Pluribus
Ne znam kako se zove ta stilska figura, no sigurno postoji kao metod umetničkog izražavanja - kada koristiš prvi (manje važan, ali ne sasvim nebitan) deo fraze da ukažeš na drugi, ključni - ET PLURIBUS UNUM. Nekada davno, pisao sam putopise iz "Zapadnog Rimskog carstva" (2002. iz Portugala i Francuske i 2003. iz Italije) pa mi je palo na pamet da stavim to kao citat na početku. No, mislio sam, nisam još toliki baja da bih citirao dolarske novčanice, pa sam stavio ono s kutije cigareta: Omne mundi trinum...
Vince Gilligan, najpoznatiji po serijama Breaking Bad i Better Call Saul nije stranac u domenu fantastike. Bio je pisac i producent u X-Files koji je označio devedesete, takođe ko-autor u spin-off The Lone Gunmen (koji, čuo sam, nije baš uspeo). Ne bih se mnogo osvrtao na Star Wars reference u njegove dve najpoznatije serije, to je već opšta kultura... Sada se ogleda u nečemu što je punokrvni sci-fi, pa ipak se mnogo više bavi nečim što nije novum, kao neka oznaka naučne fantastike, nego onim čime se tradicionalno bavi mainstream i što je njegova glavna snaga - karakterima, njihovim razvojem. U ovu seriju doveo je i "svoju" veoma uspešnu glumicu Rhea Seehorn koja se proslavila u Better Call Saul. Ona mi je bila prvi podsticaj da gledam seriju. Glumica veoma izražajne glume, čime podseća na Mackenzie Davis i Elisabeth Moss (obe su se okušale u antiutopiji ili postapokalipsi, Pluribus je na neki način oboje), naravno Davis se proslavila u "programerskoj" Halt And Catch Fire.
Uostalom, podela na fantastiku i ne-fantastiku bledi, a posebno već stereotipi kako se fantastika ne bavi likovima nago samo onim što je world building, a u naučnoj tehnologija. To ne znači da je "povratni uticaj" uvek pozitivan - autori nesrećne The Rings of Power (ekranizacija Silmariliona) rekoše da im je inspiracija za njihovog Saurona bio niko drugi do Giliganov Walter White (Heisenberg). Ne kažem da je to loš izbor, dapače, ali realizacija je bila očajna!
Ovde je kompletan world building odrađen u prvo epizodi, tu imamo ono što je novum i pretpostavka na kojoj se gradi serija, dok ćemo naravno od same Carol (Rhea Seehorn) najviše saznavati nešto više o "uljezima", ali ne naravno sve. Ostaju misterije za sledeće sezone...
Zaplet je u osnovi jednostavan (ajd zvanično - odavde kreću spojleri). Naučnici otkrivaju signal sa daleke planete (po svemu sudeći to nije objavljeno) i muče se da ga "dešifruju". Nekome sine da je to DNK kod, pa će tako nešto ubrizgati naravno laboratorijskim pacovima. Jedan se čudno ponaša, beži (inače reklo bi se da "virus" ne deluje na životinje), naučnica ga hvata, on je izgrebe... posle nekog vremena ona se trese, kolega pokušava da joj pomogne, no ona se smiri i poljubi ga u usta...
Tada je i kolega zaražen, širi zarazu na ostale u postrojenju (paralela: kod Stivena Kinga smrtonosna zaraza kreće iz naučnog postrojenja, sasvim drugačije), svi su hepi i ćutke šire zarazu dalje, sve dok ceo svet ne počne da se trese, uključujući partnerku Carol Struka, ali ne i nju samu i još 12 ljudi širom planete. Kada se "svi ljudi probude" (osim partnerke i još mnogih koji nisu preživeli zbog nesreća ili zato što tranzicija i nije sasvim bezbedna) ništa neće pomoći jednoglasno obraćanje Carol od strane prisutnih: WE ARE HERE TO HELP YOU. A kada joj se lično obrati lik sa televizije (neki ministar u ime mrtvog predsednika), reakcija Carol biće kao na prvoj slici, gore.
Rhea Seehorn je zahvaljujući prirodi nastavka serije stekla za glumicu neverovatnu priliku da se izrazi (Gidra bi rekao odrazi), budući da je u nekim epizodama skoro samo ona. Što ne znači da značajnu ulogu imaju još dvoje "normalnih" - Mauritanac čijeg se imena ne sećam Dijabate i Manusos Oviedo iz Paragvaja. Svo troje su samci, Carol baš zbog tranzicije. Možda je odnos sa "vanzemaljcima" u porodici (ima takvih slučajeva) slaba strana ovog Giliganovog dela. Naravno tu je i sam hive mind, pa krenimo redom...
Dijabate bi "na prvu" bio nešto kao Sajfer iz Matriksa, video sam takav komentar, neko ko svesno odabire laž. Ali Dijabate nije birao ni crvenu ni plavu pilulu, on je prosto jedan od nekoliko ljudi koji su ostali imuni. Takođe, iako svesno bira hedonizam uz prefinjene crte (i značenja koja imaju kič dela u njegovom domu) on nije sasvim isključen iz onoga što se događa. Održava kontakt sa drugim imunima, svestan je problema koje će zaraženi ljudi (hive mind) uskoro imati. Nalazi opravdanja za trenutno stanje time što nema više diskriminacije (čak su pustili životinje iz zoo-a, što je deo zanimljive teme). Mi ne znamo o njegovom ranijem životu (jedino znamo o životu Carol) pa ostaje (nebitno) pitanje da li rešava neke frustracije. Dijabate prosto predstavlja prihvatanje, mada ne i pripadanje (ne želi da postane jedno sa hive mind, što doborovoljno može).
Manusos je sve suprotno njemu. On je jedini koji odbija da bude kontaktiran, čak i hranu koju mu dostavljaju, radije će da gladuje ili jede hranu za pse koju je pronašao. Pomislio sam da je to zato što je paranoičan (nije racionalno misliti da će te otrovati, ako ih već ima dovoljno da te ubiju) ali nije. On prosto ne želi ništa tim uljezima da duguje, jer ionako ništa nije njihovo. Uzeće video traku koja mu je Carol poslala (koristeći naravno infrastrukturu koju ima hive mind) pa će sam krenuti kabrioletom na put preko Amerike (Anda, obale okeana, sve do neprolazne džungle). Čak i tada on nosi pare, koje više ništa ne znače, plaća benzin koji je pozajmio iz rezervoara, etc. Manusos pokušava da reši stvari, kao i Carol i on beleži ali je tehnički opredeljen (verovatno ima veze s njegovim zanimanjem), prati recimo radio frekvencije, koje su uglavnom neme osim jedne i to može imati značaja u sledećoj sezoni.
Carol je negde između ove dvojice. Ona neće odbiti komunikaciju jer želi da zna šta se događa. Od značaja je to što joj je partnerka umrla pred njom (možda je Manusos bio sam kad su se svi promenili pa je imao vremena da sa strane sagleda da to više nisu ljudi, a moguće da je već imao "teorije"). Ona je sve vreme u komunikaciji sa "uljezima" koje neće prihvatiti kao normalnost, posebno kad sazna da ima još ljudi "kao što je ona". Ali upoznavanje sa tim ljudima neće doneti olakšanje - oni su već prihvatili novi svet, Dijabate iz sebičnih razloga, ostali jer imaju porodice, članove porodica koji su već promenjeni...
Imao sam razgovor oko toga. Prijateljica reče da su njihova deca roboti, kako oni to mogu da prihvate?! Na stranu da li oni zaista jesu roboti, možemo li ih tako posmatrati ili kako ih uopšte možemo posmatrati... Da li oni tako deluju? Pa, u početku prema Carol se odnose kao korporativni roboti, sa svim oni nice glupostima Hi Carol! etc. Kasnije kao da i hive mind uči, koristi iskustvo uspostavljene komunikacije, pa deluje dosta uverljivije. Ali kakve to ima veze sa roditeljem koji vidi da mu je dete drugačije, ili neko ko vidi tako svoju majku, sestru ili brata?! Na kraju ćemo videti da je Gilligan uopšte slab u tom kontekstu, ako neko može nešto naučiti iz njegovih dela i primeniti na sebi, može ako je samac...
Vratimo se Carol. I ona beleži kao Manusos, ali nešto drugačije. O njoj znamo da je inače pisac, autorka (valjda se rodnoravnopravno kaže spisateljica, no imam otpor prema tom izrazu). Ima zgodne table koja se mogu stavljati jedna preko druge. Na prvom sloju je zaplet dokle je stigla s romanom, a iza - ono što zna o "novim ljudima". Tako razlažući kao kad pisac radi analizu karaktera ili situacije staviće da oni ne znaju da lažu, nikog ne povređuju, ispunjavaju svaki zahtev - čak i kad bi tražila atomsku bombu (sic!). Tako će doći do toga da se stanje čovečanstva može preokrenuti, tj. vratiti na ranije, da oni to znaju ali ne žele da kažu. Kada pokuša da "silom" tj. drogom to izvuče iz "indvidue" (tako oni zovu sebe kao pojedinačne instance) sa kojom uvek komunicira, oni će je napustiti, otići iz grada, ostaviti poruku kako se njihova "osećanja nisu promenila, samo nam treba prostora"... Nakon toga ona odlazi kod Dijabatea, gde saznajemo više o njegovoj perspektivi, pa pošto ni grozno saznanje u međuvremenu nije uspelo ništa da promeni... Vraća se u Albukerki "priznavši poraz", odaje se "hedonizmu", tj. "uživa" ali za razliku od Dijabatea u samoći, izdajući često besmislene porudžbe za stvari koje joj dostavljaju dronom. S njom neće da se druži ni hive mind, ni imuni ljudi. Ali kako je takvo stanje neodrživo, tražiće da joj se "oni" (hive mind) vrate.
Da bismo objasnili etiku hive mind-a i ciljeve koji stoje iza nje, jer moral je u funkciji opstanka zajednice (osim ako?) treba nešto saznati o samoj pojavi. Hive mind, iako brutalno iskren, nije od preterane koristi. On zna ono što znaju naučnici, koji su otkrili poruku sa udaljene planete... Čak su naknadne racionalizacije opisi kako nije reč o virusu, nego nečem drugom što je u osnovi genetski i prenosi se... Istina, Carol (a tek ne ostali) ih ne ispituje o prirodi onoga što rade, mada zna da svu energiju koja nije za preživljavanje (prehranu) usmeravaju na komunikaciju sa svemirom. A hive mind sve racionalizuje jer individualne potrebe ne postoje.
U osnovi njihove etike je radikalno odbijanje da se neko povredi. To ide dotle da neće ubrati jabuku (više puta ponovljeno) jer to može da povredi stablo. Tek ako jabuka padne na zemju,
Vodilo je zapletu kao u filmu Soylent Green. Ali ovde je sve racionalno i prihvatljivo objašnjeno. Ograničenja na pribavljanju hrane ne ostavljaju mnogo mogućnosti i pored sve od ranije uskladištene hrane i racionisanja. Hive mind se okreće proteinima dobijenim iz ljudi, leševa. Njima se više ne može naneti bol. Pa i tako u narednih deset godina većina planete će pomreti. Kolika većina? Možda svi. Svi osim onih koji nisu zaraženi. A kako je bitno, to se ne spori, da (i) imuni nestanu, a njima se isto ne sme nanositi bol, ne bez sopstvenog pristanka, oni moraju biti zanimani sve dok ne pristanu da uđu u hive ili ne umru. Samo to može pravdati čak iz naše perspektive neracionalnu upotrebu resursa da bi se ispunila svaka želja koju imaju Carol ili Diabate...
Uopšte razgovarati o robotima, uopšte na individualni način, ne doprinosi ničemu u pogledu hajva... Oni imaju nekakvu instant komunikaciju koja nije na bazi misli i verovatno se prenosti radio signalima (otud Manasusovo eksperimentisanje). Korisna razmatranja mogu biti samo na osnovu etike koju prenose, ponašanja koje vidimo, onoga što kažu "normalnima". Etika nepovređivanja ne znači ljubav ni prema kome (što bi moglo biti zanimljivo sproću teravada budizma, recimo), kada se devojka iz naroda Ajmara (delovalo mi je ko da je Nepalka) svesno "integriše" tj. zarazi za nju spremljenim agensom, napustiće jagnje koje je dotle mazila, ono će uzalud ići za njom koja se i ne osvrće. Oni iz njenog okruženja koji su pevali pesme u čast tog događaja to odmah prestaju, više nije potrebno...
Više puta smo pomenuli pojmove racionalan ili racionisanje i oni mogu imati dva značenja: u odlučivanju lišen emocija i usmeren ka određenom cilju, bez gubitka energije. Prvo je jasno, ali drugo baš i nije... Jer navikli smo da ciljevi uključuju, čak počinju od - opstanka. To je sasvim logično jer priču pričaju samo živa usta. Dakle podrazumevano neko nulto značenje racionalnog - usmeren ka vlastitom opstanku, pa onda njegovoj nadgradnji. To me dovodi do teorije do koje sam sam došao, ali naravno nisam jedini. Šta ako cilj zapravo nije opstanak nego njegovo gašenje, jedini cilj da se još neko vreme ostane u životu jeste da se civilizacijski virus prenese dalje do sledeće lakoverne planete. Bilo bi to zadovoljavajuće rešenje Fermijevog paradoksa, zar ne! Civilizacija je porukom zavedena da uništi samu sebe, ona dalje prenosi poruku i uništava sledeću, iza nje ostaje samo poneki "vau signal". Oni koji nestaju su istina do kraja "srećni".
To nas vodi do razmatranja doslednog prihvatanja morala i kada ciljevi nisu destruktivni i skriveni. Kant nije smatrao moralnim prestanak poljoprivrede (njegov moral ne ide dalje od ljudskih bića). Pa ipak treba videti da taj toliko hvaljeni moral, dosledno primenjen, ne vodi opstanku. Tu se misli na njegovo smatranje da je svaka laž nemoralna. Setimo se da "uljezi" nikad ne lažu. Neko kod koga su se sakrili ljudi koji beže od zločinaca moralan je ako kaže istinu progoniteljima ili jasno kaže da zna ali neće da kaže. U prvom slučaju stradaće oni koje štiti, u drugom on a moguće i oni kojima je dao skrovište. Gde to vodi, koja korist od toga?!
Vratimo se seriji. U pretposlednjoj epizodi imamo dvostruki razvoj radnje - socijalizaciju Carol koja uključuje to što ona ulazi u vezu sa "individuom" s kojom je u kontaktu. Zato vreme Manusos sam kreće na put ka njoj jer je dobio poruku da je moguće popraviti svet. Na tom putu on će biti sam koliko god može, makar kroz prašumu, ali jasno je da ne može...
U poslednjoj epizodi, naravno, imamo kulminaciju zapleta. Kontakt Carol i Manasusa i oni su ostavljeni sami. On u to ne veruje, jer ipak je paranoičan, pa možda pola epizode imamo preganjanje oko toga gde će razgovarati i da li ih "oni" prisluškuju. Kad se to reši vidimo da Manasus počinje da deluje "po pravilima", recimo traži razgovor sa "individuom" u vezi sa Carol i to odmah dobija. Ona će kasnije reći da voli njega koliko i Carol. Carol još ni to nije rešila, kad vidi da je Manasus u komunikaciji sa sledećim zaraženim, što dovodi ceo zaraženi svet u katatonično stanje. Ona vidi da on pokušava neku vrstu egzorcizma i to okončava pucanjem iz puške.
Posle toga imamo razlaz njih dvoje. Carol će se prepustiti hedonizmu, mada ne kao Diabate - ona je u vezi sa jednom osobom, mada zna da je to više simulacija (i sa njene strane). U jednom momentu vidimo kako pored bazena čita Levu ruku tame Ursule le Guin. Serija inače obiluje referencama a ova je eksplicitna. Knjiga o osobama koje proizvoljno menjaju pol jeste zanimljiva seksualno queer osobama i moguće da ju je Carol i ranije čitala. No to je knjiga o nečemu radikalno drugačijem, a ipak normalnom u svom svetu. Van Zemlje. No setimo se da na njenoj planeti Zima nema recimo ni jednog stvorenja koje može leteti, ni insekta, takođe da oni ne ratuju, ali im ubistva, zavere i laži nisu strani...
Na kraju će ona razmatrati svoje uključenje u hajv, pošto je "tamo" njena ranija partnerka. Saznajemo da je to vremenski zahtevan proces, nekoliko meseci (od tranzicije Zemlje nije prošlo ni sto dana) i vidimo je na samom kraju kako se vraća Manasusu uz reči "pobedio si" i paketom koji nosi helikopter. Šta je u paketu, pitaće je on - atomska bomba.
To nas vodi teorijama u vezi same Carol (možda je odlučila da "da šansu" spasavanju sveta dok čeka mogućnost da se i sama asimiluje) a bitnije u vezi te bombe. Na direktno pitanje "uljezi" joj rekoše da bi joj dali bombu ako bi to jasno tražila. I sad vidimo bombu. Kažu, kad se kod Giligana pojavi puška, opaliće. Tako nije samo kod njega, valjda je tako i kod Agate Kristi. U svakom slučaju, ako je reč o bombi možda će biti pokušana eksplozija visoko u atmosferi koja bi omogućila EMP na široj oblasti, prekinula vezu koja objedinjuje hive mind? Ako bi to pokušali morali bi tražiti infrastrukturu zaraženih, a oni ipak nisu predusetljivi do mere koja bi ugrozila projekat, koji god da imaju...
Na kraju vratimo se uočenoj slabosti Gilligana - porodičnim odnosima. Počeo je karijeru sa X Files, a šta je Molder nego usamljenik (pa i Skali). Usamljeni revolveraši, kakav god bio taj spin-off jesu ono što ime kaže - usamljeni. Pogledajmo Breaking Bad. Walter Walt počinje porizvodnju droge da bi obezbedio porodicu i tako će on to pravdati, ali to mu nije pravi cilj, barem od kako je postao Heisenberg. Njegov odnos sa hendikepiranim sinom je rezervisan, odnos sa ženom u funkciji toga što ona zna čime se on bavi (tada taj odnos postaje zanimljiv). Više će pažnje posvetiti Džesiju, koji mu je nešto kao sin, ali kakav je to odnos!? Njegov šurak jeste porodičan čovek, ali to je samo okruženje pandura, a on je kao takav bitan... Ili u Better Call Saul odnos dva brata advokata... Romantične veze, tamo gde postoje, nekako u senci glavne radnje, to je i ovde slučaj. Jedina prava porodica "kao takva", jedini porodični ljudi čiji međusobni odnosi jesu bitni jesu Salamanke - mafijaška porodica uz sve stereotipe, preterivanja pa i dubinsko profiliranje sajka koje uz to ide.
Što nas dovodi do onoga što nam Gilligan možda nesvesno želi reći - čovek se rađa i umire sam (makar na taj put krenuo još sa nekim). Sam je i pred sistemom, pred misterijama, najzad pred misterijom sistema. Sam bira svoj put i sam rešava stvari, kako god ih rešio.
Ivan Vukadinović
Ljubav Košnice ja lažna - retrospektiva poslednje epizode
Otpor je laž - ramatranje negde s sredine sezone.
Коментари
Постави коментар