Wyrd i Orlog

Koncepti Wyrd i Orlog su međusobno povezani i odgovarali bi onome što zovemo sudbina. Međutim, u nordijskom pogledu na svet stvari nisu tako pravolinijske...

Staroengleski pojam wyrd izvodi se iz opštegermanskog *wurđíz. Wyrd je odgovarao starosaksonskom wurd, starom visokonemačkom wurt, i staronordijskom urðr. Protoindoevropski koren *wert- “okrenuti se, rotirati”, je u opštegermanskom *wirþ- sa značenjem “doći, proći, postati...”

Orlog ili Ørlög je doslovno “ur”, sa značenjem drevnog ili primordijalnog i “lög” što je zakon: ørlög je zakon kako bi stvari trebalo da postoje, predstavljen wyrdom ili sudbinom od strane tri Norne. One su: Urðr (“ono što jeste”), Verðandi (“ono što nastaje”) and Skuld (“ono što će nastati”) i smatraju se oličenjem wyrda.

Norne nam daju naš orlog - to su zakoni koje ne možemo promeniti. "Prošlost" uvek utiče na sadašnjos i budućnost. Postoje uzroci i posledice. Gravitacija ili DNK mogu biti oblici orloga. Ali wyrd jeste promenjiv, na njega utiču naši izbori i akcije. Pri tome za sada ne ulazimo u to kako smo došli do određenih izbora, to je pitanje slobodne volje kojim ćemo se uskoro pozabaviti. 

Ova dva koncepta zajedno daju kosmičku mrežu uticaja koji utiču na svakoga i na koje svako utiče. Kako postoji mogućnost promene, njihovo shvatanje ne znači upasti u fatalizam. I neko ko je determinista može sebi postaviti pitanje - pa da li je određeno da se ja predam? Ako misli da nije, eto razloga za borbu... pa nek bude kako je određeno. Bez obzira da li neko misli da su njegove akcije uvek vođene ranijim događajima, ili ne misli da su sve takve, on se može uvek preispitati i znanje o sebi i svom položaju uneti u novu jednačinu. 

Orlog tako znači nešto što leži na liniji Prvog Zakona, primalnog i ultimativnog. U hrišćanstvu bi to bila Božija Reč ("U početku beše reč"). Čak neka popularna etimilogija kaže da ova reč dolazi od ur-logos, što bi bio prvobitni logos ili prvobitna reč (u navedenom citatu iz Novog Zaveta umesto "reč" stajalo je baš starogrčki logos - u novom grčkom ova reč znači razlog). Ovo naravno nije sasvim tačno, ali nije daleko od etimologije koju smo ranije videli.

U nordijskoj mitologiji Wyrd je primarna boginja i majka Norni. U današnjoj mitologiji njeno jedino pojavljivanje je objava da će Vidar, sin Odina, preživeti Ragnarok. To, dakle, govori o sudbini čovečanstva... (U Marvelovom filmu Thor lepo kaže da nije poenta da se Ragnarok izbegne, nego izazove, a akcije mu se svode na preživljavanje naroda koji bi stvorio novi Asgard).

Prema viđenju Asatru svako ima svoj orlog koji kreira svoje puteve u realnosti. To uključuje koncepte i situacije, kao i samo Stvaranje. Svaki individualni orlog predstavlja onaj univerzalni i sve je deo Mreže Sudbine koju tkaju Norne. Princip je pronaći sopstveni orlog i raditi s njim. Živeti u suprotnosti sa (svojim) orlgom stvara probleme, ali živeti u skladu s njim ne mora biti lako - no takav život se pre može smatrati izazovnim nego problematičnim.

Prema rečima proučavaoca tradicije Gvendolin Tonton "tkanje" je metafora za "tapiseriju reči" (videti par pasusa gore logos ili reč). Odluke koje izgovaraju Norne su magijski artikulisane, bazirane na sudbini, sadašnjim akcijama i budućim odlukama. Važan aspekt magije je da reč nije "fiksirana" sve dok nije izgovorena. Zato nije čudo da Rune, iako pronađene od Odina, su takođe povezane sa Nornama. Jer Rune su istovremeno jezik i magijska snaga.

A sad pogledajmo kako se ovo slaže sa tzv. objektivnom realnošću, odnosno kako svet u stvari funkcioniše. Pitanje slobodne volje se ne može izbeći. U svom filozofskom delu sam dokazao da u svom uobičajenom značenju slobodna volja ne postoji. Polazim od toga da se svaka stvar može opisati samom sobom ili nekom drugom stvari. Uobičajeno se baš "slobodna volja" tumačila kao posledica nečeg drugog - Božijeg dara (vernici) ili komplikovanih interakcija mnogo delova (ateisti kojima je do slobodne volje stalo), odnosno čak našim nerazumevanjem kvantne mehanike. Ništa od toga ne zadovoljava logiku - volja ne može na taj način biti stvarno slobodna. 

Međutim, u revidiranom shvatanju izneo sam da bi slobodna volja mogla postojati - kao samo fundamentalno svojstvo svemira. Ovakvo shvatanje dolazi od jednog novog pogleda na realnost. Krajnje kolokvijalno, aforistički, rekao sam da ako slobodna volja postoji, onda Bog ne zna svoj sledeći potez. Moj prijatelj (koji se inače bavi Tarotom) je odmah dao ispravnu primedbu - znači Bog ima poteze!? Naravno, pojam "Bog" je u ovom slučaju više pogrešan nego tačan. Ljudi ga obično vide kao neograničenog antropomorfnog Tvorca, ali sami ljudi (od kojih takva shvatanja dolaze) su naravno sasvim ograničeni. 

Umesto pojma "Bog" ispravno bi bilo koristi pojam Mreža - a malo gore smo baš govorili o mreži (tkanju) koje tkaju Norne, o Wyrdu i Orlogu. Pojam koji se danas koristi ne samo vezano za duhovnost, nego i filozofiju je Indrina mreža. 

Ona se sastoji od beskrajnog multidimenzionog niza perli; u svakoj njih ogledaju se sve ostale. Kad razmišljamo o svakodnevnom svetu ove perle mogu biti samo događaji. U filozofiji neutralnog monizma Bertranda Rasela događaji su jedino za šta pouzdano možemo znati da postoji. Oni se odigravaju u vremenu, ali uočimo da ovde niko nije pominjao vreme. To je zato što možemo pretpostaviti da prošlost, sadašnjos i budućnost "istovremeno" (odnosno simultano) postoje. Kako je ova mreža flaksibilna, što smo gore videli, to znači da ni prošlost nije fiksirana!

Isprazniti Indrinu mrežu od perli (događaja) znači ostati na onome što nam onda preostane. Pravi opis, na koji sam naišao, bio je čista sadašnjost (pure nowness). Neki drugi pojmovi nisu tako dobri jer uključuju iskustvo, osećanje i druge stvari koje su vezane za naše subjektivne okolnosti (lični orlog, kako smo gore videli). To ne bi mogla biti potpuna izdvojenost iz uzročno-posledičnog sveta, čemu neki teže...

Da se vratimo Runama, sve one su povezane na neki način sa konceptima Wyrd i Orlog. Runa Perthro čije je značenje samo Nepoznato, takođe ima veze sa divinacijom i uzročno-posledičnim vezama, može delovati kao nešto što najviše odgovara ovim konceptima. Međutim, zanimljiva je uloga Rune Nauthiz, koja nam ukazuje na urgentnu potrebu. Ona je najefektnija kad se susrećemo sa onim što je zapisano. Na taj način se suđeni događaji mogu prevazići. Na primer Odinovi radovi sa cliljem ne da se izbegne Ragnarok, nego obezbedi da sledeći i čak bolji svet dođe posle neizbežnog sloma. Setimo se da jedno od izvornih značenja (Wyrd) ukazuje na preokret. Nauthiz nam pomaže u radu sa uvrnutim putevima Wyrda, onim što je zapisano od strane Norni. 

Ivan Vukadinović