Моја студија Великог Зимбабвеа

 Извор: Загонетка Зимбабвеа, Роџер Самерс, из зборника Ишчезле цивилизације (1964)

Занимљиво је да је цела цивилизација релативно нова - млађе камено доба 250 - 350 н.е. (све године су у нашој ери, после Христа), док је "старије родезијско гвоздено доба" је у XI веку, постоје налази из тих периода и почетак целе приче се везује за први или други период. Први зидови храма су у периоду 1400-1500. године. 

Зимбабве - име значи камене куће, касније ћемо видети за још једно значење.

Постоји романтични призвук око целе приче - обреди које је боље замислити него описати - такође (битније као подстрек истраживачима): благо. 

Симболика: може се рећи да је реч о чистом материјализму. Но злато као сунчев метал, благо као основна енергија, у неким језицима (говорима) стока, руна Феху. Шта је Зимбабве нама (или било која слична прича)? Мој став: ако неко већ мисли о тим стварима, изван свакодневног - начинио је први корак.

Већа мистерија настала је око настанка Зимбабвеа, али за то су криви сами европски истраживачи. Чинило се невероватним да су Зимбабве подигли домороци, њихове куће биле су од блата. Причало се да је реч о извору злата краљице од Сабе, повезивало са Феничанима... Колонијални клишеи и савремена декаденција...

Из авиона (птичја перспектива) види се гранитни брег који се издиже 350 стопа над равницом. Акропољ - грађевина коју данас зовемо "храм", елиптичне основе, дугачка триста стопа. "Рушевине из долине" су једна уз другу, тешко је рећи где једна почиње, а друга се завршава. 

Рађање мита (савременог) - прва истраживања почињу 1892. (више у књизи, извор наведен горе). Тридесет година полемике, почетком ХХ века. Заблуде и штете начињене нестручним ископавањем.

Следећу реченицу наводим "у оригиналу", Самерс је писао у складу са мишљењима свог времена, али се од нејекстремнијег колонијалног дискурса оградио наводницима:

С обзиром на очигледну "дегенирисаност" народа Машонленда, и с обзиром на неоспорну супериорност модерне европске, старије азијске и старе египатске цивилизације, ко је могао очекивати да Зимбамбве има неко друго сем "цивилизованог" порекла?

Систематски рад почиње 1955. године, откривено је да је трговина златом почела у "старије родезијско гвоздено доба"и трајала је до XIX века.

Афрички поглавица: "Да сте се само ви белци распитали код старих људи о Зимбабвеу када сте први пут дошли у ову земљу, ми бисмо сада сви знали много више о њему." - Поред ароганције колонизатора, ове речи указују да је знање о ономе што је било до 1960-их изгубљено.

Етнолошка истраживања нису спровођена јер се сматрало да је Зимбабве "егзотичног" порекла (егзотично: нешто спољно, иако реч има неки мистични призвук, реч је о спољном као егзотерном, не нечем езотеричном или аутохтоном, ипак људи воле "егзотично", ваљда и туђе го... мирише).

Постоји веза са давнином од "пре милион и више година" (данас је јасно да људска врста толико не постоји, оп. А.) - пронађене су перле каквима Бушманке и даље украшавају своје сукње, докази трговине са "новодошлим народима", Банту групе.

Костури (остаци) указују на пре-банту становништво и постоје теорије с тим у вези: досељеници узимали бушманске девојке за жене; дошљаци натерали староседеоце да раде у рудницима злата; Бушмани сматрали рударским живот примамљивим (гарантован чанак хране, ловац може и да остане гладан). Паралела: рударство и крај Винчанске културе.

Под земљом радиле жене и девојке које су могле да се провуку где мушкарци не би.

Употреба окана је научена од Португалаца, систем "отворених јама" од Арапа и Индуса. Народ Нгони је уништио древни Зимбабве око 1830.

Градитељи:

За камене зидове Зимбабвеа нема пандана у источној нити западној Африци. 

Тешко је наћи ко су били први градитељи. Народ Шона: језик се говорио пре десет векова, камене куће до XIX века. Они су се учврстили као поглавице и користили већ постојећу трговину златом.

У XV веку напредније технике иако нису имали (?) лабелу и висак. Опет је могуће направити поређене са Винчом, какве су они куће успевали да изграде.

Царство је у XVIII веку величине шесто миља са четиристо миља. Трговина: злато најчешћи артикал, мада могуће и слоновача - нема нађених изрезбарених артефаката ван Зимбабвеа. 

"Златни град" у правом смислу те речи, накит који су носили људи у зградама града (долина). Паралела са многим несталим градовима - нпр. словенски градови на Балтику: Ретра, Јумна и Винета - такође веома богати у своје време.

Данашње значење речи Зимбабве је "гробови поглавица", тако да је могуће злато у гробовима (у време писања текста само један такав пронађен и љубоморно чуван).

Ритуал - "призивање кише"

Упућен је богу Мварију - дуги сушни периоди редовно похађају Јужну Родезију. Значајне су пећине са необичним акустичним својствима. 

Мваризам (реч је европска конструкција): хијерархија свештеника из одређених породица и "деца" из свих слојева становништва. Обични људи не могу прићи Мварију.

Преци (мртви) као посредници, позивају се по имену. Осам "птица из Зимбабвеа" стоје у храму, најсветији део брега, представљају списак поглавица Данас су у разним музејима.

Крај 

Срце и престоница велике државе, не тако познате као Мали, Гана, Нигер, Конго јер није био део атлантске трговине (мада кад знамо чиме се трговало на Атлантику...)

XVII и XVIII век - место врвело од поданика Мамбоа, розвијанског краља. На брегу ритуали, у долини дворани; Мамбо - личност толико света да није смела бити виђена.

Мамбо је невидљив и клони се друштва због страха од клетви.

Државу је преплавила хорда Нгона. Све је обесно порушено. 

Звангандаба је упао у Јужну Родезију 1830. године. За неколико година нестали су трагови развијеног розвијанског начина живота. 

Порушене куће нису обновљене, сматрало се да их насељавају духови - "нгози"

Иван Вукадиновић