Корона и прикљученија

Поводом избијања актуелне пандемије већ сам имао статус где сам саветовао пријатељима како се изборити са ситуацијом. Поновићу најбитније, таксативно:

• ово ће трајати барем до јуна, приоритет је сачувати здрав разум, биће довољно времена да се полуди
• ако не верујете званичним изворима, а не треба ни веровати свему на шта налетите, онда чему све; има оних неколико правила, поштујте ванредне мере и директна наређења и нема шта да мислите
• у случају најгорег исхода (а чини ми се да ће то претити од много горих ствари) треба се сетити да смо "овде" већ еонима и да је Вољи живот гарантован.

У суштини као поглед на свет треба усвојити постнихилизам, а као свој начин мишљења црну пилулу, о чему сам све писао потпуно невезано за ову ситуацију. 

Поменуо сам тада да се нешто "иза брда ваља" и о томе ће овде бити више речи, али прво пар конкретних ствари о самом вирусу - више као илустрација "начина размишљања" који превлађује, мада могу бити и по себи корисне.

Нисам видео да су поменули један, како сам закључио, битан вектор уласка вируса, мада сам чуо да је било о томе речи (но како нисам то видео на те-веу или нету рекао бих не довољно). У случају да сматрате да је ризик од Короне велики, немојте користити месне или млечне производе у ринфузу које нећете термички обрадити. Не мислим да је храна заражена, већ реч је о начину на који се рукује с њом. Дакле печеница, пржена риба или сир - не ако нису запаковани.

Са друге стране, из начина на који се људима саветује да се не излази "без преке потребе" закључујем да ће неки схватити да не треба да изађу ни у двориште породичне куће. Не кажем да је ико то тако рекао, него да ће неко извлачити такве закључке из тона којим се све саопштава, јер тако је било и приликом фамозног помрачења 1999. (колико знам ни тад на РТС-у није речено да се не сме изаћи ни у хлад, али све са свим "ризицима" и "не паничите" добили смо такав резултат). Требало је да надлежни чак охрабре усамљене или шетње укућана, вожњу бициклом, шетње љубимаца и слично, за млађе од 65 година (кад је већ старијима практично забрањен излазак, у шта не улазим). Ограђујем се, можда је чак неко тако и рекао, али од свеопште какофоније која долази и са званичних медија, понављања стално истих информација и "непаничења" стварно нисам чуо, а већ дуже време неке иначе не могу да слушам (рекао бих њиховом кривицом, не мојом).

Али како се уопште дошло да мало јачи (или мутирани!) вирус прехладе, што овај COVID-19 јесте, доведе целу цивилизацију на ивицу?! На почетку свега видео сам како неки од оних епидемиолога негира теорију завере како је ово вештачки изазвано. Такав неко, думао је лекар, требало би да заштити вакцином "популацију којој жели добро" и да зна шта следи. Две (барем) непроверене претпоставке - да моћни некој широј популацији желе добро и да знају шта раде (све могуће последице). Што се другог тиче, од Александра Карановића па до извесног Адолфа кретало се у подухвате без сагледавања шта све може да следи...

Кажу да овај вирус (у најтежим облицима) не уништава сам плућа човека, него то ради болесников имуни систем. И ето не мале ироније - деструктивне последице не производи сама епидемија, него реаговање националних влада, уопште "друштва" на исту. Одакле то? Пре свега из страха од губитка контроле. Смртност је релативно мала - два, три или можда десет одсто, а број заражених широм света није достигао ни милион. У неким старим временима људи би се молили - генерално да онај проценат буде што мањи, а лично да не заврше у истом. Да се разумео, ово пишем као атеиста. Небитно је у шта човек верује или не, или коме се моли или не - битно је да неке ствари једноставно не можеш спречити. 

Срања се догађају. Наравно да се неки ризици радикалним мерама могу смањити на најмању меру, можда практично на нулу, само онда по правилу расту неки други ризици. Конкретно, могу да се кладим у живот да ће после свега овога порасти проблеми са кардио-васкуларним обољењима, и то највише међу старом популацијом коју желе заштити.

То је лекција Руне Хагалаз. Некад само можеш чекати да невреме прође, па тек после видети шта се може учинити. Ако су већ све државе пошле другим путем, не видим зашто се не би следила ова мудрост - читатељко ил' читаоче. 

Треба разумети зашто је државни апарат потпао под психозу због последице нечег не тако леталног, али за шта не постоји ни лек ни вакцина (могућност контроле од стране институција). И зашто многи паниче јер не знају без тих институција, или воле да забораве да су смртни. Ја нећу никоме рећи да ли и са колико година треба да мисли да се наживео, само нудим другачију могућност гледања на ствари.

Вратимо се нашем заверенику. Он уопште није морао да циља на помор великог броја Кинеза (ценим да је многим Америма то сан), већ само да се поузда да ће НР Кина применити мере које има за такве ситуације, зауставити живот и привредне токове, а ако то све не успе (ствар процене, а видећемо како је ту тај завереник катастрофално омануо) осрамотити се, изгубити сваки легитимитет, дакле Небески Мандат, што би на крају водило томе да се Кинези међусобно побију (има примера из историје: Тајпиншки устанак, Културна револуција).

Међутим, ствар се проширила на Јевропу, њен Запад, а ту је ова аутоимуна болест цивилизације постала још много гора што због веће декаденције "друштва", што због непостојања (једне) централизоване државе (што ЕУ, наравно, није). Па двидимо шта следи...

Кључна реч је стагфлација. Нешто са чиме капитализам ни у теорији не зна да се носи. Према њиховим економским теоријама инфлација и рецесија су међусобно искључиви. Више пара пумпа тражњу, чиме привреда расте; привредни пад смањује тражњу, па цене падају...

А шта се сада догодило? Прво је стала "фабрика света" Кина. То је зато што су применили онакве мере које сам поменуо. Постоје залихе, несташице тек почињу, али се Кина поново покреће (но и да се допреми треба времена). Е онда је апсолутни застој погодио прво Италију, која и без њега има довољно економских проблема. Сада се шири на Француску и Шпанију, а питање је времена када ће на Немачку, Британију, а вероватно и Сједињене Државе. (Русија се, што је веома занимљиво, одлично држи, док на Југу као да вируса нема). 

Засад пада њихова потрошња, а пада (мада се о томе не прича) и производња, која је требало да замени кинеску. Шта ту држава може? Да пумпа паре, "баца из хеликоптера" како неко рече. Овога пута, то ће довести до раста цена, јер нема хиперпродукције (овога пута ни кад се укључи кинеске производња). Онда (2008-2009) је пумпано у банке које су споро активирале те паре, па се из рецесије тешко извлачило, док се инфлација није ни појавила. Па је малтене дошло до "златног доба", посебно у Сједињеним Државама, које је било на нереалним основама (то не морамо ни рећи). Рецимо да су сада референтне (каматне) стопе већ негативне, тај инструмент је већ у потпуности искоришћен.

Сада су негде већ на власти десни популисти, а негде се клатно накривило на ту страну. Овога пута се неће ићи преко банака, које још нису угрожене, али ће вероватно бити (кад људи који су остали без прихода не буду могли да отплаћују рате и камате). Великом броју људи плаћаће се нерад на који их је држава натерала. Целе привредне гране (пре свега туризам) су у тоталном расулу. Рецимо да је Француска највећа туристичка сила света, ни Италија није далеко. Са друге стране, неће се повећати порез богаташима или компанијама, то је против светоназора данашњих власти у земљама Запада. Кривиће се они преко границе, али привреда неће почети да расте. И да не дође до свеопште кркавеле (а тамо се дуго није ратовало) имаћемо заиста неки Нови феудализам. Већ се кренуло ка томе, сада је пут убрзан! Иако сам ово предвидео, сад ми баш није до радости. Јер некима је већ сад много тешко, а многима ће бити још горе. 

Како је код нас са тим? Константин Леонтјев је рекао (мада много боље него Добрица 'Отац Нације' Ћосић) да је нама Словенима заосталост на неки начин предности. Нама, рецимо, стагфлација није никакво чудо, имали смо је више пута вишегодишњу. Хиперинфлација је посебна тема, и код нас и на Западу где је било, у то сад не улазим. Мада смо и ми после фамозне транзиције дошли дотле да су инфлација и рецесија међусобно искључиви. Видећемо како ћемо после овог ванредног стања. Оно што је добро то је да у неком недостатку поверења у себе (домаћу привреду) нисмо спустили референтну стопу колико се могло, па сад имамо тај инструмент. Кажу и да имамо суфицит. Па видећемо. Немогуће је сагледати будућност, како рече мастер Јода.

Иван Вукадиновић

п.с. Како је Запад таргетирао Кину почетком кризе и како се зајебао, можете видети у овој одличној емисији.