Star Trek - Strange New Worlds
Za početak, priznaću da imam istoriju sa svetom Star Treka. Ukratko: mislio sam prvo da je to strašno ozbiljna fantastika, pa onda da se sve svodi na humanoide sa drugačijim ušima ili čelom, što me je navelo na zaključak da je Star Wars bolji jer tamo bar znaš da je bajka (mada je u međuvremenu dosta učinjeno na "posivljavanju", nekad malo boljem, nekad mnogo gorem). I pored toga ima dosta toga što me je približavalo ka ovoj seriji, serijalu, franšizi - najbolje reći kako sam već rekao - svetu.
Navelo me je na (pre)ozbiljno shvatanje što sam prvo gledao onaj prvi snimljeni film, imao sam 12-13 godina, posle neke nove godine, pa nešto nisam mogao da pratim. I danas mi je ideja V-Gera (Vojadžera) koji se vraća (pošto je inicirao Borg Kolektiv?) zanimljiva, ali realizacija je postala veoma dosadna, čak neki space porn sa scenom kad Kirk 15 minuta posmatra obnovljeni Enterprise (gledao ponovo pred doček ove godine), ako se pucalo na stare fanove, njima se film nije svideo...
Druga stvar zbog koje sam sve ozbiljno shvatao bila je PRIMARNA DIREKTIVA. Na prvi pogled, Federacija (kojom dominira Zemlja) deluje kao neko američko proseravanje - makar zato što oni na kraju navedu druge, Romulance ili Klingonce, da se uklope u ciljeve same Federacije ili integrišu. Ipak ne mešati se je sve suprotno onome što USA radi, pa biće da su autori serije, s obzirom na svoja socijalistička uverenja mislili da bi Amerika trebala da takva bude. Naravno to ne znači da treba pustiti da kometa uderi neku planetu sa manje razvijenom vrstom (ima u ovoj seriji), a ni dopuštanje praksi koje nam deluju "varvarski" odnosn monstruozno nije baš neograničeno. Pikar je jednom rekao da to nije uputstvo nego filozofija. No to nije jedini razlog zašto sam voleo i volim Star Trek. Ozbiljno razmatranje komunizma je jedan od razloga (mada videćemo zašto sam sistem nikad nije u prvom planu), a još veći razlog je samo istraživanje, ali o tome kad malo razmotrimo naučnu zasnovanost dela...
Kako rekoh, vrste kojima se samo malo face razlikuju... Objašnjeno je da je reč o rasama (praktično iste vrste) koje je stvorila veštačka inteligencija, na nekoliko planeta koje su bile približene pa su se razdvojile. Uzgred, naučnu teoriju nisu prihvatili Kardasijanci i možda još neki, kao što neki Kinezi danas tvrde kako se čovečanstvo razvilo iz više centara, oni ne potiču iz Afrike nego od pekinškog čoveka (u oba slučaja jasan je cilj - dokazati svoju posebnost, što znači da za tebe važe drugačija pravila). Vratimo se ovoj teoriji (a u svetlu fantastike objašnjenju) - opet izgleda neuverljivo da su veoma udaljene planete na sličnom nivou razvoja u isto doba, pa mogu jedna protiv druge da ratuju. Dobro, ima i drugih humanoidnih rasa (istog porekla?) koje su još nerazvijene, na predindustrijskom nivou, rekli bi u seriji; tu je i Q koji je mnogo napredniji, pa se nekako obraća ljudima preko ljudskih i duhovitih avatara, kao što bi neko (uvrnuto) božanstvo radilo. Ali Zemljani i Klingonci ratuju neometano, kao što su to nekada Francuzi i Nemci radili.
Zanimljivo je da akteri tog poljupca nisu bili baš sasvim pri sebi, pa to nisu uradili po svojoj volji nego po volji entiteta koji su ih kontrolisali. No treba reći kontekst serije po kojem bolja ljudske (zemljanske) kože teško može biti bitna kad imamo praktično rase iste vrste na različitim planetama, koje su to zato što je moguće ukrštanje, pa je čuveni Spok poluzemljanin i poluvulkanac. Već to je bio iskorak, a onaj poljubac je bio više opravdana provokacija. Serija tako ima što nijedna moderna nema - ne samo da opisuje ljude koji su čvrsto krenuli gde nijedan čovek pre nije (kako se veli u svakoj najavi) nego je i sama serija probijala horizonte na počecima televizije i u zlatno doba fantastike, kada smo imali insektoidne vanzemaljce iz nekog razloga zainteresovane za plavuše (najezde koje su ukazivale na sublimisane strahove od invazije Rusa, tok arhineprijatelja američkom načinu života).
Već sam se dosta raspisao u ovom uvodu svoje vrste, pa ću, pre nego pređem na konkretnu seriju, zaključiti kako serija (kao i svaka ipak dobra fantastika) zapravo predstavlja ljudsku vrstu in extremis, te je to zašto volim fantastiku (kako sam rekao) i ipak uverljivije (mada naivno), nego recimo Prostranstva, predstavlja taj poriv za istraživanjem. Imao sam raspravu o tome zašto bih (jasno da mogu birati) pre reinkarnirao, ako čovečanstvo ima budućnosti (što je veliko pitanje), nego da biram neku nirvanu gde bih bio nigde...
Najzad pređimo na Strange New Worlds, koji prati radnju pre nego je Enterprise dobio kapatana Kirka. Kako rekoh utopija sama po sebi nije mnogo zanimljiva, zato imamo elemente koji će fabulu radnje učiniti zanimljivom. To može biti 1. Akcija sa inteligentnim bićima koja još nisu na nivou utopije (njihovo uklapanje ili prosto omogućavanje da prežive) 2. Podsećanje na ranije događaje koji su senka koja i dalje stoji nas utopijom (npr. Eugenički ratovi) i neke posledice se i dalje osećaju 3. Negativci koji svesno žele da stvar poremete radi svojih ciljeva ili da bi delovali (kontra)revolucionarno. Sve tri stvari imamo u ovoj seriji.
Jedan od prvih utisaka nije mi bio baš povoljan. Dobro, uglavnom imamo likove u uniformama (koje su sada naravno uverljivije od onih iz šezdesetih), ali kad je neka casual varijanta, oni izgledaju ko ljudi iz našeg veka. Dobro, ne moraju izgledati kao što su iz šezdesetih prošlog, ali mogli bi izgledati (odeća, stil uopšte) kao niko sada, modni kreatori bi se mogli okušati. Ovo je više tema za razmišljanje, nego zamerka.
I ovde imamo preispitivanje primarne misije istraživača koja je naravno vezana za primarnu direktivu. Rešenje je tako tipično za Star Trek - kometa (njeni čuvari bi rekli božansko sredstvo) je ionako odlučila da život da (u vidu kiše) a ne da uništi, naravno svojim udarom. U međuvremenu je Uhura (da, ona se hronološki kasnije poljubila sa Kirkom) iskoristila svoje lingvističke moći, tako da ova epizoda podseća na Arrival, a mnogo više na Bliske susrete treće vrste (korišćenje muzike, kenijski tradicional, za komunikaciju sa stranom inteligencijom).
Pozajmice nisu strane, od njih se očigledno ne beži, pa vidimo situaciju u kojoj planeta-utopija ima svoju mračnu stranu - zavisi od patnje jednog deteta. Dakle kao Omelas Ursule Le Guin. Situaciju komplikuje afekcija između kapetana Pajka i žene sa tog sveta koja mu obećava izlečenje kad bude izložen radijaciji... Ovde praktično nema hepi enda, posada može računati da se izvuče, promeniti nešto bilo bi kršenje direktive. Bolje je kad su na planeti gde su dve strane u beskrajnom ratu što podseća na mračnu prošlost Zemlje. Ovde bi posada Enterprajza imala ulogu koju su Vulkanci imali prema Zemlji.
Kapetan Pajk je na neki svoj način kul (drugačiji od Kirka i Pikara, koji su to bili na svoj način). Možda to ima veze s tim da on jednostavno zna da će stradati u nuklearnom akcidentu. Drugačije će biti kad vidi kadete za koje zna da će stradati s njim, o tome malo kasnije. Od likova je svakako zanimljiva Una, njegov Number One, koja pripada rasi koja je koristila u Federaciji zabranjenu eugeniku. Ovde imamo još jednu ideju koja je zanimljiva danas u svetlu rasprava o transhumanizmu - bića koja tehnološki evoluiraju umesto da menjaju svet oko sebe (i možda ga time uništavaju). Naravno da ono kako nam je to predstavljano (recimo zubima osetiti satelite) deluje malo smešno a malo više zastrašujuće, ali drugačije bismo stvari videli ako bi alternativa modifikaciji bila glad ili potpuno uništenje ekosistema. Zanimljiva je i La'an (bezbednosni oficir) koja je imala susret sa reptilskim Gornom, takođe iskustva sa tim da je drugačija.
The Gorn je (za promenu) jedna neantropomorfna inteligencija, u prvoj seriji prikazana smešno (možda i po tadašnjim merilima) kao očigledno čovek u kostimu aligatora. Sada vizuelno duguje dosta Alienu, koji je kao što znamo nastao po uzoru na ideju majstora neantropomorfnog - H. P. Lovecrafta. Kako on može da zarazi antropomorfno biće simpatičan slepi ne-zemljanin je platio glavom. Bilo bi previše da La'an bude nešto kao Rajli, ali ko zna u nastavku... (glumica je naravno daleko od Sigurni Viver, ali ima potencijala).
U najnaivnijoj epizodi (ako ne računamo onu gde je većina u realnosti koja liči na holodek) imamo kliše glupih gusara kojima izazivaju pobunu. Epizoda je izgleda rađena kao zajebancija. Ali tu imamo ozbiljnog negativaca u liku kapetanice koja se na kraju izvuče neobavljena posla (znači da će se kasnije vratiti). Ono slično holodeku, smešteno u radnji bajke ima ozbiljnije značenje jer je povezano sa ćerkom doktora koja bolesna mora da živi u separaciji. Poenta epizode bi bila ono kad moramo pustiti ljude (i ako su nam najrođeniji).
Možda tipičan Star Trek zaplet je kad Spok i njegova verenica zamene tela (obično samo spajaju umove). Da se tako zamenim sa svojom verenicom prvo bi mi bilo zanimljivo da sam u telu žene, pa još svoje drage, možda i njoj da je u telu muškarca. Možda bi i odnos bio zanimljiv (kao klinci imali smo predrasudu da Vulkanci imaju seks samo jednom u sedam godina). Ali Vulkanci tako ne funkcionišu, a i ne stiže se od odgovornosti koje su iskrsle na linijama oba posla koje ovo dvoje ima - Star Trek svet, uvek prvo dužnosti... Inače, Spok je bio zanimljiv lik inače, ovde su on (i njegova T'Pring) prikazani malo dublje od bića zainteresovanih samo za logiku. Interesantan je, mada neostvaren, odnos njega i medicinske sestre sa kojom u jednom trenutku simulira da je u vezi, kasnije mu je ona najbolja prijateljica.
I dolazimo do poslednje epizode koja je svojevrsni krešendo. Ovde je sasvim solidno, rekao bih za promenu, jer ranije nisam bio baš oduševljen, opisano putovanje kroz vreme, u ovom slučaju izmena budućnosti, što jedino može tako što se verzija Pajka vrati u prošlost. Imamo i ICH BIN DU momenat, što je efektno u bilo kojoj seriji. Epizoda se naslanja na epizodu Balance of Terror iz prvog Star Trek serijala. Pa ako vas zanima zašto niko nije video Romulance to možete (veoma logično objašnjenje) čuti iz usta Spoka samo u toj epizodi. Ovde je cilj videti zašto bi (u ovoj situaciju, ne nužno uvek) Kirk bio bolji od Pajka. Kad tome dodamo i objašnjenje zašto nema Une u nastavku (naravno, nije je ni bilo, ali kad radiš prikvel treba to objasniti) tj. prvoj seriji. To je nekako zbrzano, mogla se tu pojaviti i tajna služba Federacije, koja se pominje u nekim kasnije snimljenim i hronološki kasnijim serijama. Romulanci inače u Star Treku nisu najbolje objašnjeni jer je sezona Star Treka (prva serija) koje je trebalo da se najviše bavi njima otkazana. Bilo je i toga, makar nam sad delovalo neverovatno! O Romulancima ima više u knjigama...
Opšti zaključak je da je serija sasvim dobra, mada je pomalo zbrzana (to bi bio opšti zaključak). Neki likovi su mogli biti bolje razvijeni. No nekada su serije imale mnogo više epizoda u sezoni... Završilo se tako što su neke stvari iz kasnije radnje (prva sezona prve serije) objašnjene, ali ne i sama nesreća u kojoj će Pajk nastradati. Uz novu ekipu, jer nekih aktera više nema, možemo očekivati bar još jednu sezonu i put kojim niko pre prošao nije...
Ivan Vukadinović
Коментари
Постави коментар