Хазарска хипотеза (Тринаесто племе)

Хазари су били моћан турски народ, чија је држава током три века обухватала подручје између Кавказа, Волге, Црног и Каспијског мора... На велико чудо, нису прихватили ни хришћанство, нити ислам својих јужних арапских суседа, него трећу веру - јудаизам. То је довело до каснијих контраверзи, пошто је овај народ после 13. века изгледа нетрагом нестао. Да је велики број данашњих Јевреја хазарског порекла, причали су многи људи од озбиљнијих историчара (неки Јевреји из Пољске, дакле људи који причају о свом пореклу), па све до теоретичара завере типа Дејана Лучића који говоре о некаквом "Хазарском царству" данас и осталих који тврде да су Јевреји (народ Старог звета, дакле "добри") замењени са Хазарима (народ Талмуда, дакле "зли"). При чему је потписник ових редова у Старом завету (превод Ђуре Даничића, дакле званична верзија) налазио баш на оне "ствари" које се наводно налазе у Талмуду (што с обзиром на велики број различитих талмуда није немогуће).,, Једна од најпознатијих одбрана хазарске хипотезе је у књизи Тринаесто племе, Артура Кестлера.

Сама хипотеза је једноставна, и о њој нећу много. Прве заједнице Хазара биле су у долини Дњепра још док су ти крајеви били њихови вазали. Пољаци су привлачили досељенике са истока и запада, дакле Немце и Јевреје (хазарског порекла). После коначног нестанка познатих нам Хазара (последња помињања у 13.веку), дакле после освајања Монгола, уништени су и њихови иригациони системи и област се претвара у степу или полупустињу. То и куга (црна смрт) у 14. веку повлаче нови егзодус ка западу (Пољско-литвански комонвелт). Број Јевреја у тадашњој Пољској и Украјини одговарао је грубо броју Хазара (око један милион). Насупрот томе, мало је вероватно да су Ашкенази потомци Јевреја из долине Рајне, просто зато што се њихов број максимално мерио у хиљадама. 

Ако је веровати Кестлеровој рационализацији својих мотива, овај пореклом јеврејски Мађар (дакле и сам потомак Хазара) био је страшно наиван, што је у супротности са његовом биографијом. Сматрао је да ће доказом да већина Јевреја није семитског порекла обесмислити антисемитизам. То би имало смисла, да се ова појава уопште заснива на логици. Они који данас највише мрзе Јевреје (па многима од њих појам "антисемитизам" много и не смета) јесу Арапи који су сигурно више Семити од Јевреја. Такође, најекстремнији антисемитизам који је постојао у оквиру НС покрета не би се могао подичити логиком, иако је себе звао "научним". Ако мрзе Јевреје зато што су мешанци, зашто су онда неки други мешанци (Алжирци, Албанци, Индуси) имали чак своје SS јединице?!? Ако је то посебна раса (на шта никад није одговорено) треба ли јој одати признање на одржавању своје расне чистоте (многи данашњи неонацисти заправо "приватно" на томе и завиде Јеврејима)... Ако их мрзе због идеологије, а не расе (што један рече), онда 1) ипак није раса најбитнја 2) мора се дозволити могућност да је неки Јеврејин одустао од своје идеологије, тако васпитао децу, или да неко од њих није ни имао много контаката са својом "идеологијом". О овим контрадикцијама сам већ писао. Свеједно, ново тумачење историје тешко да би "укинуло" антисемитизам, а видећемо како га је распламсало...

Чудан је проблем Јеврејина, повезан са његовим пореклом. Нацисти су их прогњали као "Азијате" (заправо би хазарска хипотеза ту добро легла, да је била тада позната). За њих они нису били Европљани. За данашњег муслимана, они су Европљани, "крсташи", који су упали у Палестину. Ако је то због холокауста, што им се не да област у Европи!? То су аргументи Ахмединеџада, који су чак поприлично логични. Занимљива иронија судбине. И онда се сазна да је велики број њих (Ашкеназа, за Сефарде, Јевреје из Медитерана важи друго) хазарског, дакле туранског порекла. Нису Европљани (дакле, што би се Европљани, па и Американци с њима идентификовали насупрот страним Арапима); а нису ни пореклом са Блиског истока, дакле Палестина није земља њихових предака. Није чудо што нпр. књига Јевреји историја и религија (Дејвид Џ. Годберг и Џон Д. Рејнер, два рабина) о Хазарима громогласно - ћути! Као што ћути о Енхатоновом монотеизму и те две ћутње су две од три моје замерке овој иначе доброј књизи. (Мој став у једној сложеној реченици: Израел као чланица УН има право на постојање, које не укључује окупацију суседних земаља или њихових делова, нити на то право стиче безбедносним разлозима, посебно кад се има у виду ниво инцидената у последњим деценијама, такво право не би стекао ни историјским аргументима, који видимо углавно и не стоје...)

Једина врата ова хазарска историјска хипотеза могла би да отвори тамо где су до сада углавном остала затворена - у Русији. А сада ћемо видети историју новијих односа. Постоји теорија да су Јевреји Русима преко двоје Розенберга одали тајну атомске бомбе (имам ту резерви с обзиром на озбиљност Беријиног програма), а СССР је први признао Израел. Уз то очекивало се да ће јеврејски социјализам (преко кибуца и секуларности Израела јесте постојао) рушити британски колонијализам. Но, то се није догодило и Стаљин се сматрао изданим. Нешто касније, 1956. Израел се удружује са колонијалним силама, Енглезима и Французима, против национализације Суеца и СССР и САД им заједнички ударају рампу у СБ УН. Последњи пут да је Америка против Израела, и да европске силе делују самостално (узгред речено)... 1967, после још једног арапско-израелског рата Совјети као и све социјалистичке земље (осим Румуније), дакле и СФРЈ прекидају односе са Израелом.

На унутрашњеим плану, занимљива је тзв. лекарска афера, где је велики број лекара, углавном Јевреја, оптужено да хоће да потрује Стаљина и врх СССР. Јеврејин који је већ био становник Гулага рече да је видео високе пећи, па посумњао да Стаљин планира баш исто што и Хитлер пре, но то је вероватно претеривање. Стаљин је после умро, а Јевреји као ни остали становници СССР нису могли лако да легално напусте земљу (што није било неомгуће, Ед Лимонов је легално емигрирао)... Јеврејски активисти у Сједињеним Државама тада су ситуацију, патетично али ефектно поредили са "египатским ропством" и цитирали Библију. Но, биће да је ту било истине - као и некада у Мисиру, надпропорционалан број Јевреја био је у средњој или вишој класи...

Падом СССР у ширим слојевима се антисемитизам повезује са антикомунизмом (антибољшевизмом), што није без основа, с обзиром на састав прве бољшевичке поставе. Искрени стаљинисти такође су могли подсетити како је Стаљин раскрстио са тим кадровима. Међутим, Владимир Владимирович је успео да у истом дану законски ограничи моћ "невладиних", које финансирају такве појаве као што су Сорош и Ротшилд, и да са Нетенијахуом посети синагогу, ставивши чак и ону смешну капицу. Обрнуто од Јелцина који је припустио свуда те "невладине", којима су ипак ближи self-hating Jews (њихове Наташе Кандић), од Изрела. Оно је доста смирило страсти, но неким је баш Путин постао "Хазар"...

А како је код нас? После деценија комунизма, клатно иде у другу страну - у смеру тзв. естрадног православља (православље - појам којег нема у Библији, нити се појављује пре 17. века). Антикомунизам се увезује са антисемитизмом. Хазарска хипотеза ту леже као кец на једанаест јер повезује два циља: 1) политичку коректност, јер нисмо антисемити, него антихазари, а садашњи Јевреји су иначе Хазари... 2) решење унутрашњих контрадикција хришћанског антисемитизма, који води у великој конкуренцији тешких глупости (мрзе Јевреје, а верују у њиховог бога). Јер ови вељи православци заправо мрзе Хазаре чија је књига Талмуд, где су научили да мрзе цео свет... 

За сам крај, нешто ипак у одбрану ове теорије. Мени она делује логично, а нисам експерт па да тврдим да је несумњиво тачна. Оспоравање је дошло и преко генетског порекла Ашкеназа, где хаплогрупе Р1 имају око 12%, док ипак више има "семитска" група Ј (код Ашкеназа 20-30%, док је код Либанаца преко 60%). Дакле, ипак су више потомци Шема, него Јафета... Но, треба имати у виду да су Аријевци, Туранци и Семити заправо језичке, а не расне категорије. А неки арапски хроничари су Хазаре описивали као "хладан" народ, светле боје коже и црвене косе...

Занимљива је и подела на "беле" и "црне" Хазаре, а та подела односи се на класни ниво. Бели или Ак-Хазари тако су владајући слој, у односу на црне или Кара-Хазаре. А управо је виши слој први, а можда и једини, примио јудаизам. Ова подела не мора да значи аутоматски расну поделу, но не мора бити ни "случајна". Преко сличних подела код Хуна (иначе сматрају се хазарским прецима), и веза Белих Хуна са Скитима и данашњим Сарбанима, већ сам закључивао да је Атила био Србин! Наравно, било је претеривања са оваквом логиком, па је Дугин имао потребу да на основу титуле "бели цар" доказује да је и Темуџин био белац, међутим Дугин озбиљно схвата Хермана Вирта... 

У сваком случају, хазарска хипотеза заслужује озбиљније разматрање од онога Лучићевог, а Кестлерова књига ту може дати свој доприос, иако је њен аутор такође не мало контраверзан. А шта би тек било да су не само Хазари, него и Руси прихватили јудаизам!?

Иван Вукадиновић