Реч две о масонима

Знам и зидаре и темпларе, дабоме
Ту је Малтешки ред и судија Фалконе
Београдски Синдикат, Дивљина
Ја овде нећу улазити у то ко су у ствари масони, јер на једну поуздану (?) информацију долази бар десет нагађања, спекулација, "теорија завере". У складу с тим, нећу давати ни вредносне судове, осим једне моје претпоставке на крају. Нисам за то много компетентан. Уместо тога бавим се феноменом антимасонске мржње у нас, те шта им се све замерало кроз време, видећемо у три фазе.
Прва фаза везана је за буђење национализма од средине осамдесетих, а не тако гласно и још много раније... Треба знати да "теорија завере" не мора бити обавезно погрешна, да завере постоје, скривено политичко деловање, а да се одређеним масонима итекако има шта замерити...
Отрежњујући се, Срби схватише да је Југославија била грешка, те да су за ту грешку криви Карађорђевићи и политичари као што је био Баја Пашић. Мада неки и даље нису превазишли оно "без краља не ваља"... Али те њихове југословенске идеје нису биле само њихове, него су дошле из кругова наших "савезника" Антанте, те у принципу - од масона. Има истине у томе, у окривљавању масонских кругова, и наравно у томе да је Југославија била грешка које је, уосталом, одмах скупо плаћена (Албанска голгота би била другачија да смо прихватањем Лондонског споразума имали боље односе с Италијом). 
Међутим, колико је погрешна парола на слици доле? Да ли се требало одрећи Срба католика, Срба муслимана, Срба методиста, Срба будиста, Срба атеиста... или како би већ то рекао Дјук?! Па, одрекла их се СПЦ, како рече тада његов заменик Тома Гробар (а сада Тома Диплома). Аустроугарска пропаганда се наравно веома трудила да подели наш народ по вери и у томе је успела (уз помоћ става православне цркве). А ипак је наш народ (или тад народи) говорио исти језик, имао сличну историју... Онда неко дође на "соломонско решење" (занимљиво, Соломон у причи о масонима) да народ назове југословенски, да је тај народ троплемен или троимен... Узоре су могли наћи у немачком уједињењу где су се Пруси утопили - док се различити немачки дијалекти више разликују него словеначки и македонски, а верски рат су између себе водили 30 година... Дакле, шта је погрешно у тој идеји?
Па, пре свега је погрешна реализација, њена контрадикторност. Ако је већ тако, што се држава није одмах звала Краљевина Југославија, а не СХС, што није наметано "интегрално југословенство" пре 1929?!? Или, ако се већ признаје различитост, па елементарна је ствар да постоје границе федералних јединица, да се зна шта је чије. Не треба много причати колико би нам онда границе биле повољније, нама Србима... 
Но, и ван саме реализације, заборављено је да православље и католичанство нису само различите конфесије, да су то брендови различитог погледа на свет, уосталом не зову их џабе источно и западно хришћанство. Подела је ту много дужа него она од како су се протестанти одвојили од Рима. Узгред, ислам је у целој причи испрва био само мирођија... То масонски умови нису баш схватили у својим утопијама.
И заиста све те утопије и опсенарства воде порекло од Карађорђевића. Рецимо "српско-хрватски" језик... па у Краљевини Југославији је био званични "српско-хрватско-словеначки". Ако се није звало "братство-јединство" свакако је било гомиле трулих компромиса и лажних симетрија, почевши од пуноправног статуса поражених аустроугарских официра...
Онда, СФРЈ и Валтер Вајс Тито (како би то рекао Деретић). Раном српском национализму карактеристичан је антикомунизам, као и практично сваком насталом на тлу бивше Источне Европе. Запад се испрва није сматрао непријатељем. "Кад сам био мали, дарове ми слали / Из Чикага моји, зна се добро који" Баја Мали Книнџа. Но... видело се јасно да бравар (је био бољи) није био неки обични задрти комуниста, него мангуп и гангстер светског гласа, уосталом онај који је рекао "хисторијско НЕ" Русима, а после крао и нама дао... На све то сахрањен је без петокраке, па не треба бити неки теоретичар завере да бисмо закључили како је и он био масон.
Овај период карактерише рационално схватање националних интереса (чија основа је ипак аксиом, па као таква не подлеже рационалној критици). Једноставно, могли смо имати своју државу, па шта ако је названа "Велика Србија", постоји и Велика Британија, али "својом" грешком нисмо, односно тако је договорено у Версају а водили су нас "наши" масони, пре свега они владајући, слушајући директиве неког већег плана, тада се много није о томе размишљало каквог... Верске мотивације у тим првим разговорима није било много, мада је моја стрина (поповска ћерка) замерала маршалу што је одвојио Цркву од Државе. Уосталом, то је могао урадити и као комуниста...
Друга фаза долази кад се наш народ, у остварењу националних циљева (која власт Слободана Милошевића ипак некако спроводи) сукобљава са политичким Западом. Зашто је то тако постојала су различита објашњења и "решења", почевши од оног да се одбаци петокрака (као да ће то само по себи све решити), до тога да нас мрзе јер се крстимо са три прста, па је отпор до краја нужан (или док се не кидне на мрски Запад). Међутим, неки већи људи, рецимо Драгош Калајић, одавно су већ знали "тајну" модерности, па тиме и масонерије као њеног саставног дела. И почеле су да се шире идеје о неподобности "масонског запада" почевши од оних инспирисаних хришћанством, па до много дубљих критика које видесмо код Калајића (следбеника Еволе). Истини за вољу, Калајић јесте у тим ратним збивањима допуштао себи да критикује запад као "антихришћански" (у негативном контексту) иако је раније указивао на хришћанско (између осталог) порекло модерне... 
Свест о грешкама наших ранијих прозападних политичара, инспирисаних масонеријом, те тако позападњачених, надовезала се на новије ставове, па је слика постала потпунија. Додајмо ту и свест о неким сасвим конкретним грешкама, као што је рецимо културни геноцид учињен рушењем Жрнова који је наредио масон Александар - Витешки Ујединитељ, да би дворски уметник, такође масон Мештровић имао "чисто платно" за своју копију Кировог маузолеја...
Но, била је тада свест и о неким другим масонима, који учинише нешто за српски народ, или им се бар намере не могу оспорити. Знало се да је масон био Апис, такође Михајло Пупин, сасвим вероватно П.П. Његош... А њима се није замерало. То масонство требало је некако прећутати...
Трећа фаза почиње с падом Милошевића. Тада се појављује нешто што би се могло назвати клерикализацијом, е само да је Црква у Срба организованија, уопште уређенија, и независна од тренутне власти. А како није ни једно ни друго, то је постало само играње на зихер, како су то и широке масе осетиле. Па неће нас бомбардовати зато што смо православни, и тамо на Западу су сви верници, дакле ајде да то показујемо што више, да тиме надомешћујемо фрустрације, нападамо оне међу нама који су ту другачији (пошто смо од осталих губили ратове, па сад има да будемо мирни ко бубе). И да стално указујемо на "комуњаре", те масонско-хазарске завере (пре су биле оне коминтерновско-ватиканске) које су нам увек криве за све, а никако оно што имамо није пре свега одраз наше (не)способности...
Ако се томе, као и много чему другоме покојни Паја (да, ја га зовем тако народски, иначе ако за мене постоји светац, то је онда патријарх Павле) томе супротстављао можда и кад лично није (као прави непокретни покретач, једноставно својим постојањем), од како њега нема на овом пролазном свету, све и у СПЦ одлази у мајчину, а међу верницима почиње да цвета хиљаду цветова - глупости.
Занимљиво је како не виде да су све те њихове теорије завере настале прво међу богатим Американцима, да су протестантске у својој сржи, те да се чак директно може испратити траг ширења тих идеја преко извесног др. Мирољуба Петровића или разних заграничних епархија СПЦ, њихових публикација. Е сада више ни они патриотскији (како год то посматрали) масони нису "сигурни". А некако се зна да су сви мушкарци (дакле 90%) од ликова на динарским новчаницама били масони! Па јесу ли нам сви радили о глави - Ђорђе Вајферт, владика Његош, Михајло Пупин, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић... Знате ли да други народи цене своје масоне, рецимо Румуни или Италијани. Рецимо, Италијани цене Кардучија који је био веома анти-клерикалан масон (то је већ плеоназам!) и написао је "Химну Сатани".
Направио сам мали експеримент "на друштвеној мрежи". Када сам код мог пријатеља Ђуре Морнара прочитао да је Михајло Пупин био масон 32. степена написах то на статусу, да видим реакције "правоверних". Очекивао сам да ми траже доказе, можда исмевање, да бране Пупина од "тако гнусне оптужбе". Али не! После мало пошалице мог другара сајбер-вориора из Босне, следио је директно напад на самог Пупина. Те био је асимиловани Влах (шта је ту лоше?!) те урадио је ово те оно. Наравно да нисам ни читао те глупости, које су можда измишљотине, у сваком случају немам времена да их проверавам, а ставове сам о њему стекао читајући аутобиографију Од пашњака до научењака, те оно шта су о њему рекли компетентни људи - научници, историчари...
Ово је био мали оглед о тренутном жалосном стању идентитета у Срба, на примеру односа према масонима. За крај ипак један мали закључак, више утисак, иако рекох да нисам компетентан. Постоје две главне ложе, два обреда - она шкотска и она француска "Велики Оријент". Чини се да су по српски народ били погубни "француски" масони (ја лично уопште не миришем Французе и не знам што и даље имамо споменик захвалности њима...), док су "шкотски" радили за свој народ и помагали, користећи и своје масонске везе. Наравно, нико не каже да су ови други били безгрешни.
Иван Вукадиновић

Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

Бечки ђак Ћоровић

Russellova hipoteza - svijet nastao prije pet minuta