Подземље је спас

Данас људи више не умиру. Напросто исцуре и престају трајати. Страх начелно заглупљује, а страх од смрти радикално заглупљује. Кад се не би бојали, људи би могли мислити. И простори слободе не би били овако сужени. Јер не бити мртав не значи бити жив. Роберт Торе, Има ли живота пре смрти Ово је могао бити и текст настао самосталним истраживањем , али неко је као што видим већ сам наслов „заузео“. Стога ми остаје да кренем за одличном књигом Роберта Тореа, наравно износећи своје ставове, како је већ читалац навикао… За сам наслов Торе каже да му је дошао из памћења – осамдесетих се по књижарама могла наћи књига Има ли живота после смрти , сећам се да сам је и ја видео, вероватно и прочитао. Но у складу са оном Конфуцијевом да ни о животу не знамо довољно да бисмо причали о смрти , дошло је до промене наслова, јер имамо си одговорити на једно хитније и битније питање. Стварно, живимо ли?! Торе је познати загребачки психијатар који је већ преиспитивао позиције своје струке. На овакву књиг

  Кад чујем да за некога кажу да је фашиста, ја знам да је то човек који мисли својом главом. Чарлс Буковски Ма шта мислила драга читатељко, ја ипак не читам (често) оно што сам раније написао. Ал' недавно закључих да је добро послати фајл са мојим сатиричним антироманом Папа, то је масон , па почех да читам од самог почетка. Написано пре пет година, али и даље веома актуелно. Што и није чудо с обзиром да се у Србији много шта од времена Домановића није променило. Мада, нешто ипак јесте, и то на горе, ал' то ћеш на самом крају поглавља које преносим. Мислим да некима (многима?) нису јасни моји ставови, опиру се стављању у фи ј оке, а после овога могу бити (још не)јаснији. Видећеш ускоро да је избор мета критике отприлике као избор непријатеља Нестора Махна , све по формули биј беле док не поцрвене, црвене док не побеле (анархија је мајка поретка) . Подсећам да ми је литерални узор за ово писаније био Хенри Милер , но најзад да кренемо. Те ноћи су најавили да ће киша почети у по

 15. АВГУСТ 2047 - СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН, ИНДИЈО Било која технологија која је изузетно напредна не разликује се од магије. Артур Кларк У разговору с пријатељицом, рекох шта читам. Технологије до нивоа трансхуманизма , генетске манипулације, али остаје кастинска структура, ратови за воду. - Ништа невероватно , рекла је она.  Ијан Мекдоналд је написао још нешто што сам читао - роман Текија где је укрстио нове технологије са турском (гео)политиком, тиме и традицијама ове земље. Радња тог романа се догађа 2027, дакле не временски далеко од данашњег дана. Технолошка чуда која се помињу (нанотехнологије и њихова комбинација са смартфонима) су данас скоро па доступна и не делују нам тако далеко, макар те године не била у широкој примени. Оно што је "мало" мање изгледно је друга претпоставка романа - Турска је чланица ЕУ. Овај роман ми се искрено више свидео, због начина обраде јунака, ваљда и због односа према традицији. Што не значи да Река богова нема својих квалитета. Радња овог р

Наравно да немам ништа против Природе, зашто бих имао... Али читаоче, навикао си да код мене видиш другачију перспективу. Очекуј то и сада. Јер шта значи заправо реч природа?  Узгред, подсећам да је поднаслов мог филозофског дела био Познавање Природе и "друштва" - из тога видимо шта ћу пре негирати... слика је са рекламе осигуравајућег друштва Несклад у виђењима и схватањима је некако део " нове нормалности ", па се не треба чудити што га је доста било у вези "ове ситуације". Тако ће неки (многи?) "вакцинаши", они којима је вакцина највеће достигнуће икада , причати и даље о неким "поукама короне", жутом картону од стране планете , те с тим у вези "повратку природи". Уочимо да они не само да су пригрлили једно цивилизацијско достигнуће, како сами кажу, него су преферирали оно решење које је мање природно у једном сасвим јасном смислу - више су ценили вакцине које имуном систему човека остављају мање посла, које телу диктирај

Kao klinac bio sam fasciniran Rimskim Carstvom. Moje interesovanje za paganstvo nije počelo od slovenske mitologije, ni od nordijske koja je sada moderna, pa čak ni od grčke. Počelo je od rimskih bogova. Iako sam znao da su oni „preuzeli likove“ grčkih, bilo je tu uvek još nečega, u čemu sam uživao čitajući Ovidijeve Metamorfoze. Na to se nadovezao i odnos prema toj državi, prema kojoj sam danas ambivalentan. Znam da je to jedna od tek nekoliko Imperija koje su zaslužile veliko I, sa druge strane Rim je za mene kuga ropstva. Na ovo ćemo se još vratiti. Ako sam mislio da će mi latinski u školi dobro ići, to zapravo nije bio slučaj. Ako ne računam ono da je latinka zbog mene i još dva drugara napustila čas, prepustila ga doslovno nama. Imam teoriju zašto mi nisu išli jezici u školi inače, a jesu kasnije, kada sam se bavio time iz hobija. A romanski jezici, nastali iz vulgarnog latinskog, najviše su mi se sviđali. Ali ono što sam učio nije bio italijanski, nije da nisam hteo, al nekako ni

  Sloboda nije božje sjeme, pa da ti ga netko dâ, sloboda nije zahvalnica pročitana abecednim redom, sloboda nije krilatica reklamnog panoa, konstruktivna kritika postojećeg stanja. Sloboda je žena; uzmi je! Sloboda nije podmetanje ideološki zakržljale forme, sloboda nije podmetanje ideološki bilo kakve forme, sloboda nije jednostavni domaći zadatak, ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi. Sloboda te čeka; uzmi je! Datumi, sjećanje; kontrola lupa vratima, regularna predstava. Tko ne pamti, iznova proživljava. Sloboda nije mizantropski odbačeno kukavičje jaje, sloboda nije uzajamno milovanje idiotskih glava, sloboda nije referada staničnih šetača, ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi. Sloboda je žena; uzmi je! Azra Pa dvidimo analizu. Prvi i možda najefektniji stih, barem u onome šta sloboda NIJE je komentar judeohrišćanskog shvatanja, koje je deo opšte kulture barem hijadu godina. Moguće i da je starije, kako je hrišćanstvo dosta toga pozajmljivalo od antike,