Runski sistem - prva familija

S obzirom da sam prošao prvi Aett (što znači familija), dakle prvu grupu od osam Runa, koje izučavam na runskom kursu Raido, što je takođe ime jedne Rune i znači putovanje - red je da podelim svoje utiske. Videćemo i nešto malo o samim Runama, te moja viđenja i razmatranja u poređenju sa nekim drugim iskustvima sa nekonvencionalnim oblicima duhovnosti, da tako kažem...

Sama reč Rune znači tajne, kako vidimo na Wiki (koju ne morate uzimati kao obaveznu istinu, posebno ako je reč o starosti i poreklu Runa). Sinonim za runsko pismo je Futhark, što je skraćenica imena prvih šest Runa (na sličan način nastale su reči alfabet i azbuka). Na kursu smo koristili stariji Futark. Međutim, nema razloga da runama u širem smislu ne smatramo sve sisteme (pisma? tu bi nastali sporovi sa učeVnima) koji se sastoje od pravih linija i mogli su koristiti za slične (šamanske) svrhe kao i Rune koje ovde koristimo. U tom smislu bismo mogli pričati o slovenskim ili turanskim runama (recimo dešifrovani su natpisi Gokturk alfabeta). Međutim, u duhovnim upotrebama ovih runa znamo mnogo manje nego o nordijskim, ako uopšte imamo pouzdana saznanja, pa ih danas ne koristimo na taj način. Vratiću se na to pitanje. Stoga u daljem tekstu pod Runama podrazumevam one nordijske, koje sam izučavao na kursu. 

Rune se koriste kao alfabet (glasovno pismo, za pisanje tekstova) relativno kasno, od prvog ili drugog veka, i moguće da je ta upotreba došla po uzoru na Rimljane. Stari narodi imali su velikih rezervi prema pisanoj reči, o tome kako su Kelti izbegavali pisanje imamo neke zapise Grka koji su dolazili u kontakt sa njima. Što ne znači da se Rune nisu mogle koristiti za magiju ili divinaciju (čitanje budućnosti, čitanje runa), pri čemu je moguće da bi ih šaman po upotrebi spaljivao. Uopšteno, zapisi na drvetu nisu dugovečni. Tako da će biti da su Rune mnogo starije.

Drugo je pitanje da li ideje da vode poreklo od Vinčanskog pisma dolaze samo zbog sličnosti. Rekao bih da je slična namena sasvim moguća, a možda i poreklo, pa bi i ispisane artefakte kod nas mogli smatrati runama (u opisanom širem značenju), kako gore rekoh. Iako ovde ima i "orkuglastih" znakova...

Kako rekoh, Raido je jedna od Runa i ona znači putovanje, ali ne bilo kakvo nego šamansko. Mislim da je jedna polaznica rekla da je putovanje u sebe. Rune se mogu koristiti za praktičnu magiju ili proricanje, kako već rekoh, ali ovde ću se osvrnuti baš na ovaj aspekt putovanja, samospoznaje (lično smatram glupim, da ne kažem gej, fraze kao što je "rad na sebi"). 

Ovo putovanje liči na Heraklove radove, koje sam ovde pomenuo, ili kako saznah na jednom drugom kursu - "kroz pobeđivanje sebe ostvaruješ svoju sudbinu", ili da kažemo pobeđivanje ranijeg sebe... Ima tu sigurno sličnosti sa onim univerzalnim putem heroja kod Kempbela, o kojem će biti blog (iz razumljivih razloga) u nekoj budućnosti.

U svakom slučaju, ovako sam ja video prvih osam Runa: Da bi imao duhovnu nadgradnju potrebna ti je materijalna baza (i to nije jedina sličnost koju sam video sa dijalektičkim materijalizmom, praktičan rad je takođe ono što povezuje izučavanje runa s tom filozofijom). To je Runa Fehu (stoka, blago). Džaba ti putovanje ako na njemu umreš od gladi. Već samo sa Fehu si domaćin ili domaćica, član zajednice u uobičajenim okolnostima. Ali nešto nas tera dalje...

Uruz (divlje govedo) je ovde praktično prikupljanje snage za put. Međutim ako krenemo na put, suočićemo se sa preprekama koje treba razbiti - Turisaz što znači trn, a označava i divove, pa i Torov malj. Ovde već imam neke ideje, o kojima neću sada... Ono što možda treba istaći je da ove dve Rune ne treba shvatati fizički, da ne kažem bukvalno. Potrebna snaga naravno da nije samo fizička, mada je i takva dobrodošla. Prepreke su najčešće duhovne, "u sebi", jer nadam se da nismo fizički sputani. 

Ansuz je već neka tačka ravnoteže, na kojoj bismo mogli ostati, ali bolje je ići dalje. To je duhovno vođstvo za put. Mogli bismo ostati na toj mudrosti, ali krećemo dalje - u Raido, dakle samo putovanje. Tamo nam je potrebna baklja da nam osvetli - dakle Kenaz (ili Kaunan). Ovde ću izneti svoju zamerku, ali na osnovu ograničenog znanja prvih osam Runa, da baklja ne ide bez lučonoše. Više o tome, i neka moja razmišljanja o Runama koja su više aforistična (između ostalog) biće u mom delu Smrt Svima, koje dovršavam... 

Sve dosadašnje Rune ne tiču se interakcije sa drugim ljudima, mada ima dosta komunikacije sa bogovima. Runa Gebo se tiče baš učešća drugih ljudi na Putovanju, koje je neophodno. Ona ima mnoga druga značenja (recimo seks), ali o tome neću sada. Najzad Wunjo je još jedna tačka balansa, odmora, koja nas zavodi da na njoj ostanemo. To je radost pripadanja zajednici, plemenu. Ali, kako to biva, posle nje dolazi kriza. Sledeća Runa je Hagalaz, koja već pripada drugoj familiji, o čemu ću kasnije, kad za to dođe vreme. 

Rekoh da je ovo praktičan rad. Naravno da je praktično uraditi svoju Runu, kada si o njoj dovoljno naučio, izrezati je u drvetu (što inače nije obavezno kod onih koji već imaju runski set). Međutim, ovde mislim pre svega na meditaciju, kao izvor introspekcije, saznavanja nećeg u sebi i najzad povezivanja sa Runom za buduću upotrebu (ovde mislim na divinacije i magiju, dakle ono o čemu za sada ne pričam). Lično sam ranije pomalo meditirao, mada sam imao dosta skepse ne toliko prema samoj meditaciji, koliko prema raznim inicijacijama, "znanjima" koja se olako prodaju, etc. Jedan od motiva ulaska u kurs bio mi je da proverim. Neko bi rekao - barem isprobaj nešto da bi ga argumentovano popljuvao, mada koliko se sećam moj stav je pre početka bio zainteresovano neutralan - ovakve stvari me u principu odavno zanimaju (i pored pomenute skepse), pa videćemo šta se može naučiti... I nisam se pokajao!

Rekoh pre početka, jer zanimljivo da me je na samom početku dobro pukla baš prva meditacija, pa sam se raspitao može li to biti opasno - tzv. second opinion, kod čoveka koji se ne bavi runskim nego nekim drugim meditacijama. Baš nisam to očekivao već na Fehu, ali kako kaže runska pesma "Fehu je izvor nesloge među rođacima"...

Mislim da je jaka strana materijala kursa njihova etička komponenta, kako u smislu nekih smernica (i preporučenih, mada ne naređenih kočnica) kod magijskog rada, tako i u smislu upoznavanje sebe kao koristi po sebi (razmišljanjem o smislu Runa i meditacijama), čime najzad postaješ bolji član zajednice. Stvari su odlično izrečene, bez trunke propovedničkog (uostalom, ostavimo ga monoteističkim religijama). Podseća me to na Kurs praktične filozofije (videti od trećeg dela, linkovana su prva dva, a biće i četvrti). Dobijao sam pitanja kako to može biti filozofija praktična, o čemu neću sada... Ako hoćete, možete Raido smatrati praktičnom filozofijom, ili recimo filozofijom u praksi. Ideje na koje sam ovde nailazio su slične ili iste onima koje sam video tamo. 

Treba reći i da su materijali bazirani na nordijskoj tradiciji  - značenja runa, runske pesme. Ne znam da li se to može reći za same meditacije, odnosno dati scenario. Inače sam lično kod svake Rune barem jednom iskakao iz scenarija, odnosno upadao u neki svoj. Uticaj judeohrišćanstva je minimalan, mada su povremeno davane paralele, i trudilo se da on bude što manji. Tu ne mislim samo na direktan uticaj, što bi bilo nekakvo dvoverje, nego i na uticaj raznih buntovnika koji koriste judeohriščćanske koncepte u svom radu - recimo telema, tzv. zapadna ezoterija.

Najzad nametnulo se poređenje sa mojim učešćem u jednom drugom obliku duhovnosti (neću reći sada kojem), koji sam video kao egzoteran, što će reći da od njega ne vidim sada mnogo koristi (osim naravno druženja, koje je uvek korisno), mada ne mora biti ni štete. Priznajem da me nikada nisu preterano (mada jesu donekle, što se tiče dubljeg značenja) zanimali običaji, samo u smislu kako su naši preci radili. Takođe, vera je dobar izvor identiteta, kako ona zvanična, tako i neka nekonvencionalna (možda zasnovana na onoj koja je ranije dominirala), ali da li na tome stati!? Onda dobijamo ono "ne čestitajte mi Božić". Meni su isti čestitali neki ljudi koje ne smatram fundamentalistima niti licemerima, čak neki koji se ne izjašnjavaju kao hrišćani. Možda bi sad trebalo da podsećam na Božićno primirje u Velikom ratu, i film u kojem nemački oficir kaže da mu taj dan ništa ne znači, jer je Jevrejin, ali ipak učestvuje, jer tu su njegovi vojnici...

Istini za volju, pitanje je koliko autentične ezoterije može biti u nekim drugim sistemima duhovnosti. Jer ovde imamo značenja Runa, runske pesme, pa i dosta sasvim sačuvanih mitova. Ako danas neko piše o Perunovim runama, kako možemo znati da prosto ne izmišlja?! Ili pomenimo Velesovu knjigu koja je sumnjive autentičnosti, što ne znači da ne vredi što se tiče uvida osobe koja ju je "otkrila", ili pre će biti napisala... U tom slučaju je možda bolje ostati egzoteran, na onome što bar znamo od ljudi kao što je recimo Čajkanović.

Što se tiče pojedinačnih uvida, oni mogu biti zanimljivi, kao recimo Mormonova knjiga (koju prosto ne mogu a da ne pomenem). Ovakva dela kao sveti spisi imaju čak jednu prednost - ako jedan čovek sve piše manje je kontradikcija, koje će biti problem ako takvu duhovnost predstavljaš kao telegram od Boga. Do čega je došlo više ljudi, tokom dugog perioda, može često da protivureči jedno drugome. To međutim nije nikakav problem, ako stvari ne posmatramo kao dogme, istine u koje se ne sumnja, nego čak uviđamo njihov razvoj u vremenu i kontekstu ljudi koji su su takvu duhovnost stvarali. U svakom slučaju, ovde imamo neku probu vremena, jer znamo da je nešto funkcionisalo vekovima, pa što ne bi radilo i danas. Jer ljudi u principu ostaju isti. Možemo to nazvati i tradicionalizam, ali o tome i ne moramo sada...

Ivan Vukadinović