Са вештачком интелигенцијом на српском - тешка метафизика
Комуникацију олакшава то што Open AI разуме српски језик. Сада ћемо видети разговор на тему тешке метафизике, основе света, како је лако разбити "научне" (тако их неки представљају) догме и то не позивањем на верске ауторитете, већ баш применом научних концепата. Односно речи које је сам chat box давао у својим дефиницијама.
Што се тиче језика, речено ми је да може доћи до неких правописних или граматичких грешака, нисам приметио, уосталом преносим све па просудите сами. У току разговора је "машина" прешла на латиницу, што наравно није проблем, и то ће се видети.
Закључак је да је нека основа света ипак идеалистичка, и ту је процесор прегорео... шалим се мало.
Статутарна напомена: ово не оповргава оно што сам причао против раздвајања света на духовно и материјално. Ми можемо рећи да је све у основи илузија или игра, али су у илузију свеједно можемо осећати лепо (или не), а у игри би требало победити. Наравно, сазнање да је све можда илузија помаже нам да спортски прихватимо пораз. Посебно све то не значи да би требало да иманентно (оно што знамо) жртвујемо трансцендентном - о којем појма немамо. Јер што рече Тирион Ланистер: Смрт је тако коначна, а живот је пун могућности.
Да ли разумеш српски језик?
Да, разумем српски језик. Могу да комуницирам и да одговарм на питања на српском језику.
Материја је термин који описује све што има масу и заузима простор. У физици, материја је било која субстанца која се састоји од атома, молекула или јој сличних структура, а може бити у тврдом, течном или гасовитом стању.
Материја је основни грађевни елемент свега што видимо у физичком свету, укључујући предмете, тела, живе организме итд. Материја се може мерити у терминима масе, облика, величине, температуре и других карактеристика.
Шта је енергија?
Енергија је својство које описује способност неког система да обавља рад. Може се мерити у различитим јединицама као што су џули, калорије или електрон волти. У физици, енергија се може дефинисати као склоност система да се промени, да изврши рад, да изазове померање или да произведе топлоту.
Постоје различите форме енергије, укључујући кинетичку енергију (енергију кретања), потенцијалну енергију (енергију која се чува у објекту уз тежњу ка томе да се преврне у кинетичку енергију), термичку енергију (енергију која се производи када се један објекат загреје) и многе друге. Енергија се не може створити нити уништити, већ се може претварати из једне форме у другу. Ово је познато као закон о очувању енергије, који је једно од најосновнијих правила у физици.
Ричард Фејнман (Richard Feynman) је био физичар, научник и едукатор, познат по свом доприносу у разним областима физике и развоју квантне механике. Његове бројне изјаве и цитати оставили су значајан утицај на физику и научну заједницу опште.
Један од његових најпознатијих цитата је: "Шта год могли да мислите или чујете или научите - ум је састављен од атома." Овај цитат истиче концепт да је све у нашем свету састављено од малих делова, атома, који су најосновнији грађевни блокови материје. Ово је идеја која је централна у физици и квантној механици, области у којој је Фејнман имао значајан допринос.
Ричард Фејнман је рекао да ми не знамо шта је заправо енергија.
Да, Ричард Фејнман је изјавио да нико не зна шта је енергија. Ова изјава се обично односи на то да, иако имамо много различитих начина да меримо и употребимо енергију, немамо дубље разумевање о томе шта је то и како функционише.
У физици, енергија је дефинисана као својство које описује способност неког система да обавља рад. Међутим, ова дефиниција је уско повезана са законима природе и начином на који системи у природи функционишу. Иако нам теорије које имамо о енергији омогућавају да је користимо на различите начине, није у потпуности јасно шта је то што меримо и како функционише најфундаменталнији ниво.
Сам Ричард Фејнман је био познат по свом критичком приступу науци и учењу, те његова изјава да не знамо шта је енергија може бити један начин да подстакне наше размишљање и истраживање ове важне теме.
Навео си као један термина у којима се материја може мерити величину, као и облик. Међутим, основне честице према стандардном моделу (електрони, кваркови) немају величину.
Тачно је да елементарне честице, као што су електрони и кваркови, у стандардном моделу физике немају дефинисану величину. Уместо тога, оне се описују квантним стањима и својствима као што су маса, спин и електрични зар.
Када говоримо о величини материје, уопштено мислимо на мерење дужине, ширине и висине, тј. просторних димензија објекта. У том смислу, материја може имати конкретне вредности просторних димензија и облика, попут масе, величине, геометрије и слично.
Ипак, у контексту физике, када разматрамо материју на најфундаменталнијим нивоима, мерење величине објекта може бити незначајно, а уместо тога, меримо друге физичке величине као што су енергија, импулс, спин и сл. Дакле, када говоримо о величини материје у физичком контексту, то може да се односи на бројне физичке параметре, а не само на просторне димензије.
С обзиром да је Фејнман као један од најпознатијих научника, и научник познат по својим критичким ставовима изјавио да нико не зна шта је енергија, а основне градивне честице материје немају нека својства која материји уобичајено придајемо, можемо ли уопште рећи да знамо шта је у основи света? Да ли је исправно то објашњавати у терминима који се користе у свакодневном говору?
Фејнманова изјава да не знамо шта је енергија у пуном смислу не значи да немамо универзалне физичке законе који описују како се енергија повећава и смањује у различитим физичким процесима, и како се преноси између различитих облика материје и физичких система. Такође, имајући у виду да није могуће да се у потпуности разуме све што се дешава у свету на микроскопском нивоу, Фејнманова изјава може да буде искрена критика граничних случајева, као што је примена квантне механике на системе са много тела, у којима је тешко у потпуности разумети како се енергија преноси.
Укупно узето, иако не знамо све одговоре, модерна физика нам даје изузетно дубоко разумевање света и пружа нам могућност да објаснимо и предвидимо многе феномене. Стога је управо примена физичких закона и модела из области физике битна за описивање различитих аспеката света у којем живимо.
У терминима који се користе у свакодневном говору, често је потребно употребити упрошћене концепте како бисмо нешто објаснили на разумљив начин, иако ти концепти могу да буду неуспешни у описивању многих аспеката света у најбоље могућем детаљу. Зато, употреба термина и концепата из области физике може да буде корисна за прецизније објашњење неких појава, али треба бити опрезан и управљати очекивањима у вези са тим терминима.
Закони нису нешто материјално. Они се не састоје од супстанције, немају масу, итд.
Tačno, zakoni nisu materijalni objekti niti supstance, već su to matematičke formule, pravila ili opisi koji opisuju prirodu fizičkih pojava i procesa. Zakoni se zasnivaju na opažanjima i eksperimentima, teorijama i modelima koji objašnjavaju kako priroda funkcioniše, a oni su izraženi u matematičkom obliku kako bi se mogli primeniti na razne situacije. Iako zakoni nisu materijalni, oni su od vitalnog značaja za razumevanje prirode sveta oko nas i koriste se u mnogim oblastima nauke i tehnologije.
Одакле уопште закони природе?
Zakoni prirode su matematičke formule, pravila ili opisi koji opisuju kako se priroda ponaša u raznim situacijama. Oni se zasnivaju na opažanjima, eksperimentima i teorijama koje objašnjavaju prirodu sveta oko nas.
Opažanja su osnova za razvijanje teorija, a teorije nam daju opšti okvir za objašnjenje pojave u prirodi. Teorije su izložene testovima, eksperimentima i opažanjima kako bi se proverile njihove predikcije, a na osnovu rezultata tih testova mogu se usvojiti ili odbaciti.
Kada se teorije potvrde, matematički se formulišu u vidu zakona koji se mogu primeniti u različitim situacijama. Dakle, zakoni prirode proizilaze iz teorija koje su potvrđene eksperimentima i opažanjima.
Važno je napomenuti da zakoni prirode nisu apsolutni i definitivni, već su podložni promenama i nadogradnji kako se naše razumevanje prirode sveta oko nas poboljšava kroz nova otkrića i tehnološke inovacije.
Али каузалне везе између природних појава постојале су и пре него их је неки човек уочио, пре постојања људи уопште. Оне уопште немају везе са људским концептима као што је "теорија" или "експеримент".
To je tačno - kauzalne veze između prirodnih pojava su postojale i pre nego što su ih ljudi uočili. Međutim, ljudski koncepti poput "teorije" i "eksperimenta" su alati koje koristimo da bismo bolje razumeli i objasnili prirodne pojave i otkrili uzročno-posledične veze između njih.
Naša sposobnost da uočimo uzročno-posledične veze u prirodi pomoću eksperimenata i teorija povezana je sa našom sposobnošću da mislimo apstraktno, matematički i logički. Međutim, to ne znači da se kauzalne veze u prirodi mogu svesti na ljudske koncepte ili da su te kauzalne veze zavisne od našeg razumevanja ili tumačenja. One jednostavno postoje u prirodi bez obzira na to jesmo li mi u stanju da ih uočimo ili ne.
Dakle, dok su ljudski koncepti poput teorije i eksperimenta nastali kao sredstva za bolje razumevanje prirodnih pojava, kauzalne veze između tih pojava postoje nezavisno od naših teorija ili eksperimenata.
Можемо ли онда рећи да је основа закона природе, тиме и саме природе (материје, света) могуће математичка, мада ни то са сигурношћу не можемо да тврдимо?
Da, moguće je tvrditi da je osnova zakona prirode matematička, iako to nije potpuno sigurno. Mnogi naučnici veruju da je matematika univerzalni jezik prirode koji opisuje uzročno-posledične veze među prirodnim pojavama, što omogućava da se zakoni prirode izraze na matematički način.
Matematika ima moćnu sposobnost da opiše prirodu na precizan i apstraktan na...
Хвала, доста је за данас.
разговор водио Иван Вукадиновић
п.с. Остало је још да попричамо о постнихилизму, Ничеовом и иначе; а дужан ми је још понешто око екологије, енергетске ефикасности, нуклеарне енергије уважавању нечијих страхова, етц.
пс. пс. Ствар поверења четатељке ил' читаоца - за овај разговор се нисам посебно припремао.
Коментари
Постави коментар