Теоретичари завере су националне штеточине

Недавно сам цитирао извесног Алојзија, шта је он рекао о масонима, како бих показао да се трипови нафураних "десничара" и осталих турбо-верника итекако слажу са ставовима нама историјски пријатељског Ватикана. Била је то, наравно из мог угла гледања, поприлично невина примедба, више гурање прста у око онима који су, ценим, то и заслужили. Међутим, нашао се неко да ми прича о националних циљевима, ваљда сам их ја некако угрозио... Таква свеопшта политизација ми не делује много лепо, јер сутра ко зна - можда ће да ми замера музику коју слушам, или што кажем да је шабан ко гледа Фарму, слуша Јецу или Цецу... Но, мој саговорник је барем окрзнуо чињеницу да ја јесам натрапао на тему од националног значаја - то колико нечије ложњаве тзв. теоријама завере бивају заправо штетнe по националне интересе Срба, па и саму државу Србију.

Но, пре него кренемо на посао доказивања како су то "теоретичари завере" штетни, морамо рашчистити нешто у вези са самим тим теоријама. Оне не морају обавезно бити нетачне, тиме не морају бити ни штетне. Ипак, да ли је конкретна теорија тачна, ми не можемо знати а приори, а често ни а постериори. У таквом случају, остаје нам једино Окамова оштрица - најједноставније речено бирамо оно решење које тражи мање додатних претпоставки. А некад је потребно заиста да претпоставимо много згодних подударности, које су се "случајно" догодиле, да би се нешто остварило. Онда је смисленије замислити тајни договор који стоји иза свега, односно заверу.

Убиство ЏФК је најбољи пример таквог догађаја јер потребно је замислити невероватан успех усамљеног стрелца, те да се ето тако догодило да он буде убијен од стране "лудака", па да се онда и овај убије. Много је, зар не... Такође, много је згодних подударности у томе како је СНС добила апсолутну власт у Србији и сама се нашла под потпуном контролом једног човека. Овде се неке карике згодног следа догађаја чак прећуткују у јавном дискурсу (нпр. оптужбе за крађу између два изборна круга 2012, хапшење Мишковића...), што се вероватније ради не да не бисмо мислили о завери, већ да би се заборавила обећања која је неко давао.

Некада званична пропаганда (а не објашњење, јер ту мало чињеничних објашњења има) једноставно не пије воду, а служи се психолошким триковима или позивима на ауторитет. О томе сам већ говорио - ЦПН о ХААРП-у и предимензионирање људског фактора у причи о глобалном отопљавању. 

Постоје ситуације у којима смо принуђени да одаберемо једну од "теорију завере", или да једноставно о нечему не мислимо. Тако је званична (правоснажна) верзија убиства Ђинђић, доктор Зорана, да је то урадила организована криминална група, при чему се налогодавац једноставно не помиње (нити се његово постојање негира). Полузванична (тадашња власт) верзија била је како је убиство наручио Коштуница. Да, јесте смешно, па су коришћени еуфемизми типа "политички кишобран". Помињани су и новински текстови који су "убили Зорана Ђинђића". Но, постоји и друга теорија, по којој су убиство организовали "Чеда и Беба", односно његови сарадници помогнути страним (западним) фактором. Дакле, неко бира између "происточне" и "прозападне" завере, и највероватније за заверу оптужује себи противничку геополитичку страну. Било да у то стварно верује, или само мисли како би било згодно да се докаже (што је мишљење потписника ових редова)...

Дакле, у даљем тексту под теоретичарем завере нећемо сматрати некога ко сумња у званичну верзију неког догађаја, или износи своја разматрања која би тој верзији била супротстављена. Нећемо "теоретичарем" сматрати ни неког ко се поиграва са теоријама завере у уметничке сврхе, комбинујући их са сродним "жанром" митова древних или модерних... Под теоретичарем завере сматраћемо некога ко прихвата објашњења да су за оно лоше у његовом животу (а тога има доста, зар не) криви скривени и организовани фактори: ХААРП, кемтрејлс, коминтерна, рептили ванземаљци, масони, темплари, хазари, илуминати (ламинати) и наравно бициклисти. Ови последњи су најопаснији - никада не веруј мушкарцу у тесним гаћама! (Уочимо да овде заправо не говорим толико о самим теоретичарима, "смишљачима" теорија, ауторима који на томе зарађују, колико о онима који им безрезервно верују или просто прихватају такав "начин мишљења")

Теоретичари завере дају идеално оправдање свакој власти. Ако се већ ко зна где одлучује, шта онда власт једне мале земље као што је Србија уопште може?! Овакво размишљање још има неког смисла у геополитичким питањима, но оно се шири и на питања оперативног управљања државом. Ако су ХААРП и кемтрејлс криви за "миленијумске поплаве", онда нису корупција и неспособност власти. Иначе, оно да су поплаве биле миленијумске дошло је са најзваничнијег места у држави... Можда су нам ванземаљци криви за стање јавних тоалета!?

Теорије завере омогућавају спрдњу са било каквом опозицијом систему. После поменутих поплава Лазански је критиковао деценијско запостављање војне инжињерије и цивилних служби (јавних предузећа) која су надлежна за елементарне непогоде. Сходно свом касније израженом опредељењу, он је кривицу доделио оним ранијим, а исто прозападним "реформаторима". Антонић и Вукадиновић су на страницама "Времена" (је ли то лист који се може оптужити за ТЗ?!) дали психолошку анализу јавне седнице владе, која нам је штошта рекла о самом начину нечијег владања. То је у јавности било "потопљено" разним специјалима "Вечерњих новости" и спрдњом у рахметли "e-novinama". Још би се могло помислити да су ови уговорени непријатељи у међусобном дилу (па служе истом човеку, зар не...). И онда ко год критикује трпа се у исти кош са "теоретичарима завере". А то некоме одговара, зар не!

Теоретичари завере пасивизују људе око себе. Ако је све већ одређено (фатализам), тачније ако је већ неко одредио, шта онда значи било шта урадити?!? Теорија завере тако лоботомизује масе. Нешто од тога је можда нањушио Срђан Мркаја, у свом делу сличног назива. Но он за пасивизацију Срба (а и Руса) оптужује опет страни фактор, мада историјски - исламске окупаторе. Сетимо се да је Русија била тек два века под сизеренством Татара. Мркају не пада напемет да размисли о самој матрици пасивизације која је уткана у јудеохришћанству, а можда највише у нашу тзв. православну (израз из 17. века) верзију истог - дакле о проблему који је стварно дубоко у нашој колективној психи.

Позиви на активизам који долазе од неких проминентних аутора ("Људка расо, пробуди се!" Ајк) делују у принципу јалово и помало лицемерно. Како је непријатељ безобалан и неефинисан и борба против истог мора бити таква - апстрактна, дакле на речима. Можда има неке користи од теорија завере - ако је неко због истих гласао за Брегзит, поздрављам.

Теоретичари завере отуђују људе. Оно што не ваља је што их не отуђују само од себе, него и од неспорних циљева до којих је и њима, кажу, веома стало. Они то не раде само својим теоријама које икоме иоле паметном могу деловати једноставни глупо, или барем претерано. Они то раде и дифамацијом људи које би неко могао да види као своје узоре (не идоле, узоре у нечему...) или једноставно величине. Њутнов научни значај не умањује то што се бавио астрологијом, нити његов национални значај за Британце умањује то што се наслађивао вестима о силовањима католичких опатица. Зашто би онда национални значај Михајла Пупина умањивало то какав је био у приватном животу?! Потписник ових редова њега не идеализује, већ понешто је и сам закључио из његовог одбијања да у аутобиографији Од пашњака до научењака (која би требало да је део школске лектире!) помене Николу Теслу. Но, ако неко крене да му "отвара очи" некаквим линковима, то је поприлично иритирајуће. Посебно ако се изгледа то ради само зато што је овај "случајно" био масон (а ваљда би било шта било небитно да је био добар православац не-масон?!). Иначе, овакве дифамације има доста и код "лево-либералних", рецимо нападање Јаше Томића зато што је био јудеофоб и некога је убио (и одслужио казну). Но, и "левичари" имају своје теорије завере, итекако!

Теоретичари завере одбацују целе идеје и начине мишљења, тиме отуђују оне који се у томе налазе. То се ради са научним теоријама, које могу бити засноване и на принципима здраворазумског начина размишљања. То да способнији опстаје и своје после преноси даље је чињеница свакодневног живота, преточена у Дарвинову ТЕ (на страну колико је она апсолутно тачна и свеобухватна - потписник ових редова око првог има недоумица, а друго одбацује). Стари завет је итекако "дарвинистички" текст. То што после неко у свему томе види нешто не знам како неморално, његов је проблем!

Теоретичари завере одбацују левичарски начин мишљења. Он је заснован на антрополошком оптимизму (ако је због нечега потписник ових редова десничар, он је то због свог антрополошког песимизма). Тако левичар тежи идеализму који је универзалног карактера (у екстрему апсолутног), те је као такав природно космополитски и често повезан са међународним организовањем. Тако је принцип подељене лојалности довео до мишљења да неко ко је део међународног покрета мора бити антинационалан, што сам рецимо на примеру Пупина (масон 32. ступња) демантовао, а могао бих тако и на примерима многих других масона, наших и страних. Мада овај принцип може бити проблематичан...

Међутим, теоретичар завере није ни десничар (у наведеном смислу антрополошког песимизма, односно реализма). Он ће реалполитик одбацити као неморалну. Истина, то неће увек урадити, већ онда када му одговара, чиме сам постаје недоследан и нереалан (ако не и лицемеран). У сваком случају то може довести до отуђења реалисте, не само од њега и његових теорија, него и од националних циљева, и критике према стварним проблемима (што смо већ горе објаснили). Такође, такво мњење доводи до немогућности процене снага непријатеља, јер се не бавимо тим снагама, него његовом моралном неисправношћу. Потпуно непотребно, ако већ знамо ко нам је непријатељ!

Међутим, теоретичари завере ипак некоме верују, и то безрезервно. Замимљиво је да би се око аутора дела која се баве теоријама завере, и који свакако већ добро зарађују подилажењем популарном дискурсу, могло исковати доста "теорија завере" које би итекако имале смила! Тако је др. Мирољуб Петровић (др са тачком није моја него његова грешка) неко-мудо-нечега-у-Сакраменту (Калифорнија). Па неће бити да је то сасвим бесплатно, ерго плаћају га Американци! А одакле му лова за све те подухвате?! Само од продаје књига? Не бих рекао... За Дејана Лучића се прича да је агент фамозне Удбе. Он је говорио да је био агент МИ6 (стварно, колико би прави агент британске службе могао дуго да живи и о томе около да лапрда, десила би му се саобраћајна несрећа, зар не!?). Не знам да ли је морална громада она Рускиња што је писала "Света Русија против Хазарије", па је тумачењем Библије спознала ко управља "светском закулисом". То јесте благословио владика владивосточки, но да ли је то неспоран морални сертификат?! Видели смо како теорије завере итекао некоме (наравно: властима) одговарају. Зашто би онда било немогуће да неко буде лепо исплаћен за такав свој допринос... То чак и не мора бити директно, може бити плаћен рецимо бесплатном рекламом у виду гостовања у емисијама, приступом медијима, који су итекако добро контролисани. Наравно, аутор теорија завере то може да не зна (мада нису они обично тако наивни), или да се прави да не зна, па тако себи умирује савест...

Иван Вукадиновић