Eraserhead

 Pre neku godinu igrasmo onu društvenu igru tipa istina ili izazov, kad te nešto pitaju pa ako ne znaš (ili nećeš reći) imaš zadatak. Moje pitanje je bilo: Opiši u jednoj rečenici film Eraserhead. Odgovor je bio začudo dobar: Čovek koji vodi promašen život dobije dete koje ne želi sa ženom koja ga ne voli. 

Sad, naravno da će se reći još nešto (nadam se dublje), i naravno da hoću da malo žvaćkam, kad sam se već opredelio za formu bloga a ne statusa "na društvenoj mreži". Pa ću reći kako sam film gledao dva i po puta, ili možda tri i po puta. Ona "polovina" ne znači da sam gledao pola filma nego prikaz od dvadeset minuta (prvo), pa ko i da sam gledao. Mada ne baš. Film je solidnih sat i po, mada je to kratko po današnjim merilima filmova. Pre neki dan gledao sam na velikom platnu i ipak je drugačiji doživljaj.

Ovaj pasus možete preskočiti ako vas ne zanima politizacija Festa. Neću o samoj politici, koja je intuitivno sasvim jasna (namerno destruktivno delovanje režima protiv kulture) i o njoj dosta govori da u svojoj istoriji Festa nije bilo samo dve godine opštih sankcija i prošle, 2025. Pa je sad održan u oktobru, kad mu vreme nije (a bio je i Martovski festival u septembru...) i delovao je kao onaj koronarni, 2021. (ovo kažem iako tada nisam išao). Tek, mogao sam uživati u salama koje su poluprazne, kako se kaže, a u suštini su četiri petine prazne bile, u slučaju bolje posećenosti. Ergo, Fest je bio de facto bojkotovan, a da ja nisam video takav poziv. Sigurno da mnogi nisu ni znali da se održava, što se videlo iz nekih razgovora. Od reakcija sam video lament Jugoslava Pantelića, koji nije bio poziv na bojkot, čak je preporučio jedan film - tursko-nemački Žuta slova. A kako je Eraserhead ili Glava za brisanje stari film i prikazan je u famoznom terminu ponoćne projekcije,  nije čudo da je u sali tek pet odsto mesta bilo popunjeno.

Neću ovde dati ni sinopsis, tako da ko strahuje od spojlera nema šta da brine, no možda se nešto prošvercuje kroz iskaze. Kako bih uopšte prepričavao nešto što ide od najčudnijeg kadra druge planete (ikada?) do Lady in the Radiator. Zato ćemo se baciti na tumačenje i to upravo od one rečenice za koju rekoh da je dosta dobra. No preformulišimo je malo i označimo neke reči, pa ćemo se približiti rešenju, odnosno tome šta to znači u širem smislu: Čovek živi život u kojem se ne nalazi, dobije dete koje ne želi, sa ženom koja ga ne voli. Dakle tri negacije, a nijedan pozitivan iskaz. Kao kad je Buda govorio to nisam JA. 

I to mi je sinulo (nezavisno od ovog starijeg objašnjenja) dok sam gledao film i razmišljao u čemer je štos. Eraserhead je film o oslobođenju od karme. No malo sam razmišljao o (inače pogrešnoj) dihotomiji jer mi se učinilo da je ovde reč o inicijaciji. Kako onda tumačiti događaje kao niz zadataka?! To još i može, o iskušenjima je svakako reč. Ali šta je onda "nagrada", ona žena iz radijatora ili? Dihotomija je inače nepostojeća, jer bismo oslobađanje od karme mogli videti upravo kao inicijaciju, a nirvanu kao ono što je na kraju. Jedino bi tu problematična bila želja, koja možda postoji kod inicijanta, a sa nirvanom je kontradiktorna. Mada inicijant se mora tome odupreti... U slučaju našeg junaka to nije nikakav problem, jer on sve vreme filma deluje kao da ništa ne želi.

Oslobođenje od karme je oslobođenje od okova života. U filmu ćemo to jasno videti kroz mučan "porodični život" (dolazak kod roditelja buduće supruge, ručak u kojem pečeno pile se kreće i "krvari" - ko bi onda ostao gladan?!); nakaznost, čudovišnost (u početku nimalo preteća), bebe-tuđina; seksualni odnos sa zgodnom komšinicom koji mu je bio privlačan, ali (sigurno najbliže onom što se konvencionalno smatra iskušenjem). Bila ona privlačna ili ne, imamo tri iskušenja: konvencije, empatiju i strast. 

No, šta je tu ono na kraju testa? Eto, neću reći "nagrada", no na kraju inicijacije ima nečega, kako ćeš uostalom znati da si iniciran!? Ako si se oslobodio karme i sledi nirvana, koju često opisujemo kao ništavilo, to neće biti apsolutno ništa, prekid filma... Tu nastupa The Woman in the Radiator (inače ne slažem se sa objašnjenjem, bilo bi previše plitko)... Pogledajmo šta peva, a pesma je zaista spooky:

In Heaven

Everything is fine

In Heaven

Everything is fine

In Heaven

Everything is fine

You got your good things

And I've got mine

Mada bi ovo razgraničenje "dobrih stvari" bilo kontradiktorno nirvani, uostalom samom raju (nebesima), gde ne bi trebalo da postoji "moje" i "tvoje"...

No neke druge stvari u vezi ove dame (gospođetine, kako se sad moderno kaže) jesu indikativne. Na primer, u ranijem pojavljivanju, pre nego što to peva, ona gazi i tako ubija zmijice koje su nekakvi vanzemaljski embrioni. Slično onome kad je Isus zgazio Zmiju. Njeno pojavljivanje na kraju filma svakako je predstavljeno kao katarza...

Takođe je zanimljiv sam naslov filma, odnosno gde se pojavljuje. Eraserhead ili glava za brisanje - to je ona gumica na kraju grafitne olovke. Nije mi to ranije palo na pamet, iako ima scena u kojoj od amputirane glave junaka nastaju te olovke. I ovde je značenje jasno - obrisati svoj prethodni život. 

I na kraju ono što je etički kontraverzno - oslobođenje (od) deteta koje ne želi. Koliko je jasno da naš junak ne želi to dete, jasno je i da ne želi da mu naudi, čak mu pomaže koliko može, ne odlazi kad ono plače, pokušava da ga izleči (privremeno uspešno), etc. Najzad, s obzirom da je trup deteta stalno zavezan, kad se dohvati makaza razrezaće te zavoje i tako pokušati da ga oslobodi. Oslobođenje veza... hm. No to tek neće funkcionisati jer vidimo samo njegove organe, i onda najzad destruktivan čin u kojem makazama seče "srce" (da bi mu prekratio muke?)...

Da li sporo ali obilno krvarenje znači kraj agonije? Ne odmah, no pre nego ovo "dete" umire krv se pretvara u pur-penu, u sve većim količinama, njegova glava enormno raste... Na kraju tu glavu vidimo u paraleli sa planetom, a već mi je njegova glava izgledala kao ta ekstrasolarna planeta... I tu poslednji put vidimo našeg junaka onu damu iz radijatora. 

Na kraju pomenimo još jednog "lika" - pojavljuje se antropoidna muška figura koja šalje embrion s planete, nešto struga što varniči. Gospodar sudbine?

Ako su vam ovi (ipak spojleri) delovali zbunjujuće i nerealno, ništa čudno, jer dobar deo onoga što vidimo su snovi junaka, a negde se i ne zna jeri san ili ne. Punokrvna fantazmagorija, zar ne... No teško da će vam (na prvu) biti jasnije ako ste gledali film, no onda znate o čemu pričam. A ako niste, znate već...

Ivan Vukadinović

Valjda dovoljno uvrnut opis heroine

p.s. Pomenuta Žuta slova su film koji su snimili Turci u Nemačkoj, jer u svojoj zemlji nikad ne bi mogli... Film je o cenzuri i pritiscima autokratskog režima koji su nešto gori nego u Srbiji danas (mada ako pogrešno glasate 25.10. možete videti dokle će ići). No nije tu bitna toliko tiranija ni otpor istoj, nego kako se to prelama na lični i porodični život aktera koji moraju da promene grad - iz Ankare u Istambul koga "glumi" Hamburg, dosta dobro... Vidimo i kako se živi sa nužnim kompromisima.

ps. ps. Pre više od dvadeset godina ušao sam u koliziju sa jednim čedistom na internet forumima, likom koji se potpisivao kao Eraserhead. Bio mi je omiljeni sparing partner. Iako se ideološki baš u ničemu nismo slagali, a sukob je bio baš žestok, nikad mu nisam sporio filmski ukus (imao je na avataru zeku iz filma Doni Darko). I to nam govori o duhu vremena... Zamislite da dobar filmski ukus ima jedan ĆACI.