Ово није алтернативна историја, ово је алтернативна будућност. Алтернативна зато што нема савршеног предсказања, сигурно ће се догодити другачије од онога што ћеш прочитати, а сасвим је могуће да оно што ће се догодити неће бити много другачије. Текст пишем под утиском једног од клипова који се том темом баве. И тамо је занимљиво што је речено какав рат неће бити. Док је из речи аутора јасно да неће бити као онај грађански рат из претпрошлог века, мени изгледа да неће бити ни онакав како је речено у једном коментару - као грађански рат (и револуција) у Русији. Па какав ће онда бити? У једној реченици: Нешто између Шпанског грађанског рата и онога што је било у СФРЈ. У наставку текста видећемо зашто. Ограничићу се на почетак рата, који у многоме може одредити и његов ток...
Нови грађански рат не би могао бити као онај познати Грађански рат (1861-1865). Тај рат је вођен око једне ствари, која има два лица. Неки кажу да је реч о праву држава, други о ропству.
Право држава на ропство, рекао би циник и био ви у праву. Занимљиво је да рат није вођен из неког алтруизма (уосталом, који је рат зато вођен!?), ослобођења црнаца, мада су аболиционисти били добро дошли у каснијим фазама рата.
Рат је вођен због интереса и страхова белаца на Северу. Богатима није одговарало да Југ заобилази њихове индустрије тргујући (и богатећи се) извозом веома траженог памука директно у Енглеску и Француску. Све већа средња класа плашила се да ће латифундисти с Југа
покуповати све, претворити Сједињене Државе у латиноамеричку земљу. Одлучивање да ли ће у некој држави бити ропство увек је имало ту тензију. Најзад фармерима је речено да су сиромашни због конкуренције робовласника.
Било како било, рат се водио око једне ствари, што сад никако не би био случај. Трамп јесте веома битан по себи, али је ипак само човек (хе-хе - макар Q изгледао другачије), није све због њега, још мање ће се његовим (евентуалним!) смењивањем ствари решити. Проблеми су ескалирали још у време Обаме, а постоје наравно одавно. Друга ствар - онај рат је пре свега био ствар држава. Само у Канзасу и понегде на Дивљем западу постајао би прави грађански рат, где се људи сами опредељују, можда брат против брата... Иако сада наравно имамо доста сасвим опредељених држава, које би макар на почетку биле релативно мирне, овде имамо и сукоб између мегалополиса и мањих центара са једне и "руралних" области са друге стране.
Рат не би био ни као онај у Русији. Коментатор рече да је тамо било много фракција, "рат свих против свих", што заправо није био случај. Био је то рат једне стране, црвених, против међусобно завађене опозиције на другој страни. Та страна је имала мање територије и можда једнако становништва као сви остали (иначе на изборима које су сами организовали нису победили), али су имали скоро целу индустрију (битно због производње оружја и муниције). Житнице су мењале господаре, што је довело до глади. Они су знали шта хоће, њихови непријатељи шта неће. Овде, у Америци сада, имамо две јасне стране, макар оне између себе имале мноштво фракција. То је слично грађанском рату у Шпанији.
Рат би могао бити сличан шпанском ако би победио Бајден. Рецимо да победа буде јасна, али у старту избију неки нереди белих милиција. Они би могли бити сузбијени (ако уз више жртава, то би могло бити проблем касније). Доласком "њиховог човека" могли би се осилити црнци и њихови бели савезници из антифе. То би довело до оружаног испољавања вековних фрустрација. Реакције самозаштите или освете белаца сузбијале би прво државне или градске власти под контролом демократа, а касније би можда и федералне снаге добиле такву наредбу.
Дефундирање полиције, сада сасвим изводљиво, довело би до метеорског раста криминала у градовима. Додајмо ту и нерешену здравствену и економску кризу - ма колико кривили Трампа и они добро знају да сама промена власти по себи неће решити ништа, требало би бити геније па нешто за кратко време побољшати, док из наведених разлога (и можда рецимо неконтролисане инфлације) може веома лако бити много горе него сада. Бајден наравно није генијалац, као ни остали либтарди из врха демократа... Приватна својина би била угрожена. Хаос је већ сада, а оно би био хаос према којем је онај који је био у Републици Шпанији мало дете. Тамо је војска решила интервенише...
Војска би могла реаговати ради спасавања америчког устава и слобода које он гарантује. Био би то пуч који би делимично успео. Јасно је да ако већ побуна дође дотле да почне да се спроводи довољан број људи ће остати у њој. Са друге стране, немогуће је да све јединице делују. Неке би остале лојалне "изабраном председнику", неке би остале пасивне (док се не види исход?), а неке једноставно блокиране јер већина становника тамо где јесу не подржава такве циљеве. Тамо где би војска успела да "изађе" имала би велику подршку белих милиција, уопште Трампових гласача. Друга страна би се такође мобилисала. Избијале би локалне побуне на обе стране фронта.
За разлику од рата у Шпанији овде би заузимање престонице (Вашингтона) могло имати психолошки, али не и пресудан значај. Рат би, међутим, могао бити завршен ако би рецимо снаге "црвене Америке" заузеле Њујорк.
Рат би могао бити сличан оном у СФРЈ ако би победио Трамп или резултати избора остали дуго нерешени. У случају саме победе Трампа, Бајден је рекао да ће признати, али је сасвим јасно да његови гласачи неће. Они фактички нису признали ни победу Трампа из 2016. и нема шта нису покушавали да га смене, укључујући и насиље које је све више ескалирало током претходне четири године.
Дакле у случају да победа Трампа буде сасвим јасна, или се уопште не зна ко је победио, "обе стране прогласе победу", избијају нереди. Ако би Врховни суд донео одлуку нешто касније (а ту одлуку можемо наслутити, још више реакције на исту) веома лако би могло бити још горе. Тада на терен излазе прво државне снаге (Национална гарда), а онда и федералне (полиција и посебно војска).
Они немају уставна овлашћења да разоружавају паравојне формације. Могу да хапсе починиоце криминалних дела, али тешко да ће то моћи (хапшења су и у протеклим нередима била више спорадична). Оно што могу то је да успоставе "тампон зону" између зараћених фракција - баш како је на почетку радила ЈНА. Како време пролази ове легалне снаге мораће да одаберу страну, а то би се могло у потпуности догодити у року од месец дана. Избор би био према личним афинитетима команданата, наредби које долазе од локалних власти (рецимо да град Њујорк има полицију која је јача од многих армија независних држава), власти држава, најзад федералног врха. Како год било прелетање на другу страну биће велико, можда веће него што смо имали из ЈНА.
Један фактор овде треба размотрити. У оном грађанском рату Југ се није борио толико да победи (уништи формације Севера), толико да не изгуби - натера Север да одустане, добије признање отцепљења, и онда настави свој живот. У Шпанском грађанском рату сепаратизам практично није био питање (и поред вековних традиција које би га подржале). У СФРЈ знамо како је било... Колико је могућ сепаратизам као циљ у неком будућем америчком рату?
Што се тиче "црвене Америке" Тексас има могућности да се отцепи (чак једини легално право на то) и могао би опстати као независан, без обзира на проблеме са Мексиком и остатком Америке. Јужњачке државе имају такве традиције, али би имале много проблема са црном мањином која би држала неке компактне области. Зашто се лишити помоћи бројних држава које су на истој страни!? Уосталом, ако рат крене лоше по њих (уопште Трампову страну), ове државе би међу првима страдале, неко извлачење из ситуације не би дошло у обзир. Остале републиканске области иако неке доста компактне су удаљене од мора или окружене "плавима" тако да сепаратизам не би био одржив (Стеновите планине, Апалачија, "Библијски појас").
Е сад, како стоје ствари са "плавом Америком"?! Овде би сепаратизам био практично једино одрживо решење. Ова страна је у принципу много слабија, како у питању ресурса, тако и војног искуства. Калифорнија може бити сасвим независна (и била би међу десет најјачих економија света), а лако би могла да се прошири на остатак Пацифичке обале (мада би било озбиљне "црвене" опозиције), све до њиховог Сиетла. Уз доста среће добили би и делове Неваде и Аризоне. У случају слома "плавих" на истоку, боље им је на време да преговарају од отцепљењу. Североисточне државе, односно градови (Њујорк, Бостон...) су махом јасно опредељени. Само због излаза на море били би одрживи. Њихов циљ би био да се споје са демократама у Мичигену и можда Минесоти, али би им се испречили Апалачи, а ови према центру Америке би имали својих проблема. Те области, ако се не споје са Њујорком, би можда могле покушати да се припоје Канади, али је то веома неизвесно...
Рат у Сједињеним Државама привукао би пажњу света. Свако би имао свог фаворита или неке прикривене циљеве (рецимо не верујем да би НР Кини одговарало да "плави" победе, колико да рат што дуже траје). Ипак, са разлику од аутора оног клипа не сматрам спољно учешће уопште битним фактором. Рат би имали да реше сами Американци.
Иван Вукадиновић
Коментари
Постави коментар