Ко или шта је Q?

There is more behind and inside V. than any of us had suspected. Not who, but what: what is she.

Горњим речима је описана контраверза око Пинчоновог романа V. Осим само једног слова, сличност са темом о којој пишем је управо то - мистерија и контраверза. А разлика има много. Пинчон је писао постмодерну, мада далеко од тога да су његова дела ужаси, а ово је можда пост-постмодерна. Најзад, оно је уметничко, књижевно дело, ово је стварност, односно разоткривање и креирање стварности. Мало ко од читалаца би уопште схватио његов кључ по којем је повезан Њујорк као најевропскији град Сједињених Држава као место радње са временом радње које се протеже од Фашода инцидента од Суецке кризе. Први догађај је последњи пут кад су Енглези и Французи могли да међусобно зарате (што суверене нације понекад чине), Суецка криза је последњи случај независне акције европских држава (иста Енглеска и Француска) коју су заједнички блокирали УСА и СССР. Заједно са заменом тела механиком код његове главне јунакиње, ово значи само једно - крај модерне.

Али до таквог закључка неће доћи свако читајући Пинчона, нити читаоцу то уопште мора бити битно. Мало књижевних дела изазива загрејане расправе, ово дело вероватно јесте у своје време, али то време је давно прошло кад сам ја прочитао и написао свој блог. Зато он није ни привукао већу пажњу. Све је другачије код слова којим се сад бавим, код Q.

Нема овде много рафинираности ни ерудиције, нити је то циљ. Ту су једноставне, сведене поруке, од којих су неке већ клишеи - нпр. прати траг новца. Можда главна порука има три речи - TRUST THE PLAN. Има ту нечега - Трамп је победио паролом BUILD THE WALL , Џонсон са GET BREXIT DONE. Кад имамо четири речи то је већ политичка филозофија: MAKE AMERICA GREAT AGAIN. Овде је то шифра wwg1wga - Where We Go One We Go All. Овај план је заправо спровођење чувене једанаесте Марксове тезе о Фојербаху - доста је свет тумачен, дошло је време да се промени.

Пријатељ ме је питао како то да сам постао Q-овац, која ме мука натерала? Одговорио сам да није уопште мука, него рецимо оно што је Црњански звао теорија пријатељских коинциденција, или тако некако... Питала ме је драга да ли сам чуо за QAnon. Мислио сам да је то неки рачунарски програм, апликација. Онда ми је послала филм Пад Кабале. Деловао ми је као симпатично ложење са неким добро познатим теоријама завере. Али како филм има скоро три сата (упозорени сте!) оставио сам га за касније, што може да значи и можда никад. А онда сам због књижице о томе да ли је Стојадиновић (предратни премијер) био фашиста купио либералистички Недељник (?), где сам видео текст о Q. Не баш много мудар текст, гомила либтардских шаблона о ономе што их угрожава, али тамо је писало да се Q појавило на мајицама неких Трампових присталица на њиховим митинзима. Из неког разлога сам се сетио оних који изађоше са шмајсерима да протестују против оних који би да их затварају и стављају им брњице. У року од ништа затварање је пало... Добро, де нисам ишао у мислима баш до Вејка и осталих славних дела америчких милиција...

Али ипак је било муке, а она је дошла тек кад сам нешто почео да сам истражујем у вези са Q који је сам рекао уради своје истраживање (ја тако иначе стално радим, кај не). Видим шта има занимљиво и то онда поделим "на друштвеној мрежи" да и други виде. Шта ту има спорно?!? Очигледно има нечег спорног за Цукера и остале који владају светом.

У том тексту је поменут филм Пландемија где докторка прича о разним махинацијама свеЦке здравствене. Пронађен ја филм, забрањен на тјубу, али зато постоји BitChute. Ставим то на фејс, прогласе га за "лажну вест", све са фактчекингом ђе као аргумент да докторка лаже заправо бране то што су је држали два месеца у затвору због повреде ауторских права (као лаже да није знала зашто). Кад сам гледао филм Пад Кабале, "гуглујем" (користим заправо DuckDuckGo) једног узбуњивача који је открио нешто о високорангираним педофилима, видим тамо фактчекинг. Објавим баш то да покажем колико је тај механизам бесмислен осим ако му једини циљ није заглупљивање. Код другог узбуњивача нисам то видео, па објавим баш линк о њему, тј. покушам. Ал' оћеш врага - не да ми да објавим крши неке "стандарде заједнице" (какве црне заједнице, шта ја имам с њима заједничко!?) Најзад, већ невезано са Q, пишем блог о могућности да су Кинези створили коронавирус, прва слика оно кад падају мртви на улици (вероватно лажњак), изађе обавештење да слика не може, узнемириће неке. Ау пичку материну! (Са друге стране, тако сам обавио истраживање и уверио се колики су смрадови цензорски)

Дакле, то ме је убедило да истрајем, али све нешто не говорим о томе ко или шта је Q. Добро де, доћи ћемо и до тога, али пре тога нешто о филму Пад Кабале, а још пре тога мој став о тзв. теоријама завере.

 Многима смета када им се каже да је оно што заступају „теорија завере“ зато што су такве теорије (често с разлогом) озлоглашене. Међутим, није никакав проблем по себи да се то заступа и тако и каже, без обзира што је Лејан Дучић написао књигу тог наслова.

Просто, реч „завера“ постоји у свакодневном речнику, то је чак правни појам који означава тајно удруживање више особа, у том случају противзаконито. Може да означи и било коју скривену агенду (мада је питање има ли смисла то рећи ако само појединац спроводи своје планове), етц. Дакле, знамо шта је завера. Теорија значи имати претпоставке на основу недовољних знања, што је чест случај у животу. Ако нам значи и ако се може, такве теорије се проверавају. Иначе, у научном жаргону то би била хипотеза, мада ни оно што је „научна теорија“ није свето писмо… Дакле, знамо и шта је завера и да тога има и знамо шта је теорија и да је то чест начин описивања ствари, да се на основу ње некад морају донети одлуке, јер нема друге…

Ствар ће бити још јаснија ако кажемо да постоји и теорија коинциденције, то је да се нешто „случајно“, односно ненамеравано догодило. Тај израз користи тек понеки мислилац који размишља начелно о овим темама. Зашто није чешћи? Зато што се коинциденција узима као „стандард“, па јој име и не треба, то је што би рекли по дифолту. А не би требало тако да буде. Коинциденција као могућност треба да је равноправна завери, па и једно и друго ако немамо све податке треба подвргнути Окамовој оштрици.

Или што би рекао Q – Колико је потребно коинциденција да би постало математички немогуће?

Почетак филма заправо не обећава много. Ту су битне, али познате ствари. Рецимо оно што је филм Zeitgeist рекао о токовима новца, како су настале федералне резерве, још пре скоро петнаест година, још пре оне економске кризе. Занимљиво да је и тад настао покрет, али много слабији него што је данас QAnon. Ту су већ познате приче о "добротворима" као што је Сорош и слично...

Али онда се ствари захуктавају. Добар део филма се заснива на Викиликсу, односно провали у Подестине мејлове који су разоткрили какви су перверзњаци на челу Демократске партије УСА. Њима је педофилија нешто као добар дан. Мада ту не треба много копати, доста је видети Језивог Џоа.

Када докази испливавају, није чудно да се заташкавају, па је доста чудних самоубистава међу онима који су решили да се супротставе, проговоре о том кругу педофила (који наравно укључује и елиту либералног Холивуда), оних који нису успели да се извуку па су оптужени и могли да пропевају. Према легенди је Епстин као последње у животу видео Хилари Клинтон, после чега "се убио" (ваљда пуцајући себи два пута у главу). 

С тим у вези је и бизарна "уметност", па се помињу две наше земљакиње. Сликарка Биљана Ђурђевић, чије су слике у оној фамозној пицерији и, наравно, много познатија Марина Абрамовић.

Све то не може проћи без окултних веза, али је ту моја позиција специфична. С једне стране никако нисам присталица дизања моралне панике према свему другачијем. Не мислим да неко мора бити хришћанин да би био добар човек, или да су сви који се занимају за нешто друго, рецимо источњачку мисао, некакви "сатанисти". Са друге стране, "владати" над већим бројем људи, већим од мање општине или средње фирме, тражи барем неки ниво психопатије и/или окултног. Зашто би човек хтео "да влада" над онима које никада неће упознати?! Другим речима - једно је дизати фрку око Њу ејџа како то раде неки хришћански секташи, друго је изнети доказе да су перверзни сатанисти они који су нас бомбардовали.

Али све то има и једно натуралистичко, или да кажем физикално објашњење. Адренохром, дрога која се извлачи из крви преплашене деце. Требало би да им послужи као неки "еликсир младости" и погледајте колико дуго живе ти рептили, рецимо енглеска краљица. Зато (осим настраног уживања) праве педофилске ланце. 

Поменух краљицу... Па, не треба мислити да ни они нису традиционалисти на неки свој начин. Њихови хтонски култови постојали су још пре уранских, и на неки начин много шта можемо гледати као освету хтонских култова. У филму је доста места посвећено холандској краљевској кући (ауторка је из Холандије) и њиховим везама са нацистима пре, за време и после ДСР.

Неки кажу да је Q религија, неки нови месијански култ, и крај филма је у великој мери месијански. Само што је то много више СФ него код оних познатих миленариста. Нећу ништа рећи, нећу спојловати крај - то се мора видети. Само да се помиње један други Q, онај Q из Звезданих стаза, биће невероватних моћи, на скали Кардашева тројка или чак четворка...

Е све рекох, само не ко је Q. Најбоље је изјаснити се најједноставније, мада ће то деловати таутолошки. Q је лик који се појавио на каналу 4chan, па онда још некима, ваљда и reddit-у. Ко је провео доста времена на интернет форумима, док су они били актуелни, већ је овим доста схватио. Иако често говоре о Q као о "њему", не можемо тврдити да заправо није жена. Али зашто би то била једна особа? На форумима је могао један човек да има више "никова" (ликова), али је могло и више особа да деле један, једноставно сви знају шифру. Ништа простије. Потребно је само размишљати на тај начин, што данас није тако често. На "друштвеним мрежама" има свачега, али некако смо навикли да знамо ко је иза лика, он или она нам се тиме представљају (обично). На форумима је било другачије, анонимност је била правило. Зато се овај лик представља и као QAnon, што ће речи анониман. Они који га следе (у истраживањима) зову себе Анони. 

Занимљиво је коју ограниченост показују либтарди када тврде да је немогуће да је Q сам председник Трамп (Q у својим објавама зове Трампа Q+). Као, не би он могао да се снађе на нечему што је компликованије од твитера. Прво, велика је грешка потценити противника. Умберто Еко каже да фашисти падају јер никада не могу да процене снагу непријатеља - он је час опасан па је неопходна мобилизација, час немоћан па је победа извесна. Но биће да не упадају само они у ту замку. Друго, што би био проблем да Трамп (који је и сам далеко од глупог) посади неког клинца поред себе, да му помогне око техничких детаља. Неки кажу да је то баш његов син Барон, који има IQ 146.

Али шта стоји иза Q? Шта мислим у једној реченици - задржаћу за себе. Зато ћу се мало бавити ефектима. Q је раскринкао дубоку државу са којом се позабавио Q+, тј. Трамп. Нема шта нису урадили да смакну Трампа и није вредело - од оптужби да је Путинов човек, преко импичмента, можда и ове п(л)андемије. А ево нам сад и стари добри расни нереди. Зато је мочвара, барем што се тиче легија чиновника у разним агенцијама, у великој мери исушена. Остаје легло корупције на Капитолу. 

Q је постао покрет. Нема ту никакве сумње, можете о томе рецимо прочитати овај текст. Доста је добар, ако баталимо неке вредносне одреднице. Ту можемо видети да их је рецимо FBI (sic!) прогласио за националну претњу. Ванвременски је видео у коме Трамп химселф исцртава руком у ваздуху Q и каже - знате шта ово значи, ово је затишје пред буру. Та реченица је у покрет ушла из филма White Squal као и много шта друго, рецимо оно wwg1wga. Но мене подсећа на један други филм (ручица се просто сама од себе диже).

Оно што неке чуди у Q-покрету је велики број ангажованих жена, макар по интернету (на сликама се то баш не види). С обзиром да неки све то пореде са религијом (ђе би Q био месаја) подсећа ме то на можда тачне теорије о томе да је хришћанство успело јер је у великој мери укључило жене. Оно што могу да посведочим да су расправе са женама (у просеку наравно, не важи баш за све) о религији или рецимо политици другачије него расправе са мушкарцима. Жена је више концентрисана на саму ствар коју брани, а мање јој је циљ да докаже своју надмоћ (памет) у дискусији. Такође, о неким стварима просто неће дозволити да се дискутује, па ни зато да би испало како су јој аргументи јачи. Изгледа да је теже скренути је с пута (макар другачије било у оној причи с јабуком, о ћему ће бити блог за неки дан). То сматрам занимљивим, и видим у томе извесну предност.

Најзад, можете све ово гледати како хоћете, а ја видим да је све то не црвена него црна пилула. Или што би рекао сам Q: TRUST THE PLAN - ENJOY THE SHOW.

Иван Вукадиновић