Шта су стручњаци пропустили да нам кажу

Једно време нисам хтео да се изјашњавам по питању хит-теме јер људи би погрешно схватили. Класификација је нормалан начин како мозак функционише (често то понављам у последње време) а кад имамо заоштрене ситуације онда је то црно-бела подела. Тражи се и мање неслагање са оним што смо умислили, па се онда ко га изражава оптужује да је на супротној страни. Ако се до тога не дође, ако се ипак види да је принцип изнијансиран, то се не признаје, него је оно "шта компликујеш". Па компликујем, да - лакше је извикивати пароле. 

Сада кад кажу да је ситуација стабилна ("али нема опуштања", бла-бла-гњав-гњав) може се нешто рећи о грешкама стручњака, или боље рећи пропустима (буквално: неке битне ствари нису рекли). Да будем јасан, овде уопште не мислим на тзв. Кризни штаб, што не значи да их амнестирам него да не заслужују разматрање, осим можда судских органа, једном. Дакле, говорићу о "опозицији" што не значи да су они присталице ове или оне странке, већ једноставно да се не слажу са оним што је режим радио и како је радио у овој ситуацији. 

Друго, не спорим да је Србија релативно добро прошла, у поређењу са европским земљама, са којима једино може да се пореди. То не значи да се нешто не може научити, тј. да се није могло пренети, из земаља далеке Азије које су прошле без највећих проблема, а видећемо шта је то. Такође тај релативно добар пролазак не укључује велики број страдалих доктора. Не могу игнорисати, али нећу коментарисати ону срамну изјаву потпуковника како су се медицински радници заражавали у кафетерији. Стварно срамота за човека пред пензијом тако да се понаша! Но овде то није тема, него нешто друго. Поделићемо на оперативни и психо-социјални аспект приче.

Оперативни

Зна се како се овакве ствари решавају вековима. Не, нису маске. О њима сам одавно рекао шта сам имао. У међувремену (мислим да је био октобар) чуо сам један добар аргумент за исте, а то је разбољевање је онда углавном блаже или асимптоматско. Стварно нисам пре чуо то, а то није само до мене него и до оних који причају. Као што се не може бити мало трудан, тако се не може бити мало болестан од великог броја вирусних болести, као што су рецимо беснило или богиње. Вирус је ушао (или није) и онда уради шта уради. Испада да се са короном може бити мало трудан... Но то не мења суштину да фамозне маске могу бити само помоћно средство, а у психичком и друштвеном смислу синоним много чега. Свака част онима који јесу били за маске (тамо где су потребне, Шеклер је рецимо био против маски на отвореном) а да су били против сваковрсних затварања. Колико знам од Тхе Струке то је једино био др Жујовић; парадоксално, из својих разлога, и режим је дошао на скоро исто али свеједно није учинио шта треба, а то нису предлагали ни "Уједињени против ковида".

Оно што је требало урадити не само да је вековно деловање у оваквим ситуацијама, то је оно што је сада урадио Тајван и прошао са минималним бројем мртвих и без већих затварања целе популације. Говорим о изолацији сумњивих и затварању граница. 

Наравно, то се може урадити само кад је релативно мали број заражених, а то је било у септембру. Добро де, у марту нисмо знали са чим се носимо, у мају смо очекивали решење од лета (не сви!) а били су и неки избори, али у септембру није било оправдања! Посебно што се очекивао "други талас", оно летос је био неки пик, каро или скочко... И видећемо како се за њега припремало.

Када има двеста заражених дневно, држава може да на две недеље затвори (и држи под контролом) десет пута више људи, дакле неке две хиљаде (не укупно, него толико сваког дана, с тим што би из режима излазили након две недеље, дакле укупно тридесет до највише педесет хиљада људи). Тако нешто не би смело ни за Србију да је немогуће, макар и Вулин био министар... Не би могли да се ухвате сви контакти али би ширење заразе било барем линеарно, а не експоненцијално. Можда би могло да се плати људима да седе ако се сами пријаве (подразумева се да би послодавац морао да има разумевања, овај режим функционише по принципу понуда које се не могу одбити, ајд се не лажемо...), али био бих ту опрезан. Ко зна колико њих би тражило изолацију за хиљаду динара дневно, рецимо...

Дакле, ко год је имао контакт са оболелим две недеље изолације. Фамозни пи-си-ар би то могао да преполови, али ја не бих пуштао одмах људе само зато што имају негативан тест. И они би морали макар недељу дана да одседе. И наравно, ово би у принципу важило за све који прелазе границу, чим се за тим укаже потреба (практично чим је епидемиолошка ситуација у већем броју земаља гора него у Србији, што је већ било од краја августа, ако та мера још није уведена они који "морају" на море би били упозорени да ће можда морати да недељу до две проведу у изолацији кад се врате).

Знам да ниједна европска земља није овако урадила, па шта - њихов проблем. Као и то што је свеЦка здравствена против затварања граница. Нико ово није ни предложио. Мада, ограђујем се, ја нисам чуо да је тако нешто предложено. А није да не пратим вести, макар "у позадини". Дакле, можда је неко и рекао, али није могло да га се чује од какофоније других тема & идеја.

А о чему се причало? Пре свега (овде дакле говорим о "опозицији" које се вика "Уједињени против ковида") стално враћање на фебруар или јун. Већ и врапци знају, тамо где се вата N1, да су "власти" предлагале шопинг у Милану. Каква корист од тога осим ако смо у изборној кампањи па да се види како ће људи гласати!? Слично је било и са оним дербијем у јуну. Шта смо од тога имали у септембру?!? 

Није да се није гледало у будућност, а гледало се катастрофично. Како оно беше, судар ковида и грипа... Овде причам о режиму, а опозиционо опредељени су наратив прихватили и критиковали их да нису у њему успешни. Такмичење ко ће бити бољи Титов пионир... Сви да се вакцинишу од грипа, то је једина вакцина коју смо тада имали... и шта је било, мало њих се вакцинисало, а је ли неко добио грип до ове средине јануара?! Слично важи и за маске, где је једино "опозиционарство" било то да "увате" неког дужносника негде без маске (Вучко је иберменш, па му не требају ни маска ни вакцина). 

При чему није толики проблем, или сада не говорим о томе, што су ове две теме уопште помињали, него што су једино њих помињали. О ономе што би стварно дало резултата ни речи! Па онда не само да смо имали еидемију какву смо имали, него смо имали и имамо пад поверења - и то не само у "стручњаке" режима. Према томе ни ови уједињени нека се сада не чуде...

Психо-социјални

Овде је грешка у ономе што сам назвао "комадни" приступ, а то је да се ствар одради у комаду. Мислило се да ће трајати два до три месеца па је имало смисла одрећи се много чега за то време, бити дисциплинован, да би после... Али шта ако траје две-три године?!

Ако неки ризик траје дуго времена, а сваког дана је ризик смањен, ми смо га смањили, вероватноћа да се нешто (неповољан исход) уопште неће догодити свеједно драматично пада. На крају добијамо да је вероватноћа да се уопште нећемо заразити тек неколико процената, ма шта радили. О отоме сам писао овде. То је оно да се неки "чувају као астронаути", а ипак заразе. 

У том тексту сам само узгред поменуо праћење пикова, можда сматрајући да се то подразумева. Али колико људи то заиста раде, и још битније колико им се то препоручује или макар подразумева из излагања Тхе Струке? Оно на шта се референцирам је једна полуреченица Радовановића која гласи "дружење кад је мирно". Наравно да га новинар није тада питао шта сматра мирним. Тада (крај новембра) свакако није било мирно. Но! Не би ли људима било лакше, чак не бисмо ли могли очекивати већу дисциплину, ако се каже да ће неких ствари морати да се одрекну (чак и ако нису законски забрањене) два месеца, а не шта га знам... док се сви не вакцинишемо!?

Ја сам тако поступио. Нисам био затворен у септембру и октобру, па ми је било лакше да издржим од друге половине новембра. И нисам кукао "кад ће ово да прође", а неки паничари јесу. И овде је ствар поверења, тиме и ефикасности. Ако неко на сто или двеста заражених дневно папагајски понавља "нема опуштања" шта ће моћи да каже кад тај број скочи на две иљаде?! Е, стварно вас питам! Шта ће рећи? И где ће рећи да га чују?! Вести (што се тиче короне, и иначе) ионако слабо ко прати. И онда је требало да се чека на преглед по дванаест сати на зими напољу да би се смањило кретање. Јесу ли криви "млади" што не слушају?!? Они не стварају друштвену климу...

Дакле, ако ништа друго, јопет смо имали мању ефикасност мера, јер обраћање јавности није било нијансирано. А то неке једино занима... О трајним последицама (што мене занима) да не говорим, не овога пута, биће прилике. Или рецимо како се из трајног притиска овакве врсте рађа лицемерје (кога има и иначе, али сада цвета). Не, можда чак ни лицемерје него прави поремећаји перцепције. Особа која по "друштвеној мрежи" прозива "ковидиоте" позива буквално непознате на пиће (што није само епидемиолошки рискантно); лик који дисциплиновано носи маску, и подржава ту причу, хвали се како је управо био у Њујорку (тада "мало" веће жариште, и поред "свих мера"), а вратио се наравно авионом - јери га маска могла заштитити!?; девојка која иде на корона-партије замера Цркви што се љуби икона... Ех, нагледасмо се таквих ствари, иначе очекиваних кад се ствара атмосфера параноје. 

Но ако онда очигледно није било мирно, сада је и званично не мирно, него стабилно. Тако су рекли. Али можда Радовановић није требало да дефинише само "мирно", него и "дружење". Ех тако је то, све се мора дефинисати... Па ево ја да кажем - видети пријатеља којег ниси видео годинама, лично се срести са занимљивом особом коју си упознао на нету тијеком "карантина". Ако ћемо чекати неко време на веће концерте, мислим да је време за ово што рекох сада, а не "кад се сви вакцинишемо". Мислим и тако радим.

Иван Вукадиновић