo povratak korenima - recimo IV epizodu koja uopšte nije bajka.
Kasijan Andor nenameravano ubija kompanijske ljude koji su ga maltretritarili (jednoga efektnim udarcem potiljkom), drugoga jer je već isuviše znao, ali on nije neko ko se tu samo tako šeta. Kasnije saznajemo da je reč o krađi bitne imperijalne opreme, ali njegov motiv je čisto finansijski (ima i ličnog, traži sestru ali o tome kasnije skoro ništa ne čujemo).
Sa druge strane je korporativni (dakle ne imperijalni, reč je o privatnom obezbeđenju) oficir bezbednosti. On će biti naložen od strane narednika koji izgleda iskreno veruje u misiju i borbeno drugarstvo korporativnih snaga. Da su obojica stvarno uvereni vidimo kasnije, kad ne odustaju od potrage za Andorom iako su već sklonjeni na druga radna mesta. Mnogo toga prikazuje motivacioni govor svojim pandurima (oni su to, nisu vojnici) koji ovaj oficir drži nesigurnim glasom uz mlake reakcije. Mene je taj lik podsetio na domobrana iz jednog partizanskog filma (u kojem ratuju skoro isključivo protiv doborana) koji je preozbiljno shvatio svoj zadatak, utvrdio se, što je imalo za cenu nekoliko života pre nego se ipak predao. Ovaj lik (igrao ga je Šerbedžija) je zarobljen tražio status ratnog zarobljenika - nisu ga čak ni ljudski streljali nego ga upucaše dok se bunio. Lik u Andoru ima drugačiju sudbinu.
Ova serija je "sporogoruća". Zapravo, video sam taj izraz za karaktere (slow-burning characters), one koji se postepeno razvijaju, rekao bih. To je ovde slučaj, kao i sa celom radnjom. Zapravo prve dve epizode sam pimetio da u nekih 35 minuta trajanja (bez najava i špice) imam momente dosade - atmosfera je tu, ali nekako sama po sebi nije dovoljna. Pa zanimljivosti, koja dolazi kako od atmosfere tako i od radnje će kasnije biti dosta - posebno u šestoj i sedmoj epizodi i u poslednje dve.
Pozabavimo se antifašizmom. Da, ima tih elemenata, autor klipa nije pogrešio u svom (pod)naslovu. No rekao bih da je ovde neko naučio lekciju. Odnosno da se umesto pukog kopiranja i virtue signalinga bar malo čitala i teorija. A ona će nam reči da je fašizam (ili imperijalizam) poslednji stupanj kapitalizma. Zato nije čudo da se kreće od korporativnog obezbeđenja kao "prve linije odbrane Imperije" - Blackwater (ili možda Vagner?)...
Ipak, ne treba preterivati. U ovom klipu će autor povezati sa fašizmom čak sumornu arhitekturu Koruskanta (nizovi zgrada i prolazi bez ljudi meni su se više svideli od one gungule u prikvelima, no ono je republikanska prestonica). Kao da brutalistička arhitektura mora da znači fašizam. Uopšte bi oni sa engleskog govornog područja mogli da izbegavaju pojam fašizam - istorijski nisu osetili njegovu vlast, a o drugim autoritarnim/totalitarnim sistemima imaju tek maglovitu predstavu. Tako će ovaj lik nazvati "republikancem" lika iz serije Kenobi koji gotivi Imperiju (inače nije reč o pripadniku ljudske vrste/rase). Pa da, da su republikanci sprečili otcepljenje dela teritorije Sjedinjenih Država i okončali građanski rat (setimo se da je Republika/Imperija imala rat sa separatistima), pa da im se progledava kroz prste zbog manjka demokratskih procedura, to bi bilo to. Ček malo, republikanci jesu sprečili otcepljenje od Unije, bilo je to u pretprošlom veku...
U istom klipu će autor zaboraviti da kaže ćega ovde nema, ako već priča o antifašističkoj umetnosti. Nema insistiranja na raznolikosti (koje naravno ima, ali to deluje nenametljivo), identitetu koji kod "levo liberalnih" treba da zameni klasnu borbu, "jakih ženskih likova" (mislim na potenciranje, ženskih likova ima ali one osim par negativki i nisu jasno profilisane, što je već manji problem)... Umesto toga imamo mračan tehnokratsko-birokratski mehanizam koji jeste nastao iz dekadencije pozne Republike. U to nema sumnje i to je onaj slon u prostoriji u koga se ne sme direktno gledati iako je već u prikvelima opisan sa strane samih vrhova vlasti. Republika je već bila trula! (Bili su to i džedaji, ali se oni ovde uopšte ne pominju)
Ovde je stanje opisano i sa dna (II epizoda, prikvel, je trebalo da se bavi "radničkom klasom Republike", ali tamo nešto vidimo samo uzgred i smešno je), takođe iz sredine (oličeno u onom korporativnom oficiru i još više u njegovoj majci, mada je o tome kako srednja klasa podržava fašizam/autoritarnost moglo biti više reči), najzad u samim vrhovima oličenim u poštenoj senatorki, "na pravoj strani" ali potpuno neubedljivoj. Kad smo kod neubedljivosti, da li se već nešto namerno želi reći (Galadrijela u The Rings of Power)?!
Moralni relativizam nešto je što već dugo opseda Star Wars svet. On jeste nastao kao bajka, sličan Gospodaru Prstenova i, kako dobro znamo, pošto je Lukas čitao Kembela i primenio univerzalni herojski put na svoje junake. Ali u epskoj fantastici odavno imamo težnju ka "sivim", kompleksnim likovima, crno-bele podele nisu tako zanimljive. I možemo videti da je bolje ako se u nekom delu to računa kao početna premisa. Ali se ovo sivilo teško kalemilo na crno-beli svet gde imamo Evil Empire i dobre pobunjenike. Uzmimo tako primer kada u Rogue One pobunjenik hladnokrvno ubije čoveka samo zato što je saznao nešto što ne treba. Naglo i totalno van konteksta. E pa, ovde imamo lidera Pobune koji je spreman da žrtvuje i više desetina života svojih zarad višeg cilja. Nije čudo što on dolazi u konflikt sa onom neubedljivom senatorkom koja je protiv toga, ali nema drugi plan. Ovaj lik je, osim samog Kasijana najbolje opisan i veoma je upečatljiv njegov govor gde uvereno govori kako je prihvatio metode Imperije, praktično žrtvovao dušu (ne koristi taj izraz) zarad nečega što lično neće doživeti - slobode. A neće ostati ni upamćen, rečima Crnog Gruje - po meni se ništa neće zvati.
Što se tiče Imperije naravno da nećemo očekivati opravdanje, ali je dobro imati neko razumevanje. Pa, napušten je onaj stav ajde-da-budemo-zli, koji je u prikvelima dobro radio kod teatarski i kemp predstavljenog Palpija, dok je u poslednjem filmu (nenameravano!) ispao prava sprdnja. Ovde nema, uostalom, neke Sith ideologije/metafizike, a ona ionako nije dobro prikazana (možda u nekom stripu ili crtanom), rekao bih čak da Lukas nije imao neku konačnu ideju oko te stvari... U ovom sivom, distopijskom svetu, nema ništa od toga, samo imamo ubilački sistem, što reče davno monahinja na jednom protestu: Antihrist nije čovek nego sistem. A taj sistem ima ljude koji prosto rade svoj posao, a ono što rade bi najverovatnije sami nazvali očuvanje poretka. Ovde okosnica Imperije nisu oni uglavnom potcenjeni storm-trooperi, nego tajna služba ISB, opisana kao Gestapo, KGB ili čak FBI, a mene je iz nekog razloga asocirala na Štazi. Vidimo da zapošljava isključivo ljudska bića, predstavljena je i kao mizogina (šovinistička), ali glavni akter u iz te službe a u ovoj seriji je - žena. Ovde vidimo kako se nešto može suptilno i majstorski uraditi: ako je ona izložena nepoverenju od strane ostalih (a jeste) nigde ne vidimo da je to eskplicitno zbog pola. I ona postepeno stiče poverenje u svom ozbiljnom shvatanju buduće pobune. Treba imati u vidu da je Imperija tada uljuljkana u vlastitom osećaju sigurnosti.
Nazad na radnju - kompanijski panduri kreću na Andora, a njega izvlači čovek iz redova pobunjenika - to je onaj koji je spreman da žrtvuje druge. On to naravno ne radi iz filantropije, nego zato što mu je Kasijan potreban kao dobar pilot. Biće odveden na planetu gde je značajna imperijalna baza, pored domorodaca koje je meka moć Imperije strahovito proredila. Korupcija kojom su oni napustili svoj način života podseća na ono kako su američki Indijanci svedeni na zaposlene u kazinima, a čuo sam da Kina slično rešava problem Tibeta. Dakle opet nešto veoma poznato na ovoj našoj planeti.
Tamo će Andor ući u grupu pobunjenika koje ima tipske likove - idealistu koji piše manifest, cinika koji je spreman da ostale žrtvuje zbog sebe, bivšeg stormtrupera, komandantkinju koja je ceo svoj vek u seriji (kasnije odlazi kod one senatorke) primećena jedino zbog svoje uloge, njenu devojku za koju se isto to može reći... Akcija je pljačka imperijalnog trezora. To me je podsetilo na Blejkovu Sedmorku, gde je jedan od likova izveo najveću pljačku. Uopšte, rekoh da me je Andor podsetio na Igre Gladi, ali Imperija u Andoru nije prikazana kao Panem, pre bi ličila na Blejkovu Federaciju.
Posle uspešno izvedene akcije putevi Kasijana i pobunjenika se razilaze, on bi da uživa u lovi koju su mu isplatili, ali biva uhapšen zbog gluposti, a po pooštrenim pravilima (uzrok je bila baš ta pljačka) dobija šest godina. Robijaće u zanimljivo osmišljenom zatvoru ispod površine vode. Tamo čuvari nemaju vidljivo oružje osim tizera i daljinskih upravljača - kroz pod je sprovedena struja, robijaši su bosi, a čuvari u izolatorskim čizmama. Odlična ideja u svakom slučaju... Tu nema torture, pa čak ni mnogo nadzora. Štićenici su na čistom i nahanjeni, od njih se očekuje samo da rade do kraja života - bez obzira na dužinu kazne, jer niko živ ne izlazi.
Paralelno ćemo videti kakav je život naše senatorke; takođe onog domobrana kompanijskog pandura kako je na nekom mastiljarskom poslu (imperijalna birokratija je impresivna) pošto je zglajzao jureći Andora i kako pokušava da kontaktira Dedru (to je ona žena iz ISB) i uključi se u novu poteru za Kasijanom; vidimo i onog lidera pobunjenika na Koruskantu kako nastavlja svoje aktivnosti...
U Mapi (anti)utopija Dragoš Kalajić razlikuje antiutopiju i distopiju. Dok je distopija ona utopija koja je pošla naopako, antiutopija bi bila suprotno utopijskoj misli, primer bi bio Heliopolis. Preterano bi ovde bilo očekivati neku svest o tome kako je Republika već bila trula, potrebu da se novi sistem izgradi na drugim postavkama. Uostalom, prvo rešiti problem Imperije. Ali junaci ovde nisu kao oni u distopijama kao što je 1984 ili Brave New World. Oni koji bi samo da budu ostavljeni na miru, ali ih sistem mrvi. Istina, Kasijan ima takve momente. Kakvi su junaci ove serije?
Kasijan Andor i ostali junaci su, kako rekoh sporogoreći - oni se postepeno razvijaju, u početku su suvi i sivi kakav je i krajolik rane Imperije sa još nepostojećom Pobunom. Osim samog Andora niko tu nema back story (naravno da on to ima, jer cela serija jeste to). Dakle, ono što programeri zovu WYSWYG - dobiješ ono što vidiš (u "sadašnjosti"). Osim Kasijana i onog pobunjeničkog lidera kojeg sam već objasnio, najzanimljiviji je Kino, nadzornik iz kruga robijaša. On je ono što bi se drugde nazivalo kapu, oni koji su u logorima znali biti gori od čuvara - u početku stvarno ostavlja takav utisak. Ali onda uviđamo da on ne uživa u autoritetu ili povređivanju drugih (rekosmo da toga i nema), nego racionalno želi da završi par stotina dana koji su mu ostali. Sve se menja posle dva simultana zaključka - prvo, niko ne odlazi odatle, kome istekne kazna, upućuje se u drugi zatvor; drugo, pobuna je ipak moguća. U ovo drugo ga je ubedio Andor. Ali ima nešto kod Kina što ga stavlja iznad nekoga kome je puko film ili prosto nema šta da izgubi, a kroz pobunu možda nešto i dobije. On nema šta da dobije: zatvor je okružen morem, a on ne zna da pliva...
Kasijan ima razvoj tokom kojeg u prvoj polovini sezone razvija svoje potencijale, zapravo ispoljava ono što već zna - mi ne znamo kako je naučio da pilotira, a znamo da je spasen pošto se kao mali sukobio sa tada još republičkim dužnosnicima na planeti koja je nastradala rudarskom (ekološkom) katastrofom. Vidimo da je efikasan u ubistvima. Ipak, iako uključen u pobunjeničku akciju on ne deli njihove ciljeve. Ne voli Imperiju, ali želi dalje sam. Kao i Kino, njegova startna pozicija je ona koju gore navedosmo da pripada junaku distopije - ostavite me na miru - ali obojica nadrastaju tu poziciju. Takav Andor će veoma brzo ubiti cinika koji mu predlaže da posle pljačke Imperije ubiju i opljačkaju i Pobunjenike i sve uzmu za sebe. Brzina kojom bez reči ubija znači da je time ubio i nešto u sebi - pre nego se predomisli...
Ono što mi je delovalo kao propust je Andor u sedmoj epizodi, koji slučajno nadrlja kao turista (sada ima pare) i onda deluje sasvim nemoćno, ponavlja "ja sam turista, ja sam turista". Kako, ako je bio u stanju da glavom ubije čoveka koji mu je iza leđa?! Pomislio sam da je to zbog različitih persona koje su radile epizode, propust i neujednačenost... Međutim, psihološki je jasno - on nije verovao Imperiji, ali jeste novcu, kada je i ta vera izgubljena, izgubljen je i svaki oslonac, on mora ponovo da se izgradi.
Zanimljivo je kako u poslednjoj epizodi i Imperija i Pobuna (oličena u onom manipulativnom lideru) istovremeno precenjuju i potcenjuju Andora. Imperija (ISB) precenjuje njegovu ulogu. Njegovo hvatanje (u tom trenutku) ne bi ih dovelo do onoga koga zovu "Axis" - lider pobunjenika je vešt u prerušavanju i Kasijan o njemu zapravo malo zna. I taj lider želi da ga ubije, precenivši opasnost ako bude uhvaćen i "propeva". Potcenjuju ga ako misle da ga lako mogu uhvatiti... Kasijan Andor nema problema sa samoprocenom. On ne precenjuje sebe jer ide na sahranu svoje majke - ne čuva se za neku kasniju ulogu, uostalom tada je još ne očekuje. Ali on ne potcenjuje sebe jer na kraju ne želi jednostavno otići sa onima koje je spasao. Ne, on dolazi lideru pobunjenika sa jednostavnim zahtevom - ili me ubi ili me uključi!
Negde gore (već odavno...) rekoh da ženski likovi nisu dobro profilisani. To je moj utisak za sve žene koje su "pozitivne", tj. protiv Imperije na ovaj ili onaj način. One rade posao, nema tu nelogičnosti niti preterivanja, a pokazano je ono što se valjda i htelo. Ali ne više od toga.
Međutim, dve "negativke" su zanimljive. Jedna je majka onog kompanijskog pandura. Reklo bi se da nema malih uloga - iako se ona, naravno, ne pojavljuje mnogo niti je bitna za radnju, ona pokazuje dosta toga u konformizmu koji deluje veoma ovozemaljski. Majka bilo kog pripadnika srednje klase kome želi karijeru u okviru sistema.
Druga je Dedra, viša službenica imperijalne obaveštajne službe (ISB). Ne znamo njen back story, kao ni ostalih likova. Ona ničim nije opravdana za razliku od Reve (Kenobi). I za razliku od nje, nema neke moći (osim onih koje daje položaj), ništa metafizičko. Vidimo lik koji je posvećen svojoj službi i beskrupulozan, ali spreman da rizikuje da bi se posao obavio, a ne radi nekog svog dobitka (o njenom životu izvan posla i ne znamo ništa). Deluje kao neko ko veruje u Imperiju, ali ne fanatički. To je spaja sa onim pandurom, srednjakom, kako rekosmo. Ipak, između njih je klasna (ili kastinska?) razlika - ne da nije opcija da bivši korporativni pandur postane član ISB (što on i ne traži) nego da na bilo koji način aktivno sarađuje u njenim operacijama. Njegovo je da odgovori na pitanja i nestane. Kada joj na kraju spase život vidimo da Dedra ima fizičke teškoće da iskaže jednostavnu emociju - pre svega mislim na zahvalnost, nešto drugo možda u sledećoj sezoni. Čovek na neki način saoseća sa ovim likovima. Ovo je, na neki način, ipak opravdanje - remek delo relativizma.
Ono što treba biti razrešeno u sledećoj (sledećim?) sezoni je stanje koje imamo u Rogue One, jer ovo je ipak prekvel. Kako reče Skrobonja - pobunjenici su tamo odavali sliku naše opozicije devedesetih (ili ove sada, zašto da ne). Potrebno je doći do tog stanja, a nesporazumi između senatorke i odlučnijeg lidera pobune na to ukazuju.
Formalni zaključak je ipak potreban posle ovolikog pisanija. Realno, Džin Erso je mnogo bitnija, ali njenu back story smo već imali u Rogue One, produbljivanje u smislu njenog života-bekstva možda nije bilo dovoljno obećavajuće. Kasijan Andor je bio prazan list papira i to je iskorišćeno. Prazan list su bila i moja očekivanja posle svega što nam je Disney + pružio. Ako bih u jednoj reči istakao ono što je najveći utisak ove serije to je njena aktuelnost. Mnogo šta deluje kao život koji živimo, ne u Galaxy far far away, nego sad i ovde! Negde su istakli kako Andora igra latino glumac. Meni on izleda kao neko iz Srbije (još jedan dokaz koliko ne treba da nas zanimaju američke rasne podele). Pogledajmo prvu sliku ovog mamutskog bloga - far far away, gore - ne liči li to na neku divlju deponiju, negde u okolini Beograda!?
Ivan Vukadinović
Putovanja malog diva - ako ste pročitali ceo blog, možete i moj roman.
p.s. (o ne, još i to...) eto kako Star Wars saga može, da da u njoj nema Vejdera, Kenobija, male Leje i ostalih drugara džedaja!
Коментари
Постави коментар