Severance - podeljeni životi
Još jedna serija koja ima za temu neku vrstu transhumanizma. Ovoga puta reč je o sasvim jednostavnoj postavci (barem kada se smesti u jednu rečenicu): zaposleni imaju prekid u svesti, praktično odvojene ličnosti - jedna je na poslu, druga u slobodno vreme.
Zanimljivo je već kako to funkcioniše "u mozgu" - amnezija (ono što praktično ima "nova" ličnost kada je "probude" i kroz šta prolazi u oba smera dva puta dnevno svakog radnog dana) je gubitak sećanja a ne znanja, iako mozak, naš um, i jedno i drugo "skladišti". To se vidi na početku kada junakinja odgovara na pet pitanja, na četiri lična (recimo njeno ime) ne može da odgovori, ali na jedno u vezi geografije Sjedinjenih Država može. U poslednjoj epizodi lik vozi kola iako se ne seća da je to radio. Stručna znanja (videćemo da je to posebno pitanje iz drugih razloga) takođe ostaju. Kao kada bih se ja sećao, tj. znao, šta je prva normalna forma, a da nikako ne znam gde sam to naučio...
Ali zašto bismo uopšte to radili?! Pogledajmo motivacije zaposlenih i poslodavca. Od četiri glavna karaktera saznajemo motive dvoje. Motivi Marka (koga od početka paralelno pratimo u oba njegova života) su jasni - recimo da neko drugačije ne bi mogao da radi, a to naravno dodatno pogoršava situaciju u kojoj je već nakon traume. Naravno, što se mene tiče ovako nešto ne bi dolazilo u obzir, prosto zato što koristim radno vreme za dosta toga što ne stignem izvan (Guilty as charged!), a sa druge strane spreman sam da nešto odradim i kad sam na odmoru (poslednje godine su nam dale prednosti udaljenog pristupa radnom mestu, famoznog rada od kuće). Separacija nije nešto što bi mi uopšte palo napamet, ali tokom gledanja serije neke stvari jesu. Šta ako se naradiš, da li si umoran i posle u toku dana, mada ne znajući tačno zašto?! Standardno dobri Christopher Walken prilikom penzionisanja (efektivno kraj života zaposlene persone) u poruci pominje neki osećaj zadovoljstva posle posla i ne deluje neiskreno. Obrnuto - da li zaposlena persona oseća posledice burnog noćnog života (meni zanimljivo, hehe), barem nespavanja, iako ne zna da bi trebalo da ih oseća? Realno, dosta toga, posebno kod mentalnih procesa, i jeste zato što bi trebalo tako da se osećamo. Ali mogućnosti ljudskog tela, time i uma, prosto nisu neograničene. Naravno, posledice povreda su vidljive drugoj personi, ako su na radu onda spoljni (outie) dobija neko konvencionalno objašnjenje, etc.
A sada da vidimo razloge poslodavca. Ne treba mnogo razmišljanja da bi se zaključilo da se tako (sa podeljenom ličnošću) mogu obavljati samo, kako se često kaže, rutinski repetitivni poslovi. Internet nije dostupan jer bi dao dosta informacija o spoljnom svetu (mada zaposlenima, inijima, postojeća znanja su kako rekosmo dostupna), internet pristup bi morao biti drastično ograničen, ako bi ga bilo, društvene mreže ili mobilni telefoni u poslovnim prostorijama ne dolaze u obzir. U seriji vidimo tako računare sa debelim monitorima sa monohromatskim ekranima iako spoljni imaju naravno smartfone i ostalo (serija se događa u današnje vreme) čip za prekid je svakako SF tehnologija, mada ne mnogo naprednija od postojeće i saznajemo da se razvijao duže vremena... Naravno da poslovna putovanja ne dolaze u obzir, literatura je svedena na manuale firme Lumon i imamo još neke stvari koje zapravo smanjuju produktivnost zaposlenog.
Motivacija zaposlenih je posebno pitanje. U principu uglavnom radimo zbog para, ali šta ako ne znamo ništa o tome kako ih trošimo!? Naravno, neko profesionalno napredovanje je takođe motivator, ali vidimo kako je ono ograničeno, istina može ga biti donekle kroz hijerarhiju i u nekom smislu odanosti nečemu što je firmina filozofija. Motivacija se tako "rešava" kroz niz u velikoj meri (i ne mnogo skriveno) izveštačenih aktivnosti, koje mogu da podsete na ono što inače imamo kroz korporativno druženje, bilo u prostorijama ili van (delimično radno, delimično slobodno vreme) kroz ono što zovemo team building. Ponudiće se neka gozba, plesanje uz muziku (ne i karaoke, dobro je) i slično...
Ono što je u skladu sa do sada rečenim je da je posao rutinski, nešto sa brojkama za koje niko prisutan ne zna čemu služe. Kada se pojave koze, odnosno jarići (!) u jednom drugom odeljenju (međusobni odnosi su gori od feudalnih) to može biti naznaka delatnosti firme, ali radnja dalje ne ide u tom smeru. Ono što međutim odudara, to je život spoljnih, koji spadaju u neku višu srednju klasu. Dakle, ispada da je plata sasvim dovoljna ako ne baš previsoka...
Serija Severance je po svemu najbliža Black Miror, recimo ako bi jedna epizoda te serije bila rastegnuta. No kako ovde imamo kontinuiranu radnju (nije svaka epizoda za sebe) bitno je pitanje dinamike i ubedljivosti radnje i likova. Po tematici (odnosno tehnologiji čipova - implanata) serija je blizu takođe transhumanističkoj Made for Love, ali u realizaciji vidimo velike razlike. Tamo imamo veoma živahne likove (počevši od veoma ubedljive Milioti), ovde je drugačije što se može razumeti jer je i premisa radnje drugačija - ovde radno mesto, tamo bračni odnos. I odavde kreću spojleri...
Glavni lik Mark, kako rekoh jedini koga pratimo od početka je ono što se zove Everyman. U prvih nekoliko epizoda bi se reklo da on niti smrdi niti miriše, posle se pokaže u svom svetlu. Razlog zašto je prihvatio rad u Lumonu, podelu svoje ličnosti, je jednostavan - žena mu je poginula, on nije mogao da radi dok se seća. Dosta toga u životu spoljne persone je određeno tim događajem. Kako serija napreduje vidimo napredak obe njegove persone - spoljni kreće u nekakvu istragu šta radi Lumon, unutrašnji organizuje najveću moguću diverziju - da probudi unutrašnje ličnosti izvan prostorija Lumona (pošto su saznali da tako nešto može).
Zanimljivo da kao ličnost u početku najviše obećava negativac, odnosno negativka, odlična Triš Arket. I ona se pojavljuje u oba sveta, oba Markova života, naravno kako je u užem krugu poslodavca-zaverenika njen život nije podeljen, mada identitet (ime, posao, predstavljanje svetu) jeste. Ali mi nećemo saznati više o njoj, osim da je uključena u prljave radnje i ima neku vrste religiozne odanosti osnivaču firme...
Heli, čijim buđenjem serija počinje, najzanimljivija je ne toliko onim što emituje (gluma, dijalozi) koliko položajem u koji je smeštena i svojim buntom protiv istog. Njena outie odbija da da otkaz (i tako poštedi, pa i na neki način ubije unutrašnju personu). Pitao sam se kakva je to bezdušna osoba, uz to u i sasvim smela jer unutrašnja je pokušala da se ubije, što bi bio kraj obe. Avaj, ona je poslednja od četvoro koju vidimo u spoljnom životu, ali onda sve postaje jasno.
Tu su još dva, u početku sigurno, sasvim tipska lika u kancelariji. Debeljko koji pokušava da bude duhovit, barem pomalo maničan i sklon teorijama zavere, ali u principu bezopasan. Nije čudo da on ima najviše tehničkog (informatičkog?) znanja, pa će sa komandne konzole probuditi ostale u spoljnom svetu. Njega vidimo u spoljnom svetu veoma kratko i saznajemo da ima sina, saznanje koje će mučiti inija koji samo to zna o "svom" životu.
Sa druge strane je visoki i najstariji kolega, potpuno (što bi rekao Radovan III "do imbecilnosti") odan "misiji" firme (koja je kako rekosmo predstavljena kao pravi kult, misterioznosti se stoga ne treba čuditi). Iza spoljne fasade entuzijastičnog zaposlenog skrivaju se problemi pa će on doživljavati da ga tokom posla napadne (halucinacija) nekakvo crno ulje koje izbija iz računara, kaplje sa plafona... Tu je i romansa sa kolegom (Walken) pa se gledaocu javljaju pitanja kako neko deluje prema svojim sklonostima ako o njima (kao ni o ostalom svom životu) ništa ne zna. Za lik Walkena saznajemo da je takav i privatno (tj. spoljni) dok ovaj lik (Irving), njegov spoljni, deluje najusamljenije od svih četvoro. Iako saznajemo da ima više veze sa samim projektom nego Mark, Irvinov ini će u životu spoljnog biti najviše pod dejstvom emocija i neće učiniti ništa posebno u raskrinkavanju Lumena. A Mark i Heli - pa ne mora sve biti ovde rečeno...
Crno ulje koje vidi Irv unutra, vidi i Mark spolja - vezano za kantu za đubre i u svojim snovima. Uz zimu koju vidimo napolju (unutrašnji nemaju ni prozore da vide svet oko sebe, Heli će kad vidi sedmoro kolega na jednom mestu reći da je to najviše ljudi što je videla), dobija se neka depresivna atmosfera, nekako suptilno prikazana. Dodajmo tu i neke detalje oko neobičnog porođaja Markove sestre (što je naravno spolja), knjige njenog muža koju čita Markov ini i ako je namenjena autiju i vidimo da je serija zapravo odlično urađena. Naravno, tu je uspeh u razmatranju dilema, makar takav koncept prekida nam ne deluje da će skoro biti stvarno sproveden. Još jedna serija koja se mora gledati, makar ako razbijate glavu pitanjima kuda idemo.
Ivan Vukadinović
Коментари
Постави коментар