Разговор са Аивазом
Аивазова комуникација са Мајклом (Бертиоом - оп. А.), послата уз писмо од 8. јуна 1977, састоји се из два дела. Оба су примљена истог дана. Наводимо други део јер верно осликава Аивазову дијалектику. Краћи пример такве комуникације, у контакту са медијумом ЕГА, видећемо касније у књизи.
Б: Ко је тамо?
А: Овде је Аиваз. Вратио сам се.
Б: Да ли је доба обзнане прошло?
А: Спреми се за нову обзнану.
Б: За нови Либер Ал?
А: Либер Ал је још увек истинит, али је у деловима проширен. Но за тебе је нешто друго. Даћу ти Књигу меона (ништавила).
Б: Шта је сврха те књиге?
А: Да води одабране у нов систем.
Б: У нови свет и универзум или други нов универзум и димензију?
А: Обоје и више од тога. Крајње време је пред нама, у извесном смислу. У другом смислу је то време почетка.
Б: Почетка у ништавилу?
А: Све почиње у ништавилу и тамо се окончава.
Б: Да ли ћемо ми сазнати то ништавило?
А: Ти хоћеш. Оно све обрће наопако.
Б: Шта је са идентитетом бића?
А: А зашто не питаш са неидентитетом небића?
Б: Је ли то магијска стаза у чист хаос?
А: У хаосу ти нису потребна врата.
Б: Где је тачка улаза?
А: Нигде.
Б: Куда води тај процес?
А: Никуда.
Б: Јесам ли ја тамо?
А: Никад
Б: Значи ја нисам тамо?
А: Увек.
Б: Да ли постоји тајни улаз?
А: Не, зашто тако мислиш?
Б: Да ли сам ја већ тамо?
А: Уз моју помоћ.
Б: Ко је са мном у томе?
А: Нико те није ту довео.
Б: Да ли постоје смернице?
А: Никакве осим једне.
Б: Је ли то књига упутстава?
А: Књига која ће те тамо одвести.
Б: Б.Т. или Либер Вау?
А: Оне иду у супротним правцима.
Б: Да ли се те две стазе икада срећу?
А: Оне се никада нигде не срећу.
Б: Да ли је нееуклидска геометрија језички кључ? Ја осећам да је тако.
А: Твој магијски свет је ван тога.
Б: Шта је унутар тога?
А: Све пре но што си успоставио контакт са мном.
Б: Да ли ћу ја открити самог себе у себи?
А: Ти си ништавило. То је обзнана.
Б: Онда значи да ћу ја одвести друге тамо?
А: Ти ћеш одвести друге себи.
Б: Да ли је то нешто као ипсисимус? Ништа?
А: Ништавило је као ипсисимус.
Б: Је ли ипсисимус сличан Меону (ништавилу)?
А: Ништа је Меон и Ништа је као ипсисимус.
Б: Да ли ћу ја изнедрити ипсисимуса?
А: То ће учинити моја наука.
Б: Да ли ћу ја довести ученике Аивазу?
А: Не, Аивазу, већ ништавилу.
Б: Значи стадијум ипсисимуса може да се преноси на друге?
А: Могу да га деле сви које доведеш до ништавила.
Б: Ко ће прихватити ово?
А: Нико те неће прихватити.
Б: Да ли ћу ја прихватити то?
А: Ти си нико.
Б: А ученици.
А: Ако су ти.
Б: Значи они морају постати ја?
А: Они су једно са ниједним.
Б: Јесу ли они једно са мном?
А: Ти си нико.
Б: Они су унутар мистерије мога бића, космичког ипсисимуса?
А: Они су ништавило.
Б: Да ли су они хаос?
А: Од космоса до хаоса, не од хаоса до космоса.
Б: Епистроф?
А: Теоепистроф.
Б: Како да знам да си ти Аиваз?
А: А да ли ти то не знаш?
Б: Онда ти јеси Аиваз.
А: Ја нисам Аиваз. Аиваз је ништавило.
Б: Да ли то значи да ја више нисам са сунчаним духом?
А: Сунчани дух је ништавило.
Б: Ништавило се наставља.
А: Ништавило прекида са постојањем.
Б: Шта је са старим симболизмом?
А: Настави или прекини.
Б: Да ли је то дефиниција слободе?
А: Меон је чиста слобода.
Б: Да ли ја имам слободу да реструктуирам све?
А: Ти си слободан а да ли ти то желиш? Да ли желиш да не разориш? Зар ти не желиш ништавило?
Б: Ја желим само науку, твоју науку.
А: Онда ћеш примити само то.
Б: Да ли је она укорењена у ништавилу и садржи све у себи?
А: Онда је она ти.
Б: Да ли је она моја меонска есенција као космичког ипсисимуса?
А: Она је ништавило. Она није све.
Б: Ти ћеш ми омогућити све то?
А: Ја ти нећу ништа омогућити. Ја сада одлазим.
Б: Аиваз је ништавило?
А: Аиваз је ништавило.
Из књиге Голуб и змија, Душан Стојановић Борга
Коментари
Постави коментар