Урбани дискурс

Дискурс који подржава ову урбанизацију света, промовишући идеју планете као мреже градова/једног града, назваћу урбани дискурс. Његов највидљивији, али истовремено и најбаналнији, инструмент јесте атрибут "урбано" који данас у српском језику има готово магијску снагу. Он одавно нема дескриптивну функцију и не тиче се нечега што просто има везе с градом, нити може бити поистовећен са значењима попут "културног" и "рафинираног". Он је као позитиван пол супротстављен атрибутима руралног и, што је посебно индикативно, националног, које бива означено као негативно. Урбани дискурс тако читаве нације осуђује на пропаст, јер утиче на стигматизовање националног идентитета док истовремено учествује у конструисању хиперколектива као што је, рецимо, концепт "мноштва". Он обликује једну слику света путем мреже термина, бинарних опозиција, појмова, фраза и флоскула, који се бесомучно понављају у процесу производње "знања" о урбаном.

Урбани дискурс је флуидан, што значи да је присутан у наоко различитим теоријским концептима или праксама: елементе урбаног дискурса пронаћи ћемо у имагологији и студијама национализма, у студијама културе, постколонијалној критици, новом историзму. (све сами ужаси постмодерне - оп. А.) То је оно што отежава тематизовање урбаног дискурса: не постоји дискурс унутар којега би се то могло учинити, и то не само због притиска који нагриза академску слободу мишљења, већ и због недостатка језика, термина, појмова којима би се описао Мегалополис и његови домашаји. Сви термини којима би се такав евентуални постурбани дискурс могао послужити већ су унутар самог урбаног дискурса компромитовани или су на путу да то постану. Са друге стране, конструише се читав низ термина или тзв. увида који су или еуфемизми, којима моћ пацификује и свој говор и оне којима се обраћа, или искази који немају готово никакве везе са реалношћу. Стога је веома важно тематизовати оне текстове који антиципирају концепт Мегалополиса, уочавајући његове симптоме и знакове, такорећи у тренуцима њиховог настанка, дакле пре него се конституисао урбани дискурс који ће преко њих спустити завесу од речи.

Слободан Владушић - Црњански, Мегалополис

Службени Гласник

п.с. Владушић је имао текст о "урбаном" на порталу НСПМ, где је написао: Када сте чули да неко каже за себе да је из старе урбане породице? Због разлога наведених у овом тексту још онда сам сматрао да је спрдња са "урбаним" одличан начин борбе против ових "модерних". Међутим, има оних који ће закерати из њима знаних разлога (ценим да је у конкретном случају, као и иначе често, то био стерилни антикомунизам). Њему је израз "урбано" као увреда био без значаја, док су ови "урбани" по њему "паланчани" који "жале зато што више нема тараба на Чубури". Сад имамо нагуране четвороспратнице или такође шаблонске виле уместо тараба да се њима подичимо. Али некоме су можда и даље проблеми жал за тарабама, или "ликови који парадирају код Ивон Џафали" док различити урбани дискурси које видесмо и око недељних избора не говоре ништа о стању духа... Толико.