Kako nastaje album

 

Spremajući "Izlete" Parafi su više razgovarali nego što su svirali. Često bi otišli negde na dva-tri sata, bez gitara, samo pričali. To su zvali "satovima vjeronauka". Bili su skroz unutra. Pavica priznaje da je često izazivala nevolje, a onda bi sutradan posle ekscesa došli Zdrave i Foks i rekli: "Ono nije bilo u redu, korigiraj to." Isto tako je i ona njima govorila kada bi zabrljali nešto. Tako su međusobno uticali jedni na druge i izgrađivali se kao ličnosti.
Jedno vreme nisu imali gde da rade, sva vrata prostora za vežbanje u Rijeci bila su im zatvorena. Našli su mesto tek u zadružnom domu u Pasjaku, u brdima iznad Rijeke. Otišli bi tamo vozom, napušili se - bilo se pojavilo i dobro ulje od kanabisa - a onda čekali noć. Noću bi pala magla, a onda bi automobil penjući se prema Pasjaku bojili svetlima u plavo. To su čuvene "plave magle" na Pasjaku, i to su u stvari "Izleti".
Uveli su i nov način pisanja pesama. Slušali bi tačno određene ploče i čitali tačno određene knjige. Mislili su da se glumci tako spremaju za uloge. Zato su od programskih, loše složenih reči na prvom albumu došli do autentičnog pogleda na svet na drugom. A nije bilo bogzna čega lepog u svetu koji ih je okruživao. Valid Đekić je nazvao ovaj album "potvrdom najgore slutnje": možeš da promeniš zvučnu sliku, ali mrak o kojem pričaš ostaje isti. Zato smo dobili jedan mračan got/dark novotalasni album, na tragu pank psihodelije, stilski u pravcu Joy Division i Magazine, prvi put u Jugoslaviji sa jasnim weltschmerz stavom. Pesme su pisali zajedno. Bili su sami producenti, a snimao ih je Aco Razbornik u studiju Tivoli u Ljubljani. 
"Izleti" su bili istinski umetnički eksperiment svog vremena. Ali, ako su se na prvo slušanje činili mračnim, otkrivali bi u daljim ramatranjima i ponešto drugačija raspoloženja. Čuli smo ironičnu pesmu Javna kupatila (odlazak na fudbalske stadione nudi samo privid slobode), rezigniranu Ti još nisi, duhovite Vatrogasce, neobičnu Nestašni đački izleti, minimalističku Frederico u bačvi. Pesma Želim biti vojnik jedno je od prvih preispitivanja JNA u rok muzici: refren "Ja sam zdrav / dobro mi je" završava očajničkim krikom. Višeznačna Pobuna bubuljica mogla je uz bolju reklamu da bude veliki radijski hit, ali ZKP RTV Ljubljana nije mogla da priušti bolju reklamu ni sebi ni drugima.
"Izleti" će s vremenom izrasti u jednu od najvažnijih novotalasnih ploča u Jugoslaviji i najvažniju riječku ploču osamdesetih godina.
Dušan Vesić, Bunt dece socijalizma

U beogradskoj kafani Manjež Pavica je tražila vim-kolu. "Nema", rekao je ravnodušno konobar: "Nestalo."
Jednog će dana on sigurno doći - o najbitnijoj pesmi sa sledećeg albuma Parafa
Mera ljubavi i smrti - weltschmerz stav u najnovijoj književnosti

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Уранска и хтонска божанства

Слика
Говорићемо о нечему по чему је словенска дивонија занимљива и  другачија од осталих пантеона. За разлику од неких других пантеона немогуће га је поделити по некаквој функционалној матрици, јер се улоге богова и богиња често мешају. Због тога се богови деле на кијевски и полапски пантеон, богове који су обожавани на другим територијама, исл. Но то не значи да концепти који другде постоје, не постоје и овде и о једном од њих ћемо данас говорити. То је специфичан однос уранских и хтонских божанстава. За почетак кратке дефиниције. Хтонско је оно повезано за земљу такође и све оно што она носи – плодност, али и смрт (подземни свет), препорађање, богатство, руде и металургију, метамофрозе, подређеност годишњем циклусу, такође хтонско је везано за воду. Уранско је везано за небо и такође вечност, непромењивост, увођење реда, хармонију, поредак, јунаштво… Тема није битна само због академског изучавања нашег пантеона, него задире и у само питање српског (и шире словенског) и...
Прикажи све

Каже није наше

Слика
У свом претходном блогу о Рунама сам ничим неизазван поменуо оптужбу коју нисам добио, ону за секташтво. С обзиром да је тема била однос човека и заједнице, то ми је добро дошло. А сада ћу рећи нешто о ономе што сам чуо као замерку рунском систему, и бављењу истим. Причи да то није наше посветићемо се мало касније, а сада оно што се такође помиње у складу са тим - Њу ејџ .  Тај појам може да значи разне ствари, и већ сам одговорио на једно таксативно дато мудровање . Са већином "оптужби" сам се чак сложио, мада не са свима. Како рече Хенри VIII - имали смо вегетаријанце у 15. веку, звали смо их сељаци. Али прилепком званим "Њу ејџ" жели се нешто дискредитовати као новотарија, обнављање нечега где нема континуитета, па самим тим губи вредност, етц. Континуитет може бити проблем ако инсистирамо на реконструкцији. Но ако са друге стране имамо да нешто прелази из А у Б, из Б у В... и тако све до Ш, макар и не било прекида колико је то Ш слично оном А, а представљ...
Прикажи све

Logički problem indukcije

Слика
Svako zašto ima svoje zato. Kad je bilo neko zašto da nema svoje zato!? Radovan III Ovde bi bilo pitanje zašto se uopšte ovim bavim, i "smaram" neke tekstom iz udžbenika logike. Dakle na ovo pitanje zašto , odgovor je zato što je deda čovek persona ... Zato što postoje danas neki koji sebe zovu "racionalisti", još vole za sebe reći da su humanisti, a drugi ih zovu neoateisti (i sve neki -isti ...). Pogledajmo prvu odrednicu. Zašto je pod navodnicima? U filozofiji odavno postoji podela na racionalizam (prednost se daje sudovima a priori ) i empirizam (prednost imaju sudovi a posteriori )... Neoateisti su pravi vernici empirijske nauke, a ipak oni sebe zovu "racionalisti", valjda lepše zvuči i rimuje se sa "branitelji razuma". No, pogledajmo kako empirizam po sebi stoji (nazivao sebe njegov zastupnik kontradiktorno racionalistom ili ne). Kada zaključke baziramo na empirijskim podacima, mi se u smislu logike kao nauke bavimo induktivnim metodo...
Прикажи све