Србски Марс

 Ваздух је био редак, али је зато он био лак. Залепршао је својим неразвијеним крилима тешком муком, па је најзад зазујао. Кхзтк се усмери ка Храму. Поред високих врата угледао је рељефни кип смрсканог Ихтса. Разапет на ђону мартинке, како се говорило мироточивим говором. Кхзтк није знао шта то значи, то се тако говорило. Неразумљивим речима одавала се почаст богу који се спустио на тло да би постао социјални револуционар и тако је жртвован. Првом од оних који су пали за слободу.

Улетео је кроз врата храма, што се сматрало изразито непристојним, али он је био од Унутрашњег круга, а данас је дан кад ће нешто више сазнати. Отвориће му се врата одаја у које не улазе сви.

Када је ушао, угледао је другачији приказ на зиду. Мозаик састављен од сићушних тела Првих Колониста, палих у борби за ослобођење од мрских Земљана. Они су чинили некакав лик. Да ли је то био лик земљанског створа, човека како су та бића звали?

Што ће му се ускоро касти. Првосвештеник је проговорио.

Драги моји,

Овде сте да сазнате тајну која није позната многима. Наши преци доведени су са Земље и тамо су били обичне бубашвабе, како су их звали. Пре тога је човек познат као Илон Маск бацио хиљаду атомских бомби на поларну капу наше планете, тада сасвим пусте. Хтео је да је тако тераформира, начини атмосферу гушћом, ослободи гасове. Проблем је био што су ти гасови били отровни за саме човеке, оне који су хтели да планету населе. Радиоактивни, тако су их звали. Планета је била бескорисна. Онда им је дошла идеја да је населе нашим прецима, којима то нимало није сметало.

Требало је да их узгајају за клање, за своју храну. Али та хране је за њих исто била отровна, мешали су је са минералом названим зеолит. Ни онда нисмо били много јестиви. Тако је на овој планети остала мала заштићена насеобина Земљана, најлуђих научника и оних доведених по казни. Ове две групе су се међусобно сукобљавале, па су бубе предвођене Ихтсом виделе своју шансу. Ушле су у њихове затворене одаје иако много мање од нас, њихових потомака, а тек незнатне према тим човецима-дивовима. У таласима су нападале и уљези на нашој планети су свладани, док су им машине и даље радиле, бубе су успеле доста тога да науче. А Земљани се никада нису вратили.

На нама је да се једног дана вратимо на матичну планету, те брату Илону захвалимо што је створио нашу цивилизацију. И ослободимо сестре и браћу заточене на тој далекој планети Земљи, те са сарадљивим човецима учинимо Марс поново великим.

Chances of anything coming of Mars are million to one they say

But still, they come!

Иван Вукадиновић

Написано на дан Трамп-Маскове победе

п.с. Јесте написано на дан те победе на изборима, ал од онда много прође, скоро је заборављено да се Маск залагао за колонизацију Марса, имао је од онда доста тако "генијалних" идеја. Зашто не објавих онда, а и када Трампа инаугуираше (за тад сам испрва одложио)? Па... знамо шта се у Србији догађа већ девет месеци. Девет месеци доста да се жена породи, па што се не бисмо повремено бавили оним што нас иначе интересује. Овај блог не значи да тема протеста студената и грађана више није актуелна. Мада је на дан избора у новембру, или око 20. јануара било акутније... 

Само ето, мало да зезамо ћације, с обзиром на оно на шта се ложе кад не љубе дупе Хуљи. Ах да, дубока држава, није него.