From

 Voziš se kolima po nekoj nedođiji, ili možda ne tako daleko od tvoje uobičajene rute... Najednom ti se drvo koje je palo na put ispreči. Nekako ga skloniš i nastavljaš dalje. Ali više ne znaš gde si. Prolaziš kroz nepoznat grad. Nastavljaš dalje, možda se vratiš na put. Ponovo si u tom gradu. Možda nastaviš dalje, pa ponovo u istom gradu; sada će te nek(ak)o zaustaviti, doživećeš udes nedaleko od grada ili najzad izaći kod bifea (Diner) da pitaš nekog šta se dođavola događa. Meštanima nije drago što te vide. Ne zbog sebe, već zbog tebe...

Samo ime serije već dosta toga govori. Ne What (The Fuck), nego From. Malo je čudno da se nešto zove po predlogu, koji znači od ili iz. Iz čega je nastalo to gde si se nažalost zadesio. Odakle si došao. Postoji jednostavan odgovor, mada ti on ne znači mnogo - iz Sjedinjenih Država, u šerifovoj kancelariji je mapa koja pokazuje gde je svako konkretan izgubio vezu sa realnošću, odnosno normalnim uobičajenim svetom u kojem je živeo. Nije mnogo bitno zašto nema stranaca, uostalom Amerika je kontinent ili svet za sebe... Na sva ostala pitanja treba tek naći odgovore. Ne samo treba, nego i mora, to je uslov preživljavanja mada dok si samo vezan za osnovne potrebe i skrivanje od opasnosti, nemaš vremena za istraživanje. Doći ćemo i do toga. 

Tema, tj. serija From, je dosta složena pa ćemo je podeliti na opasnosti i čuda, "konvencionalne teorije" o tome šta se događa, ličnosti, najzad šta stvarno znamo na kraju četvrte sezone i koje teorije imamo na osnovu toga.

Osim što moraš nekako preživeti, nešto jesti, moraš se i čuvati od čudovišta koja haraju noću. Oni su u ljudskom obliku, nikada ne trče, mogu i žele da s tobom razgovaraju i deluju prijatno raspoloženi. Jezivo prijatno. Dok se ne pretvore u oblik zveri, vrište, napadaju i hrane se ljudskim mesom. Jednostavno objašnjenje njihovog ponašanja je da vole da se igraju hranom. Postoje naravno i složenija objašnjenja, o tome kasnije. Oni se ne pojavljuju po danu, mada ih sunce ne ubija baš kao vampire - jednostavno im smeta. Teško da ih bilo šta može ubiti, samo je jedan ubijen i to još u drugoj sezoni. Teško da ih šta može zaustaviti. Ljudi su preživljavali krijući se dok šerif Bojd nije pronašao talismane, jednostavno pronašao, ne znajući o čemu je reč. Talisman okačen za zid ili nešto slično i zatvorena vrata i prozori sprečavaju čudovišta da uđu. Ako padne postaje beskoristan. Ne možeš se zaštiti hodajući napolju sa talismanom. Probali su da zarobe čudovišta (da ne mogu iz prostorije izaći), pa se nije pokazalo kao pametna ideja...

No možda su ta čudovišta još najmanja pretnja. Možeš čuti glasove u glavi koji te teraju na ubistvo, zaraziti se crvima koji ti gamižu ispod kože, naći okovanog čoveka koji je odavno trebalo da umre, ulaskom u magično drvo doći "gde treba" ili završiti u betonskom bloku, odjednom vrištati dok si mentalno negde zarobljen, etc. Problema stvarno ima mnogo.

Bleda i izmučena deca koja se pojavljuju nisu pretnja, mada deluju jezivo. I ne vide ih svi. Kao ni dečaka u belom odelu. Pretnja nije ni radio koji se odjednom sam uključi sa indikativnom pesmom (mada zna da nervira). Takođe sijalice koje svetle bez izvora struje, pa i neki drugi aparati... A najveće čudo je kako nikako ne možeš izaći. Nije da se akteri serije ne trude i to podseća na Lost, kao i činjenica da dosta dugo ništa konkretno ne mogu saznati o tome šta se dođavola događa!

Nije da nije bilo objašnjenja. Ona jednostavnija pašće gledaocu na pamet. Naravno da će se pokazati kao netačna, mada ne sasvim. Najjednostavnije je da je reč jednostavno o snu, noćnoj mori. I to nam daje jednostavno rešenje. To awake is to kill a dream. Ubij nekoga u snu i probudićeš ga. Tako je uostalom u filmu Inception. Samo što nije isto ako dođeš s mesta koje zovemo java, ubiješ u snu nekoga koga si smestio u san ili svejedno znaš da spava i tako ga probudiš... i situacije u kojoj pucaš na ljude (da bi na kraju na sebe) tamo gde se nalaziš i to vidiš kao rešenje. Ovo drugo je klasičan primer ludačkog ponašanja, u šta je upala šerifova žena. On je ubio i to ga stalno progoni. No nije da ona nije u ponečemu bila u pravu. Kada Tabita stigne do svetionika koji je bitan marker, dečak u belom je gurne da odatle padne i ona se stvarno probudi u bolnici, u nekom gradu. No dalja radnja je vraća na ovo čudesno mesto. Henri je zaražen krvlju "demona" upao u stanje u kojem mu deluje da se negde probudio iz kome, sve je neverovatno nerealno... Taj svet deluje realnije od ovog košmarnog. Sin mu je normalan i ima unuka. Da bi ostao u tom svetu (a ne u košmaru), rečeno mu je da uništi sidro (anchor) koje ga veže za taj košmarni svet... Ne da ubije sebe, nego svog sina u tom svetu.

Druga mogućnost je ono kako je Lost delovao u početku - reč je o eksperimentu. Takvo objašnjenje bi isključilo natprirodno, takođe objasnilo kako to da se akterima (ne svim, pre svega Džimu i njegovoj porodici) neko javlja preko telefona ili radio veze. Džim će postati sklon "teoriji zavere", pa to reći Rendalu, koji je veoma antipatičan, ali njegova uloga u celini nije negativna. Ovaj ćelavac je pravi teorijazaverenik i prihvatiće negovu teoriju uz bitan amandman - kako nisi pomislio da je neko od onih koji kontrolišu eksperiment ubačen među nas!? Napašće Donu koja je verovatno poslednja osoba koja bi to mogla biti... Ovo rešenje podseća na Squid Game, samo što ono nije baš "eksperiment" nego bolesna igra i dedica koji je tamo ušao nije bio ubačen nego je sam ušao da iskusi igru... Rendal će na neki način u četvrtoj sezoni biti u pravu, samo što on to još ne zna. Ubačeni element postoji, ali je natprirodan mada u ljudskom obliku (devojke). Pojavljivao se već u drugim oblicima i uzima obličje onih koji su tu umrli...

Karakteri

Ako sam imao šta zameriti seriji to je da upada u Lost šablon da se akteri približe rešenju ili makar objašnjenju onoga što ih okružuje, pa onda sve to padne u vodu. Ipak, do kraja treće sezone su makar objašnjena čudovišta, a u četvrtoj dosta toga znamo, ili možemo teoretisati (na osnovu onoga što znamo). Da bi se dotle došlo i zadržalo interesovanje veoma su korisni bili zanimljivi likovi, koji imaju character arc, koje je jednostavno zanimljivo da gledaš. Likovi napreduju suprotno od aktuelne sezone House of the Dragon gde nazaduju (inače ta serija je po fiktivnoj, ali nama, čitaocima Martina, poznatoj istoriji - ako gledalac zna već "sve" o svetu u kojem se serija događa pa u principu i šta će biti, šta ga osim likova može držati vezanim za seriju?!). Vratimo se našim likovima serije From.

Boyd je na neki način centralna figura. Šerif tog grada, zadužen za red, opstanak, pa i ako može spasenje stanovnika, tj. povratak kućama. Možda najneskloniji natprirodnom, odnosno prihvatanju takvih objašnjenja kao početka akcije ka izbavljenju iz pakla (od njega je tome jedino manje sklona Dona). Što ne znači da će sam izbegavati rizike i negirati natprirodno (koje je i sam dobrano iskusio). On jednostavno pazi da ljudi ne budu ugroženi, u četvrtoj sezoni Džejdovim planom recimo. Boydovoj opreznosti doprinosi iskustvo u kojem je ubio svoju ženu (marinskog komandosa) kada je počela da ubija stanovnike misleći da ih tako budi iz košmara. To osećanje ga progoni, a njegov sveštenik Katri (vizija Katrija koga su čudovišta ubila u prvoj sezoni) mu pomaže da prevaziđe ograničenja. I on čuje glasove... Bojd je napravio nešto što pre njega nije postojalo i izdržalo je iskušenja - sistem u kojem je svako zaštićen koliko je moguće. O tome više na samom kraju.

Dona je suprotno njemu osim u činjenici da i ona voli biti nogama na zemlji. Boyd je šerif grada (uređenog sistema), a ona vodi koloniju u kojoj se živi od danas do sutra, mada njeni stanovnici nisu egoistične lenštine, naprotiv oni uzgajaju hranu i pomažu, ali se bave umetnošću. Kako je kolonija neki način prilagođavanja užasnim uslovima, Dona je usmerena na to - život kakav je moguć i očuvanje razuma. Zato je još manje od Bojda sklona rizicima, slušanju vizija, etc. No i ona učestvuje u nekim ekspedicijama, planovima da se svi izvuku...

Džim je "glava porodice" koja je inače bila u problemima (zbog ranije preminulog deteta - inače svi stanovnici ovog košmarnog grada imaju probleme od ranije). Usmeren ka zaštiti svoje dvoje dece može biti neprijatan prema ostalima, ali sklon rešenju problema (to jest povratku u "normalan svet") i pre toga razumevanju situacije, kako god ono bilo. Ta neselektivnost je pogon pokušaja da se dođe do slobode, no takođe izaziva opasne probleme. Saznaje i on nešto, ali znanje dolazi uz cenu. Ubija ga čovek u žutom.

Tabita, njegova žena, majčinska dimenzija. No saznaćemo da ona nije samo majka dvoje dece nego i reinkarnacija majke (Viktora) i ona koja je u prethodnom životu pokušala spasiti decu (o tome više u sledećem odeljku). Kao takva ona jedina vidi sedmoro ubijene dece. To je sve činili drugačijom od ostalih. Ona je još u nečemu jedina - uspela je da fizički izađe iz grada, da bi se u njega vratila na isti način kako je i došla (drvo na putu, kako je bila u kombiju hitne pomoći nije mogla sprečiti).

Džuli je njihova ćerka. Tinejdžerka na sopstveni način sve to preživljava... Ona ima mogućnost putovanja kroz priču - storywalking. Može se pojaviti u različitim momentima priče, što uključuje putovanje kroz vreme. Postoji teorija da oni žive u priči (o čemu govori i njen mali brat), a da je onaj Čovek u žutom njen bolesni autor. Džuli pomaže Rendal "u putovanju". Ona sama nije zadovoljna rezultatima, ono što je saznala ne govori odmah ostalima, a taj put za sada ne vodi izbavljenju. No storywalking tek može postati bitan.

Itan je najmlađi od Metjuza. Kao i majka i sestra i on ima neke moći. Može da vidi dečaka u belom, koji daje korisne savete. On je kao i Džuli svestan da se nalaze u nečijoj priči. Otkriva Jezero suza.

Džejd je po zanimanju programer i sklon je praktičnom rešavanju problema, što ne znači da će odbaciti natprirodno, a nisu mu strane ni droge kao način proširenja svesti (pečurke). On je u početku iritantan koliko i Rendal, mada iz suprotnih razloga (kao neki razmaženi tehno-snob). Džejd ima nešto zajedničko s Tabitom - oboje su reinkarnacija, oni koji su više puta pokušali spasiti decu i nisu uspeli. Džejd naravno ima vizije, pa vidi sebe kroz različite živote, svaki od njih je ubijen ali ne od čudovišta, već od samih stanovnika grada (jednog je možda ubio Čovek u žutom).

Viktor je jedini preživeli iz prethodnog ciklusa, kada su svi stanovnici osim njega stradali. Palo mi je na pamet da je on jedini preostali iz grada "kada je bio normalan", ali to mesto već stotinama godina nije normalno. Zbog paralela sa Itanom (ista majka, reinkarnacija) on će pokušati da ga pripremi za slučaj da i on ostane sam, decenijama sam... Viktor nije normalan u nekom konvencionalnom smislu, mada nije opasan po druge. Naravno da on izvorno najviše zna o mestu na kojem se nalazi, mada o tome veoma nerado govori - pokazaće se s razlogom.

Henri je njegov otac koji je živeo u gradiću u Mejnu, ostavši bez Viktora koji je nestao iz stvarnog sveta i znajući da je mu je žena (njegova majka) poginula u pokušaju da spasi decu. Kada se Tabita nađe u tom gradu pronaći će ga i bez svoje namere dovesti u grad. Njegova pojava ima šarma, mada puca kad saznaje kako mu je bivša žena pojedena. Pokušaće da se izbavi ubistvom svog sina...

Sara je jedina uspešni ubica - ubila je svoga brata jer su joj glasovi tako rekli, a pokušala je i Itana da ubije. Ostavuli su je u životu da bi dobila svoju ulogu, prvo na putu sa Bojdom kada su pronašli svetionik, a kasnije u još nekim slučajevima. Naravno, posebna na svoj način.

Fatima je snajka šerifa Bojda. Jedina "trudna" u gradu, mada joj je eksplicitno rečeno da ne može... da bi se saznalo kako deteta nema na ultrazvuku. Ona prolazi kroz transformaciju, da bi rodila čudovište (i to Smajlija koji je prethodno jedini ubijen). Oseća povezanost sa njima i sama polako postaje takva. 

Ima i drugih zanimljivih likova, pa mogli bismo pomenuti medicinsku sestru Kristi, njenu devojku Mariel (nekako kasnije "privučena" u grad, ima problema sa drogom), sa Krisit će prethodno pokušati da bude Keni koji je šerifov zamenik. Treba se setiti Elgina, policajke koja dospeva u grad, etc.

Šta znamo i šta ćemo saznati

Kad smo već pričali o akterima, red je da nešto kažemo o čudovištima (serija praktično nema ljudskog negativca, mada svi manje ili više podležu iskušenjima). Ne može se govoriti o karakteru nečega što nije čovek i ne znamo (još uvek) njegovu backstory dok je bilo reči o ljudskom biću. Nešto se ipak može zaključiti o ponašanju stvora, koje je vezano za njegovu funkciju, a ova funkcija nije sasvim razjašnjena...

Rekosmo već nešto o najčešćim čudovištima, koja imaju ljudsko obličje. To su ljudi kojima je darivana besmrtnost kada su žrtvovali svoju decu. Naravno, teško da je to besmrtnost kakvu su tražili. Čovek u žutom ih je naveo da to urade. Tako imamo "Anti-Avrama" jer znamo u Bibliji da Bog traži takvu žrtvu od Avrama (nije li tema svake religije besmrtnost!) ali Bog se smiluje kada je Avram bio spreman da žrtvu podnese (ponudi alternativu, koja nije omiljena vegetarijancima). Naravno da se ovaj lik nije smilovao, budući da je demonski entitet. Tako vidimo jedan prastati mit koji je aktuelizovan, a možemo doći do još jednog... Saturn (Hronos, dakle samo Vreme) je jeo svoju decu da bi sebi obezbedio večnu vladaviun (dakle još jedna vrsta besmrtnosti), dok ga Zevs koji je preživeo sprečio... tu ulogu bi mogao imati Dečak u belom i doći ćemo i do njega.

Vratimo se ovim čudovištima. Ima razloga da verujemo kako ta stvorenja nisu srećna. Nekoliko puta su u razgovoru sa ljudima pominjala samoću. To je bio način da se ljudi namame u klopku, ali zašto baš pominju samoću a ne nešto drugo (bol ili tugu)? Primećeno je da ne razgovaraju međusobno (nije nemoguće da imaju neku komunikaciju kao u seriji Pluribus, ali ne verujem u to - preterano i nepotrebno). Takođe ih nikad nema u sceni sa decom (onih sedam, njihovim duhovima, koje su verovatno pobili). Iz toga se zaključuje da su oni zaboravili svoju decu, pa i zašto su tu gde jesu. Ima teorija da su oni nešto kao "zombi", da ne mogu kontrolisati svoje pokrete, pa ni onaj osmeh iako svesni, ali ne mislim da je tako. Mada za Smajlija se može reći da uživa.

No, ko je Čovek u žutom? Postoje različite teorije, naravno. Jedna je da je on prvi koji je žrtvovao svoje dete, da sve ostalo radi kako bi opravdao svoj slučaj (zločin i neuspeh roditelja). Naveo je druge da žrtvuju svoju decu, dok one koji su navučeni u grad (njegove različite hronološke verzije) tera da izdaju jedni druge i svoju decu, ako ih imaju. Ova teorija po sebi ne objašnjava natprirodne elemente, ali ih može objasniti Crveno čudovište viđeno na zidovima pećina ispod grada - neki oblik energije?! To bi donekle opravdalo čoveka koji je postao "u žutom" jer ispalo bi da nije kontrolisao svoje postupke, prizvao on tu energiju ili slučajno dospevši pod njenu vlast...

Moguće da je on pisac priče, na šta ukazuje zbirka priča Kralj u žutom s kraja 19. veka koja je uticala na autore serije. Ako je sve priča u glavi bolesnog čoveka (u žutom, si claro) to bi objasnilo storywalking i sve one aluzije na košmar iz kojeg se (makar varljivo) može i prečicom izaći. Akteri bi mogli imati svoju autonomiju, kao što je kod svakog pisca donekle imaju (zavisno od toga jeri autor baštovan ili arhitekta, ali da ne komplikujemo). To bi objanilo i dečaka u belom, bio on slika i prilika stvarne žrtve ili izmaštan u nečijoj bolesnoj psihi. Dečak u belom moguće u stvarnosti nije poginuo, ili bar ne kad i deca koja su žrtvovana - zanimljivo da se pominje osam žrtvovane dece, ali mi vidimo samo sedam duhova, on bi bio osmi.

Događaji u četvrtoj sezoni su nam svakako dali tragove po kojima možemo tragati. Kako se, ne malo šablonski, kaže - neke misterije su razrešene da bi mnoge nove nastale. Sva je prilika da će peta (i poslednja) sezona biti najzad borba dva principa, situacija u kojoj se već dosta toga zna, a šta treba ćemo saznati (moguće i da će neki stvari ostati nerazjašnjene, mada dosadašnji tok serije na to ne ukazuje).

Ali sa čime u borbu ulaze naši akteri? Kako rekosmo Bojd je stvorio sistem koji načelno brine o svakom. Njemu nasuprot Čovek u žutom (posebno njegova inkarnacija Sofija, veoma zanimljiva ali o njoj nećemo više reći) nastoji da ljude izoluje, da im strahom ili (lažnom?) nadom ponudi rešenje kojim bi se izvukli na štetu (i stradanje) ostalih. No Bojdov sistem nije bez mana, s obzirom da će bitni akteri nešto prećutali da bi se omogućila akcija kakvu žele, u svakom slučaju ljudi nisu motivisani da bezuslovno govore istinu, da se sa svakim saoseća, ako je to ikako moguće... Izgleda da će zajednica biti testirana kroz individualne psihe (što je uostalom i do sada bio slučaj) i da će to biti ključ borbe dva načina mišljenja, ako tako možemo reći.

Na samom kraju, nešto o atmosferi serije, koja je stvarno odlična. Uvodna numera je Que Sera Sera od grupe Pixies, što je prepoznatljivo i već tera na razmišljanje (zamisli: voziš se negde kolima, slušaš tu stvar i naletiš na drvo koje prepreči put!). To je i onaj radio koji se sam uključuje. I muzička kutija i balerina u drugoj sezoni (Boyd uništio). Broj osam će biti vidljiv napisan na nekim mestima ili kao karta osmica. Anghkooey ("seti se", na nepoznatom jeziku), krik dece-duhova će ti odjekivati u glavi, bez obzira na neke daleke veze s grčkim jezikom... Lepo ali negostoljubivo šumsko okruženje. Čak i vreme doprinosi - kiša i sneg su retkost i ukazuju na probleme; no teško da je nekad stvarno lepo vreme, obično je nekako sve difuzno, dok su ljudi obučeni prema nekim prolećnim ili jesenjim temperaturama...

Šta reći osim da čekamo petu sezonu, ali se ne radujemo preterano kraju. 

Ivan Vukadinović