Silo 3

 U prvoj sezoni videli smo kako je živeti generacijama u zatvorenom cilindru, pri čemu neko istorijsko sećanje doseže vek i po. U drugoj sezoni kako je to struktura od više takvih silosa (cilindara). Da bismo najzad došli do onoga što je bilo pre, što nama gledaocima deluje kao sadašnjost, a akterima je neka neodređena prošlost, videćemo i procenu pa onda i podatak koliko to traje...

Ovakvo izlaganje deluje kao kolo (sve popularnije u Srbiji) gde imamo korak napred - korak nazad, odnosno dva levo, dva desno (pa na opsa-sa...). Tako možda i mora biti. Jer kad smo saznali da postoje drugi silosi, ne samo da se suočavamo sa ono što je u jednom od njih (koji je "zvanično mrtav"), nego i sa onim što je ostalo stanovnicima onog "našeg" kad su saznali da neko može otići u spoljnu realnost. A to je pobuna. Kad smo saznali da postoji komandna struktura i neka realnost (prošlost) iz koje je sve to proizašlo, ne samo da ćemo saznavati tu priču iz prošlosti, nego i kako se stanovnici (jopet našeg) Silosa 18 suočavaju sa svemoćnim Osnivačima, koje i dalje ne mogu da vide, tačnije sa svim onim što im ovi mogu učiniti.

U tom smislu imamo ne samo razvoj radnje nego i pitanja. U prve dve sezone to je svakako pitanje KAKO - kako živeti u generacijskom cilindru, kako se to odražava na međusobne odnose učesnika radnje, najzad kako na njihovu ličnu psihologiju, famozni character arc. Najzad kako se do toga došlo, čime se u velikoj meri bavi ova, treća sezona. No postaje značajnije, sve značajnije, pitanje koje će najzad formulisati fenomenalna Džulijet Nikols (Rebeka Ferguson) kao pitanje svih pitanja - Why?

Stvarno zašto postoji takav svet, što smo od početka mogli naslutiti, a na kraju prve sezone jasno videti (jer poznate su nam slike apokalipse, onu koje samo čovečanstvo može napraviti). Na to pitanje je nama gledaocima odgovoreno (kroz paralelnu radnju), dok akteri iz Silosa 18 tek treba da saznaju odgovore (nešto malo im je rečeno). No onda dolazi ne manje bitno zašto se silosima tako upravlja?! Zašto je potrebno da postoje takve moći nad svakim od njih, koje sprovodi svemoćni Silos 1, takva politika, po kojoj je jedan silos (što znamo) već skoro istrebljen. Jopet, nama gledaocima to može biti jasno (ako treba reći zašto da ne: da bi se sprečio međusobni rat između silosa), a onima u silosu to tek postaje jasno, mada će više biti zainteresovani praktičnom stranom tog pitanja (o tome na samom kraju - valjda vam je već jasno da smo na teritoriji spojlera)...

U principu se može reći da je i ova sezona bolja od prethodne i može se videti kako se formira uzlazna struktura koja bi nam mogla delovati kao heliks  - 1. sezona: kako je definisan sam svet silosa i kakva je grupna psihologija njegovih stavnovnika; 2. sezona: kako postoji više silosa i njihovi međusobni odnosi, kakva su pravila nametnuta stanovnicima i kako se to odnosi na psihologiju glavnih aktera (prema radnji i hijerarhijskom položaju); 3. sezona: kako je taj svet nastao, kako opstati pred svemoćnim "algoritmom" (Osnivačima, Silosom 1), najzad - ko je tu negativac?

Pre nego dođemo do tog pitanja, i nekih paralela sa drugim serijama, neke stvari u vezi radnje u ovoj sezoni. Kroz dosta mučno probijanje (namerno je stvarana takva atmosfera), svojevrsnu istragu senatora (čija sestra je vojni pilot koja je oborena nad Iranom) i novinarke saznaćemo dva koncepta koja su ključna za radnju serije - kataklizmu koja je do sveta silosa dovela (tada još potencijalnu) i brisanje sećanja (i način da se ona vrate). 

Kao kataklizma predviđa se nano tehnologija, mada na kraju vidimo nešto kao atomske eksplozije. Nije isključeno da nano tehnologija ima ulogu u svetu silosa (odnosno budućnosti-sadašnjosti). Naravno, silosi se grade da očuvaju stanovništvo kako bi se vratilo nekadašnjoj dominaciji nad Zemljom (repopulate). Iz ugla serije nije bitno, mada nama može biti i pominje se - postoje li i drugi takvi projekti? Mnogo bitnije je pitanje, verovatno će se njima baviti u sledećoj sezoni - kada je to vreme kada čovečanstvo može izaći? Od početka čujemo kako ljudi iz silosa govore "danas nije taj dan"...

Brisanje memorije je drugi koncept koji ima svoju filozofsku dimenziju. Jer šta smo mi ako nismo svoja sećanja?! U nekom sistemskom (matematičkom, kibernetičkom) smislu možemo reći da smo mi stanje, a stanje zavisi od prošlosti, ono čuva sećanje, bili ga mi svesni ili ne. Sistem bez stanja (postoji) reaguje uvek isto na iste ulaze i tako može u beskraj. Ne baš zanimljivo... Da li su Osnivači hteli takav beskraj i repetitivnost kada su smislili moguće brisanje memorije celog silosa? I to se dogodilo Silosu 18 pre vek i po, to je ono što i sada preti. Naučnik koji je (u našoj sadašnjosti) smislio tu proceduru i primenjivao je i nad Osnivačima suočiće se sa krizom do koje su ga doveli vlastiti izbori.