Zadah tela
Dođe dan kad se zapitaš koji li si ti čovek, kakav li si, i kud li si navro ko june – e, to se i meni desilo. Zato s tebe i razgovaram. I pitam se – kad li mi to fundament poče da popušća.
Živojin Pavlović, Zadah tela
Vratimo se ovom romanu, u kojem autor pokazuje da je majstor pripovedanja ne samo na filmu, nego i u romanima. Pohvale na zadnjoj korici su zaslužene, ali deluju nekao šablonski - "junaci su zanimljivih, potresnih sudbina" ili "o ljudima koje kovitlac života baca u sunovraćanje". Osim toga, preveliko je pojednostavljivanje reći da je Slavoljub glavni junak romana. I da je glavni (ima više "glanvih") mogao bi biti samo antijunak. Zbog toga ću se posvetiti svom prikazu.
Ono što upada u oči to je kako je Pavlović majstor perspektive. Perspektive junaka, koju još zovemo point of view (tačka gledišta). Videli smo kakvi su POV kod Martina (eto, kad me nešto vuče za jezik, ko baš ne zna Džimi Barka je završio kao Tajvin Lanister, na istom mestu, mada iz suštinski suprotnih razloga). No, ovde je sve drugačije, zapravo je poređenje nategnuto do smelosti... Jer ovaj roman je skup šest priča, bolje reći govorancija, pisanih naravno u prvom licu, ali ispovednim tonom. Obično kod romana pisanih u prvom licu junak kao da (implicitno) priča sam sebi, priseća se; ovde priča nekome, nekom konkretno, obraća se. To daje neslućene mogućnosti različitih iskazivanja pa imamo šest različitih stilova, možemo reći i dijalekata u okviru iste porodice!
UREĐAJ ZA FILTRIRANJE - obraćanje je Eržebet svom unuku Slavoljubu. Život na šlepu, pored muža pronalazača iz oblasti Timoka, dok su njeni preci došli iz Mađarske. Pominje se posao vezan za posledice revolucije iz 1848, pa mi je priča Erži delovala kao da je smeštena pre više od jednog veka, da se ono "posle rata" odnosi na Veliki rat, a pominjanje Jugoslavije na Kraljevinu. Ali nije, već do kraja njene priče saznaćemo da je reč o periodu socijalizma, dakle posle DSR, a iz sledeće priče saznajemo da je radnja romana praktično u godini kada sam se ja rodio i godinama koje su neposredno sledile...
Jezik je "mađarsko-srpski", onako kako bi Mađarica koja posle više decenija nije sasvim savladala srpski (primer vam je Eva Ras) govorila, uz dosta mađarskih fraza. Poenta njenog izlaganja je, videćemo, opravdavanje porodičnog života, i pored nedaća, jer na kraju tu su deca, makar se i svađala i unuci i Simin brk (Sima je taj pronalazač, a izum je njegov uređaj za filtriranje dunavske vode koji nikako da proradi). I ovo je jedino izlaganje u kojem se direktno kaže da je porodićan život bolji, u ostalim možemo videti da je eventualno manje loš od alternativa. No vedrina kojom Erži izlaže svoje misli ostaće i kod drugih junaka, mada na sasvim drugačije načine.
RIBA OD RIBE SMRDI - Sledeća priča, sledeće izlaganje inženjera Šanjija svom bratu Bori, jedinom koji živi na Timoku. Naravno obojica su sinovi Erži. Ova priča počinje još konfuznije od Eržine, ali se kasnije saznaje da je reč o sasvim solidnom porodičnom životu (zaduženost i frka oko vikendice su valjda nešto uobičajeno, što sleduje) koji je prekinut zbog švaleracije. Ako bi hteli da pravdamo junaka mogli bismo reći da je to bila njegova stara ljubav (sa radne akcije), da ga je ona podsticala, čak po svemu sudeći izmislivši priču da ima tumor ili da mora da proveri... No naš junak dobro priznaje momenat svog pada - kada je tokom seksa sa svojom ženom Velinkom zaimslio Olju Šuput. I tako je ostao sam, sa svojim kombinatom za ribogojstvo gde je direktor (i tu mu se stolica ljulja), u garsonjeri prijatelja fudbalera "na privremenom radu", kolima kojim prelazi ogromna odstojanja oko Beograda svakog dana (u jednom momentu ostaje bez točkova), spaljenom vikendicom... I na kraju pomišlja da se vrati Velinki (i svojim ćerkicama naravno) a povod je svadba bratanca Slavoljuba u Jasenicama, Slovenija. A svega toga ne bi bilo da je... Ovo je najdinamičnija, mada ne i najzanimljivija priča. Kraj svojom genijalnošću zaslužuje da bude citiran.
Jer se bojim, brate moj mili, da me ponovo ne zadesi onaj užas: Velinka me - uzmimo - primi bez problema, i mi se spojimo, a ja onda svršim - misleći na Olju...
DUBOK SAN, BEZDAN VIR - Ova priča je parnjak prethodnoj, kao što su i sledeće dve u paru. To Borivoj piše Adamu (čiji je Slavoljub sin) jer njega najviše ceni. Šanjijev stil je beogradski, žargon koji je i dalje, ili je donedavno u Beogradu bio sasvim razumljiv, ipak dobrim delom izlaganja ozbiljniji (jer piše inženjer), uz poneku mađarsku reč. Borivoje govori (i kako vidimo piše) selski, Zajedničko je što se i njemu zalomi poneka mađarska, uostalom njega (kao i Šanjija ranije) zovu Mađar. Sve ostalo je drugačije, i životni stilovi, jer Bori je muka od onoga što mu Šanji napisa, on je dosledno porodičan čovek. Adamu piše valjda zato što mu ovaj svojim sticanjem imponuje, njegova životna priča mu mnogo i ne smeta.
I životna priča mu je Šanjijeva u ogledalu. Velinki se (naravno iz ispričanog) nema šta zameriti, osim tvrdoglavosti, ona nikada ne bi prevarila. Borina Ceca je suprotno tome. Mašinovođa ne provodi mnogo vremena kod kuće, ali Bora je učestvovao u udesu, iako se smatra da nije kriv mora godinu dana provesti van pruge, dakle kod kuće gde mnogo toga može da vidi. Šanji ima dve ćerkice, jednu u školi, drugu pred polazak, veoma slične; Bora ima dva sina - mlađi je plašljiv i u kući samuje, stariji je (blago rečeno) upao u loše društvo. Svemu tome dodajmo njegovog kolegu Panča, kod kojeg boravi i gleda kako on maltretira svoju trudnu ženu koje je sušta suprotnost Ceci. I prema toj ženi počinje nešto da oseća, mada nema vremena to ni sebi da prizna (a inače ne bi ni hteo)... Nije čudo da se onda Bori na onoj svadbi smrkne, napravi diverziju na šatri (bez povređenih), za šta se on Adamu izvinjava i što će biti tema u dve naredne priče.
HLADNI SJAJ GLEČERA - Najpotresnija priča, mada je ispričana poprilično hladnim (naslov nije slučajan), nekako udaljenim stilom. Jezik je krležijanski hrvatski, od osobe kojoj to jasno nije maternji (iz iste je porodice). Ovo je jedina priča u kojoj nema stranih reči, pošto će sledeća biti filovana nemačkim, a ranije je bio u pitanju mađarski.
Dušica se već pominjala kao neko ko živi u Osijeku, dolazi u goste, radi nje Šanji treba da ima večernju lampu (Velinka to traži) pa će zamoliti Olju (umetnicu, keramičarku) da je napravi. Vidimo kako su priče povezane... Iz njene priče saznajemo zapravo najviše o istoriji porodice. Dobar deo je u prvim poratnim godinama, pa doznajemo kako je njen otac (ako je to otac bio, pošto nije sasvim sigurna) završio u zatvoru tokom IB-a jer je nekim drugovima pokazao lovišta, a oni iskoristili da prebegnu u Bugarsku (preko Timoka). Njegov polubrat Adam, dok je on odsutan, koristi priliku da se približi Majci Ruži. On je policajac i odlazi na Goli otok (dakle sa druge strane žice), Ruža se vraća da sredi papire za razvod sa ocem Perom koji se vratio iz zatvora. Adamu logoraš koga je mučio, a iz istog mesta Vranovca, kazuje s kim je Ruža da bi mu se osvetio, ovaj napušta logor i dolazi kući - Peru s leđa ubija, a Ružu ranjava u noge, izbegavši da puca u stomak u kojem je sledeća beba. To će biti Slavoljub, saznajemo od Dušice da je bio slabo i bolešljivo dete, ali brzo je naučio da svira harmoniku. Njen polubrat (Ruža insistira da je Adamov sin), jedina ovozemaljska osoba koju ona stvarno voli. Kada je ranjena dok ga je branila od razjarene kuvarice (proslava mature gde je on kao mlađi samo svirao), silovana je dok je ležala u bolnici. Njena ljubav je samo prema Bogu, vera katolička i to je dovodi u Osijek.
DISKOBOLOS - Priča u kojoj nije samo drugačiji stil, nego i medij (da tako kažemo). Najzad imamo priliku da čujemo Slavoljuba, on to svom stricu Velji telefonira iz Nemačke u Kovin. Jeste, reč je o onoj instituciji na koju sam i ja pomislio kao razlog njegovog boravka u Kovinu. Saznaćemo zašto se Slavoljub ženi sa Turkinjom, gde ju je upoznao; zašto mu je stric u Kovinu, šta ga je tamo postalo.
Slavoljubov stil je s početka dosta iritantan. Pošto on zove na telefon prića je zakićena cerekanjem uz povremena iskrena priznanja (serem, kenjam!). Bazično je to sleng koji zvuči nešto modernije nego Šanjijev, priča mnogo više opterećena seksom, u skladu sa Slavoljubovim navikama. Dakle, ako je nešto moglo biti totalni antipod Dušicinoj priči, to je ovo...
No, saznaćemo da Slavoljubov stil, kao ni priča, dakle njegov život - nisu tako jednostavni. Jer polako, iz stil i kazivanja, saznajemo da ima i on škole, te da jedini zapravo pokušava da stvari opiše filozofski. Kad kažem filozofski, mislim intelektualno, ne na neku životnu filozofiju koja se nenameravano omakne i Borivoju. Tako dobijamo stil koji je dominantno stil Bukovskog, uz nešto što me je podsetilo na Skorsezea (besraman odnos prema religiji, dakle sasvim suprotno Dušici) i Toševskog (ginekokratija - vlast žena prema mišljenju tog lumena). Mada za drugog i trećeg nisam stručnjak, pa uzmite to uslovno.
On se divi stricu švalerašu i avanturisti, a na njegovu Goricu je drkao. Ali Slavoljub nije od početka bio hrabar pred ženama (ako je i tada, njegova priča je možda samoohrabrivanje). Onaj plašljiv klinac je zahvaljujući muziciranju postao perspektivan, član Partije, pa je bio u letnjoj školi marksizma, koju vidi kao jebarnik (ali bez većih svojih uspeha u tom smislu). Odlazi da svira u Nemačku, odbija neku solo karijeru. Ali stric ga je poslao po porno časopise, tj. rekao mu da ih u Nemačkoj kupi. Tamo, u seksi-šopu, zatiče devojku koja čita o Mocartu dok sedi za kasom. Kada se prospe parfem po tim časopisima, otvoriće ih (što isprva nije hteo) i videti tu devojku u akciji. Onda i on odlučuje da u akciji krene i to je - pogađamo - njegova buduća žena. Život piše romane...
GRGULJICE, LIBE SVEKRVINO - samo nekoliko stranica, za koje sam prvo mislio da ih piše Makedonac, a onda shvatam da se to Sima obraća svojoj Erži. Nekako u stihu... Jedini razlog obraćanja je da ona oprosti Gorici što ima dete koje nije Veljino. Koliko je puta on nju prevario, ona je sve to trpela samo pokazujući svoju vanrednu lepotu. Ali je spasila vojnike od utapanja, tuce njih, dok je spremala ručak na šlepu videla je da su im se čamci prevrnuli. Postala je instant popularna, tu se svako motao i... Velja je zbog toga završio u Kovinu, a ona s tim detetom (bar u tom trenutku) van familije. Uzgred saznajemo da je Šanji ponovo sa Velinkom. Ova priče je prirodna dopuna one Eržine sa početka.
Savršeno.
ОдговориИзбриши