Posvećenik i staklena sveća

"Šta su te staklene sveće?", upita Run.

Posvećenik Armen se nakašlja "Noć uoči polaganja zakletve posvećenik mora da probdi u podzemnim odajama. Nije mu dozvoljeno da ima fenjer, ni baklju, ni svetiljku, ni žižak... samo sveću od opsidijana. Mora da provede noć u tami, osim ako ne uspe da zapali tu sveću. Neki će probati. Budalasti i tvrdoglavi, oni koji su pokušavali da proučavaju te takozvane više tajne. Često poseku prste, pošto se priča da su sveće oštre kao britve. Onda, krvavih ruku, moraju da čekaju do zore, razmišljajući o svom neuspehu. Mudriji ljudi jednostavno zaspe, ili provedu noć u molitvi, ali svake godine nekolicina mora da pokuša."

"Da." Pejt je čuo iste priče. "Ali čemu služi sveća koja ne svetli?"

"Služi za nauk", odgovori Armen, "poslednji nauk koji moramo da usvojimo pre nego što stavimo meštarski lanac. Staklena sveća predstavlja istinu i učenost, retke, prelepe, krhke stvari. Sačinjena je u obliku sveće da nas podseti kako meštar mora da širi svetlost gde god da služi, ali meštar mora ostati skroman. Staklena sveća nas i na to podseća. Čak i pošto je položio zavet, stavio lanac i otišao da služi, meštar će se sećati tmine i pamtiti da nikako nije mogao da upali sveću... jer čak i uz pomoć znanja, neke stvari su nemoguće."

Džordž R. R. Martin, Gozba za vrane (Prolog)

Worldbuilding... Ono što nam prvo pada na pamet kada uđemo u neki od svetova epske fantastike, mada je u suštini bitnije kakve ćemo karaktere viđati u tom svetu. A kad se gradi svet, postoji sloboda da se u njemu izgradi religija, a posebno s njom u vezi mistika i ezoterija. Autor je slobodan da ponešto pozajmi od brojne riznice religija i mističnih učenja u ovom našem svetu, a opet to i ne mora, može da "izmisli"... Kako god bilo, valja jedino ako se sve to nakači na ono što u sebi duboko već znamo, na vrednosti na koje neko učenje i treba da nam ukaže.

Neću mnogo o tome, jer ovde je sasvim dovoljno rečeno. Da znanje nije nužno (sve)moć, a još manje mora biti mudrost. To je poslednji nauk za meštra do kojeg će doći na teži ili lakši način, mada zapravo pitanje koji je koji, jer svesna neaktivnost ne mora biti laka...

Još ću samo ukazati na Kabalu i sefirot Da'at, često izostavljen - ne jedanaesti, jer sefirota ima deset, Da'at može da ih predstavlja sve ili da se javlja umesto Ketera (krune). Da'at je baš sefirot znanja, a kako je praznina pred "višim sferama", možda je baš to ono preskakanje bezdana, koje čeka posvećenika pre nego postae zaista veliki.

U runskom sistemu Kenaz predstavlja baklju znanja (vidimo da i ovde posvećenik dolazi u iskušenje da zapali sveću...), kontrolisanu vatru (?) koja ipak može da opeče. U svakom znanju ima nešto opasno, ma kako lepo zvučalo ono "ne peku sve vatre" rečeno u filmu Hidrosfera...

Oluja mačeva - dok čekate blog o Gozbi za vrane