Better Call Saul - final

 Ako je Breaking Bad Šekspir, onda je Better Call Saul - Dostojevski. Tako bi se ukratko mogla opisati razlika u senzibilitetu između dve Giliganove serije. Posebno kraj ove serije deluje kao Braća Karamazovi. 

Ako bih se ipak odlučio da mi je serija Better Call Saul bolja, a tu je kod mene mrtva trka, to bi bilo zbog veze Džima i Kim. Koliko ima samo romantike u tome kad podele cigaretu (prva i pretposlednja scena u kojima ih vidimo zajedno), nešto manje u svakodnevicama kao što je zajedničko pranje zuba (više puta u seriji), a tu je i onaj pokret rukama-kao-pištoljima, ali to je tek kad je Kim nedvosmisleno na Džimovoj strani. 

Pa kakav je lik Kim Wexler? U prethodnom blogu (prve tri sezone) nisam mnogo pisao o njoj, čuvao sam za kraj. Krenimo od njene pojave, a za nju je svojom glumom zaslužna fenomenalna glumica Rhea Seehorn. Kim je zgodna devojka, vlasnica najlepšeg para nogu koje sam video u poslednje vreme na malim ekranima te-ve prijemnika. Ona izgleda jednako dobro u dres kod i u nekoj neobaveznoj kućnoj varijanti, dok ćemo je na izlascima retko videti. Ali prava stvar kod ove glumice su izrazi lica. Iako tu zaostaje za Mackenzie Davis (Cameron Howe, serija Halt and Catch Fire) ne zaostaje mnogo. Od oka je godine teško proceniti, reklo bi se da je neki kraj tridesetih, ona izgleda nekad starije, nekad mlađe. Glumica jeste neku godinu starija i to bi odgovaralo kraju serije, koji se događa par godina posle radnje Breaking Bad (vidi kraj bloga). Vidimo je uglavnom kao ozbiljnu, poslobno ozbiljnu, a nekad i ozbiljnu zbog stvarno velikih problema u kojima se nalazi. Vidimo njene nameštene osmehe (ne baš kao Elizabet u Amerikancima, ovo je dosta uzdržanije), no takođe i one sasvim iskrene, kojima je po pravilu uzrok Džim. 

Vidimo paralelni razvoj Kim na dva koloseka. Jedan je čisto profesionalni, gde je ona nezavisna od Džima, drugi je povezan s njim. Profesionalno Kim se osamostaljuje, odvaja od HMM pravne kuće, mada je u principu zavisna od velikog klijenta - banke Mesa Verde (borba za tog klijenta uzrok petljavine Džima sa svojim bratom u trećoj sezoni). Kako vidimo, Džim se ipak meša u taj deo (da pomogne na sebi svojstven način), ali to nije problem koji Kim ima sa svojim saradnicima. Problem je što u jednom momentu ona ne može da nastavi to da radi. Na ovom koloseku je njoj (u suštini) važnija uloga pro bono advokata - tu nema para, ali ona voli da pomaže ljudima. Ne na onaj način kako to Džim radi. I to će morati da napusti.

Drugi kolosek je njihova veza, gde vidimo kako je Kim (naravno u odnosu na Džima) love interest - devojka - žena - bivša žena. Ceo ciklus, zar ne. No mnogo je zanimljivija njena evolucija od nekoga kome je Džim zanimljiv (a kako i ne bi bio) do neke mere, posle koje kao pravnica ne želi ni da čuje; preko saradnika uz izvesne ograde; do pomagača u borbi u okviru pravnog sistema pa na kraju i ulaska u gužvu sa mafijom, što se naravno zove The Game. Teško je reći gde je granica pređena, lakše bismo to mogli odrediti kod Heisenberga (Walter White u Breaking Bad). Indikativno je kada ona posle jedne gužve u koju je uvalio Džim kaže da će morati da se venčaju. Posle toga su oni partners in crime, otud onaj gest rukama. I na kraju kopernikanski obrt, posle godina izolacije na Floridi ona odlučuje da sve prizna. Na kraju će to uraditi i Džim zbog nje.

Giligan je majstor sporednih likova. Povodom serije Breaking Bad istakao sam kao primer Hektora Salamanku, koji se u ovoj seriji više pojavljuje. Rekoh da toga ipak nema u fantastici, i nisam znao da je bilo, dok nisam čitao Martina. Kako sam tada očekivao, Hector Salamanca se više pojavljuje u ovoj seriji.

Ima i novih likova, kao što je Nacho Varga, opisan kao career criminal, što mi je bilo simpatično. Piše i da je manipulativan i inteligentan, što je naravno tačno. I ovde je gluma uradila čudo. Njegovo stalno ozbiljno lice odaje nešto između razigniraosti i indignacije (izraz koji smo već u Breaking Bad mogli da vidimo kod manje bitnih krimosa, Gusovih ljudi, kao što je Tyrus) a sa druge strane i neko inteligentno propitivanje. Jer on kao da stalno mora da nauči kako dalje, da proceni situaciju. 

Ovde nema neke back story, a reklo bi se da su stvari jednostavne. On je mogao da radi kod svog ćaleta u atumehaničarskoj radnji (vidimo da nekad stvarno tamo pomaže), ali je hteo zahtevniji životni stil - život u lepom stanu sa dve ženske, recimo. Onda je upao u loše društvo. Ignacio ili Nacho autor je rečenice koja najbolje opisuje stvari, a izrekao je uzgred - Where you're in... You're in. Ako si ušao u "igru" ne možeš se pravdati da si tu privremeno!

Zanimljivo je da nema neke back story ni Gasa Fringa. To je upečatljivije u seriji Breaking Bad. Naravno, ovde vidimo kako je počeo njegov sukob sa Kartelom, Don Eladiom, kako je počeo da sprovodi osvetu nad Hektor Salamankom. Očekivao sam nešto više iz Čilea, ali nije se dogodilo. Zato imao jake indicije da je Gus Fring gej. Ali u toj sceni, sa njegovim partnerom kada se sećaju šta su radili u Čileu - zanimljiva mi je Lidija. Ona je s tim čovekom (Nemcom?) u hotelskoj sobi. U Breaking Bad Mike Ehrmantraut kaže da je ona zaslužila da bude ubijena kao i bilo koji muškarac. To je tada očigledno rečeno s obzirom na raniju istoriju, koju ovde ne vidimo u potpunosti. Naravno, ona će kasnije tako proći, ali zbog onoga što je radila u toj seriji, ne u prikvelu. I tamo je izgledalo da nije naivna kao što se trudi da izgleda.

Naravno, ovde imamo i Alfa-Salamanku. Lalo Salamanca je od onih krimosa koji će nasmejan da ubije deset ljudi i onda mirno da spava. On jeste uvek nasmejan i veoma opasan. Takođe je dobar planer, pa će poslati Kim Wexler navodno da ubije Gasa, a sve da bi skrenuo pažnju i upao u njegovo postrojenje. Na kraju ga ne ubije Mike, nego lično Gus Fring.

O čemu je zapravo ova serija? Slično Breaking Bad ovde imamo lični i društveni plan. Lični plan do kraja česte (poslednje) sezone se skoro sasvim svodi na vezu Kim i Džima. Već sam rekao nešto o njoj, o njemu ću još malo, pa pogledajmo tu vezu... I ovde se može povući paralela sa Breaking Bad iako je odnos Volta i Džesija naravno drugačiji (odnos otac - sin, mada nema biološke veze, nije ni slično, ali pada mi na pamet odnos otac - ćerka u The Last of Us). Ovde je odnos ljubavnog para, a slično BB je to što oni jedno drugo čine gorim. Kim je rekla da su loši za sve oko njih, ali činjenica je da su loši jedno za drugo. Kao uostalom Džim i njegov brat. Vidimo i neku back story Kim koja je bila primorana od svoje majke na prevare. To je verovatno učinilo odbojnom (isprava!) na takve sheme, ali ona je na njih navikla. Za razliku od Džima koji se rodio takav (ako nije preveliko pojednostavljivanje to reći), a neki okidač detinjstvu je kad je prevarant izradio njegovog oca.

Čuli smo za dr Džekila i mister Hajda, ali ovde je transformacija potpuna. Zapravo prva "inkarnacija" je Slippin' Jimmy (pajz i za to ima serija, animirana), ulični prevarant da tako kažemo. To nema veze s pravom, ali je Jimm uneo svoj karakter u novu profesiju (na užas njegovog brata Čaka). I kao advokat je voleo da bude Robin Hud. Nešto od toga sačuvaće skoro do kraja, što vidimo u njegovom (uz asistenciju Kim) ponovnom susretu sa onim bogatim mufljuzima (bračnim parom koje je ojadio još u prvim sezonama). Ali sada je meta Hauard.

Jimm je postao Saul, na kraju prijatelj kartela i odgovoran za saradnju sa najgorim kriminalcima, pranje para i federalne prekršaje za koje bi dobio više vekova robije. 

Engleski jezik ima veoma zgodnu stranu da se lako prave glagoli od imenica - samo dodaš to. Izraz koji Kim upotrebljava - to rat on client - je pozajmljen iz mafijaškog sistema, gde se zna ko je rat (ili rata na španskom). Sličnosti ova dva sistema su bitna odlika ove serije. Ako je Tarantino hteo da predstavi kriminalni milje kao čak bolji (više etičan), ovde ispada da su sistemi isti. I to se više vidi Better Call Saul gde imamo informatore (ti pacovi), čak one lažne, dok je u BB mnogo trebalo Džesiju da propeva. No već rekosmo zašto bi to bilo. Ljudi kao Mesa Verde ne ispadaju mnogo bolji od kriminalaca, mada imaju bolje manire od nekih (ne svih - Gus Fring je gospodin, Bolsa ne deluje kao neko ko diže frku...). No sa njima Kim ima više posla, dok Džim neće oklevati oko svojih mahinacija. Sa krimosima je naravno mirniji iz razumljivih razloga - ne bi da mora apsorbovati veliku količinu olova odjednom...

Hauard, koji se pojavljuje od prve sezone... Od početka deluje kao žešći ljigavac, naravno antagonista. Kasnije saznajemo da to nije, jer Chuck je hteo da poslovno ograničavaju Jimma. Ispada da samo izgleda ljigavo, pa na kraju čak ni to, pošto vidimo njegovu ljudsku stranu. Njega su Kim i Džim uništili, što je on kasnije platio i glavom, uglavnom iz obesti. A delimično zato jer ga krive za neke stvari. Možda je Hauard odgovoran za smrt Čaka, siguno ne više nego Džim iz istog razloga - nije shvatio njegovo stanje i ponašao se kao bussiness as usual. Džim je taj koji se diskonektuje od smrti brata, do te mere da advokatskoj komori (koja treba da mu vrati licencu) deluje prvo neprirodno neutralan, a kasnije glumi saosećanje. Ali lepo mu je ponuđen psiholog, na čemu Kim je što nije insistirala i na kraju ga je podržala u nekoj vrsti ludila u koje Džim zapada.

Za kraj - naravno kraj. Crno bele su one sekvence, kasnije i epizode, posle radnje Breaking Bad. Do devete epizode šeste sezone radnja pre Breaking Bad je završena Jimm je posao Saul. A onda sledi krešendo. Posle par godina mira i skrivanja Saul ponovo kreće u mahinacije, sada kompletno drugačije. On će biti spreman da mu žrtve budu i oni koji umiru od raka, pa možda čak i da lično ubije (Kim je već bila spremna na ubistvo zbog njega). Najveća mahinacija je bila kada je uspeo da kaznu od više decenija obori na sedam godina zatvora u posebnoj ustanovi uz pogodnosti kao što je poseban sladoled jednom nedeljno. Ali kako bi njegovo priznanje ugrozilo Kim, pošto je i ona u sudnici, uspeva da sebi podigne kaznu na 86 godina! To je ono ravno Karamazovima. Poseban je kvalitet kad robijaši u onom tipičnom zatvorskom busu skandiraju BETTER CALL SAUL.

Ivan Vukadinović