Plur1bus ponovo

 Ako se ponovo piše znači da vredi, takođe da ima neka nedoumica, možda sumnja. U svom prikazu sam već rekao šta je Pluribus u najkraćem: kombinacija antiutopije i postapokalipse, međutim upakovana neko korporativno budite srećni, što je premisa serije. Neka posebna dalja objašnjenja mi nisu bila potrebna, čak sam ih nekako nesvesno prihvatio, a onda pošto tu (kod mene) konflikta nije bilo, nisam o tome pisao. Videćemo kako se relacija konflikt - kreativnost vidi baš u seriji Pruribus (odnosno Plur1bus - Et pluribus unum). 

Za početak podsetiću na jedan detalj. Giligan se ovde pokazao umešnim u postavljanju detalja, ali ne i u njihovom naglašavanju (možda je namerno tako hteo), što jeste izvestan problem sa ovom serijom. No ovaj detalj je scena koja upada u oči - Carol leži kraj bazena i čita The Left Hand of Darkness. Neki detalji, kroz razgovor su primećeni ali nekako se utapaju u spori ritam serije (dakle to jeste rizična strategija), pa mi nekako promakoše - recimo kad Carol, makar u početku, direktno krivi hive mind za smrt svoje partnerke... no to nije ništa čudno, očekivalo se eksplicitno ili implicitno. Malo je veći propust videti, a to je nekoliko rečenica dijaloga i njen pogled, kada donosi konačnu odluku i stvarno konačnu (imao sam teorijicu da ona na kraju sezone možda kalkuliše). Mali problem mi je bilo što sam skinuo neke epizode bez titlova, ni na engleskom...

Vratimo se knjizi Ursule K. Le Guin. Bilo je očiglednih komentara da se knjiga referiše na seksualnost Carol, a na toj drugoj planeti može biti (za nas!) mnogo više queer od bilo čega što ovde imamo, naravno. Malo je dublji nivo zaključiti da knjiga opisuje ne samo promenjive polove nego i sasvim drugačije društvo planete Zima. Međutim, tu imamo ono što sam ja implicitno prihvatio, neki su istakli kao prednost serije, a nekima je bogami mana, tema kritike - ta knjiga kao ni ova serija nema pravog antagonistu. Zapravo pravi sci-fi bi trebalo da je takav. 

Videćemo to više kroz komentare kritike ove serije, videćemo i bar jedno tumačenje. No pogledajmo sada kako to objašnjava specifičan spori ritam koji u šest ili sedam od devet epizoda imamo. Mi imamo u svim tim epizodama laviranje Carol, kao jedinog pravog protagoniste između prilagoditi se ili vratiti stvari na staro, sa još dva lika (Diabate i Manusos) koji su predstavnici ta dva suprotstavljena koncepta. Zašto je to tako? Kako su karte postavljene? Carol na svojoj strani ima veoma malo toga. Ona je sama a protiv sebe ima praktično celu planetu - dovoljan je hive mind, ali možda još više boli ponašanje ostalih normalnih, imunih na politički korektan virus. Zapravo tih nekoliko osoba, a mi osim troje pomenutih vidimo samo konverziju Kismaju, jeste slaba karika serije, sa druge strane oni su svesno ostavljeni po strani, njihova uloga je samo da pojačaju samoću Kerol. 

Karte? Kerol nije naučnica, ona ima samo svoju neuklopljenost (videćemo kasnije polu-uklopljenost) i sposobnost za pravljenje zapleta, budući da piše romane. Ima i mogućnost da slobodno istražuje stvari, čak i potrebu kada je hive mind ostavi samu. Pomaže joj nesposobnost kolektiva da laže, no takođe i kada odbija da prizna istinu. I to je sve! Sa druge strane je sedam milijardi ljudi koji mogu da je ostave ili lagano vuku na svoju stranu, sva preživela infrastruktura planete, mogućnosti nadzora (koje kolektiv čak koristi samo pasivno) i naravno njena vlastita psiha. Vidite li da tu nema baš mnogo mesta za neke komplikovane zaplete (uključili bi više osoba, zar ne), otkrivanja šta stoji iza svega kako u smislu cilja tako i tehnološki (što ne znači da se gledateljka neće time baviti, ja sam se takođe time bavio). Ovde nećemo imati ni neku prostu izdaju, kao u filmu Matrix. Ni rebuse antagoniste (kompjuter u Matrixu takođe nije potpuni antagonista) kad možeš bilo šta pitati predstavnicu kolektiva i ona će ti reći. Zato je toliko vremena otišlo na dijaloge koji deluju izveštačeno (kakav je uostalom hive mind). Naravno treba imati u vidu: 1. postaviti pravo pitanje 2. šta kolektiv neće reći, kako da se poništi (što znači da način postoji i govori nam još ponešto) 3. ono što kolektiv ni sam ne zna - stekao sam zaključak: pravi cilj, ono što je virus i dovelo na Zemlju.

Gledao sam dosta klipova o seriji, a neke nisam ni hteo da gledam. Priča iz Zosie (predstavnica hive mind, jedno vreme u vezi sa Carol) pre stapanja nije nešto što bi me zanimalo, osim ako se ne pojavi u sledećoj sezoni. Da je Manuso u stvari zaražen mi je overthinking glupost, ili samo glupost, nisam gledao taj klip da znam. Teorija da je radio frenkvencija koju on pronalazi krik osam milijardi ljudi čija je individualnost poništena? Samo po sebi zanimljivo, međutim bez mnogo veze sa dosadašnjom radnjom serije, takođe sasvim jasno kao statement, a tehničke detalje ne znam kako bih povezao sa onim što znamo - ni to nisam gledao.

Zato sam gledao klip o prirodi čuvene frekvencije. To me dovodi do teorije kako je virus dva puta aktiviran. Inače je nemoguće da se svi zaraze u jednom trenutku, ma koliko virus bio zarazan, posebno što se širi samo pljuvačkom (i jelom u kojem ostaje), a ne vazduhom. Dakle, imamo "nultog pacijenta", naučnicu koja se trese i menja ponašanje, pa kolegu kojeg je poljubila, pa sve ostale, sve posle neposrednog kontakta sa zarazom. I imamo masovni tremor na kraju prve epizode koji mnogi ne prežive (ne stradaju samo usled nesreća). Između ta dva su zaraženi i ponašaju se normalno, barem pred Carol a vidimo samo njeno iskustvo, svi uključujući i njenu partnerku Helen! To već baca neko novo svetlo, mada nema preterano veze sa daljim zapletom. (Neke rečenice koje hive mind govori nam daju hint - počeli su da sumnjaju, pa smo ubrzali proces). Dakle, momenat kad se svi tresu pred Carol nije zaražavanje nego inicijacija (ili indukcija), stresan momenat, tresu se sve milijarde ljudi, kao što se tresu i momentu stresa, kada se Carol ponaša. To nas dovodi do tehničkog zaključka - nije to prosto ponašanje zaraženih koji se, i kada se ponašaju kolektivno, koordinišu samo kad jedni druge vide (zombi recimo) - nego je reč o kanalu komunikacije koji je nužan za hive mind. Ako je pronađena sumnjiva frekvencija, biće da je baš o njoj reč, QED.

Onda imamo šta nam Pluribus stvarno govori, a imajmo u vidu da naučna fantastika obično opisuje ovaj poznati nam svet. Barem ona dobra. Kerenimo od toga kako je Manuso sve vreme u pravu, kako je on tu jedino normalan i šta nam to zapravo govori - budući da je on ono što bismo najjednostavnije opisali kao frik. Imamo čak i da je Carol zapravo negativac, na prvu zanimljivo no ne bih na to gubio vreme. "Ja u Pluribusu" - simpatično. 

Stvari postaju zanimljive ako se sve gleda ne samo psihološki, nego i sociološki. O čemu je u stvari Pluribus. Borba pojedinca u otuđenom svetu? Ili o brutalnosti serije, gde se adresiraju neke zamerke kao ništa se ne dešava, ili sci-fi pedanti koje traženje objašnjenje o detaljima (rekosmo gore zašto ga ne dobijamo, logično je). A onda klip ulazi u malo komplikovanije stvari, koje se ne vide na prvu. Recimo značenje E pluribus unum ili politika pristanka (consent), potreba kolektiva za legitimizacijom (legitimation), individualizam vs kolektivizam, produktivni kapaciteti, reprezentativnost, izolacija... I tako sve u duhu 21. veka.

A danas videh dva klipa. Još jedno objašnjenje sa dubljim značenjem - sociološko i psihološko - polazi od popularne kulture i odnosa umetnika, na raznim nivoima prema istoj. Tako će The Hivemind biti amorfna konzumeristička masa, nema se tu mnogo reći, osim njene reakcije na probleme, nesposobnosti da se odbije i sledstveno tome nedostatka kreativnosti (postoji samo kada se stvari posmatraju kroz odnos, nešto je bolje, nešto gore, Carol ne može biti jednako vredna kao i Shakespeare). Diabate - the exploitor (self-aware): dakle neko ko prosto koristi šta postoji, ali dovoljno svestan i inteligentan da razume svoj položaj, svet koji ga okružuje i da ne zavarava sam sebe. Carol, kojoj je najviše vremena posvećeno, compromisede artist - za razliku od prethodnog sklona da obmanjuje samu sebe, analiza se tu referencira na njen raniji život (koji jedino vidimo) i spremnost na kompromise. Cena koju plaća je depresija, i ona i kasnije kroz seriju nije prijatan lik ljudima. Odnos prema alkoholu. No ako nije potpuno svesna sebe, jeste sveta oko sebe i koliko nije u redu jer nije autentičan. Kao umetnici to joj smeta. Uočimo da ovo objašnjenje nema veze sa porodičnim i drugim odnosima sa ostalima, tu se seriji ništa ne zamera... 

Najzad Manuso - true artist. Moglo bi se reći "umetnik življenja", dakle nema veze sa nekim konkretnim vrstama umetnosti, samo sa nespremnošću "pravog umjetnika" na kompromise. Dinamika je jasna. U tom smislu odbacuju se kritike završetka serije tipa "dobar muškarac, loša žena" (da li bi bilo drugačije da su uloge zamenjene?). Naravno da je to pogrešno gledanje jer Carol uostalom nije ništa gora nego Manuso. On je njoj bio neophodan u kritičnom momentu kad nije mogla da izdrži sama. No ni on ne može ništa bez nje (zapravo aktivan potez preduzima tek kad ju je upoznao), jer kao "pravom umetniku" nedostaje mu nešto bitno - shvatanje publike. Pravi umetnik je egoista na svoj način, kao što je eksploatator egoista na svoj... Tek svo četvoro - Carol, Diabate, Manuso i Zosia (the Hivemind) - rešavaju nam slagalicu ove serije i pokazuju kako se čovečanstvo snalazi u mašini.

Najzad videh i pravu kritiku, adresiranje problema serije. Jedan od njih stvarno stoji, o čemu sam već pričao i to na opštijem nivou Giliganovog stvaralaštva. Njegovi junaci su individualci. Uopšte je nešto slabiji sa porodičnim odnosima, ne vidi se u njegovim serijama tu genije (kao recimo što se vidi u Succession, Peaky Blinders, Sopranos...). Odluka da se izbegnu porodične veze je legitimna, no kad već imamo osobe čije su članovi porodica postali zombiji (makar lepo vaspitani) neuverljivo je da se oni "normalni", tj. imuni ponašaju kao da je to sasvim uredu "moj sin je i dalje moj sin" (bez ikakvih prikazanih psihičkih lomova osobe koja to kaže) ili "želim biti s ujkom" (ovde imamo konekciju - Kismaju će se kasnije stvarno konvertovati u hive mind).

No kritika ide dalje u smeru onog čuvenog ništa se ne dešava. Nije se ostalo na tome, nego se što je inače primećeno (kritike House of the Dragon, prve sezone), raspolaže vremenom serije - ako je već zakucano na devet epizoda sa pedesetak minuta negde se moglo uštedeti (što je autoru klipa dosadno), da bi se prikazala dinamika i flešbekovi osoba koje nisu Carol, što je Giligan već radio u Better Call Saul (i tamo samo sa samo dva lika). 

Što se tiče drugog, već sam rekao šta jeste problem ove serije. Da bi se nešto dobilo na dinamici radnje, koja ne treba da bude sama sebi svrha, nisam siguran. Kratkim scenama je mogao biti prikazan odnos likova sa svojim porodicama, sve preko toga bi moglo razvodniti Carol i Manusa (koga osim nje najviše vidimo samog). Što se tiče zamerki da se previše vremena (do deset minuta u cugu) troši na duge scene usamljene Carol (ili Manusa) mogu reći samo kakvo nepoznavanje Marksove 11. teze o Fojerbahu dinamike ove serije! Gore sam to već objasnio. Upravo je sva borba na psihološkoj razini Carol (Manusa u manjoj meri, pošto je kod njega sve jasno) i to ne može biti gubljenje vremena.

Najzad jedna teorija o tome kako funkcioniše virus hive mind. Recimo da postoje tri faze: aktivna, konvulzije i pasivna - kako sam ih nazvao. Aktivna faza je najveći deo serije, kada zaraženi ljudi deluju stvarno jedinstveno, kako vidimo ima veze sa frenkvencijom koju je Manuso otkrio. Konvulzije nastaju prilikom zaražavanja i izlaganja neke individue (time i kolektiva) stresu, neprihvatljivoj agresiji. I to je sasvim jasno, pa i da samim zaražavanjem ne mogu tako funkcionisati. Moguće je da komuniciraju telepatski, ali zašto bi onda bila otkrivena fizička radio frekvencija? Takođe, atomska bomba nije tu slučajna - setimo se da bi EMP udar bukvalno blokirao sve elektromagnetne aktivnosti, komunikcije, time i radio zrake. No ono o čemu do sada nisam video da neko govori je "pasivna" faza. Kako rekoh, Helen je već bila zaražena iako Carol ona nije tako delovala. Ta je faza bila kod svakog od momenta zaražavanja dok nisu ostali samo imuni ili inficirani ljudi (setimo se da su i astronauti na svemirskoj stanici zaraženi). U toku te faze moguće da osoba ima "svoje ja" mada ne u punoj kontroli, tako da širi virus svuda gde može. Naravno, "ja" bi bilo nesvesno zaraze. Možda je Helen glavom platila nemogućnost da zarazi Carol (pade mi sad na um). Ovakva osoba se može ponašati pred ostalima autentično i biti uverljiva. Za nastavak serije može biti bitno to što ako se na neki način onemogući frekvencija: ljudi mogu biti ne u fazi konvulzija nego ovakvog delimično aktivnog virusa, možemo videti neke unutrašnje borbe koje bi trebalo da vode izlečenju...

Ivan Vuakdinović.

Bonus traka: šest uznemirujućih teorija - još nisam pregledao