Дијалектика: Доказ 2

Теорема: Не постоји доказ који има апсолутно значење. Сви докази су на неки начин релативни.
Лема: Када буде доказана ова тврдња ће бацити ново светло на појмове науке и вере, односно оно што сам називао разликом између верујућег и верника. Верујући је онај ко верује у вишу реалност (Бога) на сличан начин на који можемо веровати да ће се догодити нешто у појавном свету, јер немамо извесност него вероватноћу. Верник је онај ко у ствари мисли да зна шта је извесно (опет у вези више реалности). Због тога сам за себе говорио да нисам верник него верујући, јер рецимо не знам поуздано шта ме чека после смрти, па ни правила по којима ме нешто чека, ко је надлежан и сл... Такође тврдим да о одређеним стварима, на овом нивоу реалности, не може бити коначних знања, само веровања. 
Међутим, колико је било који догађај појавног света известан, односно не само догађај, него правила на којима процењујемо његову извесност или вероватноћу?!? Колико заиста знамо оно што мислимо да знамо?
Ако сваки доказ на неки начин може бити релативан, онда можемо видети колико је крхко знање...
Доказ: У леми за Доказ 1 видели смо које врсте доказа постоје. Сада ћемо видети да ако се свака артикулисана тврдња може на неки начин доказати, не значи да о свему можемо имати коначан и апсолутно важећи суд. Нити о било чему.
Речено је да математички докази трају вечно, међутим, у ком свету они постоје? Да ли је неко некада ишао улицом и наишао на круг?! Наравно да не, уосталом, круг је објекат дводимензионог света, а наша перцепција има три димензије простора. Но, како стојимо са три димензије? Да ли је неко видео лопту? Једноставно, лопту без боје, мириса и укуса... овај димензија (што ће рећи одређеног пречника), намене (фудбалска или кошаркашка лопта, можда медицинка)... знања да ли је то оно што уобичајено зовемо лопта (шупља) или кугла (испуњена) и сл*... Математички објекти не постоје у појавном свету. Због тога је старо питање да ли је математика заправо конвенција или постоји у неком платонском свету. Види: математички платонизам. Конвенција нема апсолутно значење, она служи сврси, дакле сваки математички доказ је релативан као и наша сврха (може се смислити математика која би функционисала на бази правила да је 2 + 2 = 5, но она би била компликована за техничку примену). У платонски свет, и математички платонизам, без обзира на сву логику његовог постојања, може се само веровати - на начин који је објашњен горе у леми. 
Тиме је доказано да математички доказ нема апсолутно значење (иако је вечан у оквиру дате математике ако је ваљано изведен). Из чланка Доказ 1 произилази да су сви остали докази релативни, јер зависе од чињеница (искустава) које се могу променити или њиховог тумачења. При томе је у "друштву" много више тумачења а мање чињеница, него у "природи".

*И то није тако само са математичким облицима. Тако је славни кинески филозоф прелазио границу на коњу када је то било забрањено. Граничар га је, наравно, зауставио, на шта је овај рекао - Али ја јашем белог коња, а бели коњ није коњ. Касније је написао расправу о томе. Заиста, можемо ли тврдити да је белокоњство исто својство као коњство?!?

Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović