The Man in the High Castle

 Ovo je blog o prvoj sezoni ove serije, dakle o prvim impresijama... Videćemo da ih ima tri, ali prvo jedna "nulta", vezana za samu špicu.

Vidimo da je veća od dve američke "države" nazvana Greater Nazi Reich. Kombinacija jezika i dosta neformalno. Treba znati da izraz "nacista" nije zvanično postojao, a onima optuženim za to - ideološkim nacionalsocijalistima i uopšte onima lojalnim Hitlerovoj Nemačkoj - to je uvreda. Zanimljivo je poreklo tog skraćenog izraza kao i još neke stvari... recimo, u Nemačkoj se taj izraz ne koristi, ako se želi kraće reći kaže se NS. Ovaj izraz u umetničkom delu bi mogao imati smisla s obzirom na Orvelovo objašnjenje skraćenog govora. Ukratko: kao što Kominterna nije baš isto što i Komunistička Internacionala, i uopšte ne treba da budi takve asocijacije, tako biti nazi 1962. u alternativnoj Americi (i inače u svetu) nije isto što i biti nacionalsocijalista u Nemačkoj 1932.

Pređimo na ona tri utiska 

1. Japanska vlast je "liberalnija" (kome nije muka od razmišljanja o manjem zlu, može komotno da skine navodnike). To se vidi kroz sporedne uloge ili statiste - možeš videti crnca ili mongoloidnu osobu - u Nazi Americi crnaca jednostavno nema (nije posebno objašnjeno, treba li?) dok imamo prilike da vidimo kako i zašto bolnica rasipa pepeo okolo - što će biti bitno u nastavku serije, imam spojler... No ne treba se zavaravati o dobrodušnosti Japsa, vidimo nedaleko od San Franciska niz jama u koje se prosto bacaju leševi smaknutih.
2. Japansko prisustvo u njihovoj okupacionoj zoni (biće naravno objašnjeno) jednostavno je mnogo vidljivije. To uključuje i ono što zovemo meka moć, ali o tome kasnije. Naravno, Japanac je na američkom kontinentu mnogo više prepoznatljiv nego Nemac, ali nije samo do toga. Nekako izgleda da je u Nazi Americi oslonac na lokalne snage, pa jedan od glavnih likova je američki nazi imenom Džon. U Pacifičkim Državama ne možemo videti Amerikanca na funkciji, mada oni obavlaju svoje poslove...
3. Nacisti su pretnja Japanu dok obrnuto nije slučaj. Posledično naciste (Nemce ili Amerikance) ćemo videti u japanskoj zoni, dok Japance nećemo videti u naci zoni. Verovatno ima agenata, ali o tome još ništa ne znamo. Saznajemo da je glavi razlog nuklearni monopol koji imaju nacisti, uopšte njihova tehnološka nadmoć. Japan je posvećen izbegavanju rata, dok je u Rajhu veoma upitno ko je za mir (videćemo paradoksalni kraj sezone).

Japanska meka moć je, rekosmo, eksplicitno viđena. Džulijana, glavna junakinja, trenira na početkui njihove borilačke veštine, kasnije kao sumnjiva nije tamo dobro viđena. A ona čak nije ni oportunista (takvih likova naravno ima). 

No koliko su Amerikanci u toj zoni pod japanskim kulturnim uticajem, možemo videti da su Japanci (barem oni koji su na Zapadnoj obali, a druge ne vidimo) još više pod američkim kulturnim uticajem. To nije ništa čudno, jer baš su japanski nacionalisti još tokom Meiđi restauracije uzeli Zapad kao uzor. Najveći ugled u Japanu su uživale baš Sjedinjene Država u čemu ima logike - Rusiju su Japanci pobedili, Nemačka je bila daleko i uzeli su njene kolonijalne posede 1914. (kasniji savez u poznatoj nam istoriji zapravo nije uključivao nikakvu koordinaciju), Britanije je bila varljivi saveznik (Japan je to brzo shvatio)... Uopšte, evropske sile smatrane su dekadentnim i da od njih Japan treba da oslobađa Aziju. Ali Amerika je bila nešto drugo. Recimo da je admiral Yamamoto, strateg napada na Perl Harbur gajio veliko poštovanje prema Americi, u kojoj je više godina živeo, i veoma je nerado sproveo takvo naređenje.

U našoj istoriji videli smo utapanje pobeđenog Japana (jedno vreme ekonomskog džina) u zapadnu (tačnije američku) kulturu, uz mestimično očuvanje veoma jakih posebnosti. Ovde možemo videti kako bi to izgledalo da je ishod rata bio obrnut. Nešto kao Rimljani kad su zauzeli Grčku? Ove dve kulture su ipak dosta međusobno različita, uostalom videćemo u nastavku...

Kako stoje stvari sa nemačkim uticajem u Americi? Rekoh da je on mnogo manje vidljiv. Naravno, svastika je svuda (zanimljivo pojavljivanje na telefonskim aparatima, naravno fiksna telefonija dok s druge strane imamo razvijenu raketnu tehnologiju), ali to zapravo nije nemački simbol. U kancelarijama se mogu videti slike Adolfa, ali zapravo nije on toliko vidljiv kako bi neko mogao očekivati. Džon (esesovac sa nemačkim činom, valjda obengrupenfirer) čak ne ispoljava veće znanje nemačkog, mada na kraju vidimo da je to bila varka. O čemu je reč?

Zapravo meka moć nacista je mnogo veća jer ona ulazi u suštinu američkog načina života. Zanimljivo je videti kako se to uklapa u život famozne srednje klase po američkim predgrađima - mada Džon po svom položaju i poznanstvima može biti samo najviša klasa. Kao da se želi reći ono što je rečeno filmom Conspiracy - svako bi mogao biti nacista. 

Pre nego pređemo na samu radnju serije (i nužne spojlere) nešto o državnim strukturama. To su marionetske države. Rekosmo da u japanskoj zoni ne vidimo Amerikance na položajima, a u nemačkoj vidimo. Međutim ima nemačke američke države se ne pojavljuje - Greater Nazi Reich je ista država koja je i preko bare u Jevropi (ili?), stvar je nekako nedefinisana. Obe tvorevine imaju svoje zastave gde je ubačena američka plava boja (nema je na zastavama Japana ili Nemačkog Rajha). To je posebno vidljivo na zastavi nemačke zone (države?) u Americi gde je prosto umesto zvezdica kukasti krst. Iako vidimo Amerikance na položajima, ne vidimo nekog lokalnog vladara (gaulajtera?) tako da Džon čuva svoju sliku sa već ostarelim Hitlerom (do kojeg je stigao).

Najzad nešto o tome kako je serija urađena, nećemo posebno ulaziti u pretpostavke alternativne istorije, kako je taj svet nastao, uopšte u radnju Dikovog romana Čovek u visokom dvorcu. O tome možete videti ovde, inače blog sam pisao samo po čitanju knjige, bez gledanja serije. Uključena je i knjiga Iza čoveka u visokom dvorcu i meni se čini da je serija pod dobrim uticajem toga - kasnijih Dikovih radova i razmišljanja. Inače ovaj blog pišem bez prethodnog čitanja bloga iz 2018.

Ono što možemo videti je da su se autori serije potrudili ne oko oneobičavanja radnje, što je inače način kako fantastika funkconiše, nego oko uobičavanja Dika. To je i razumljivo s obzirom da seriju nije radio Linč (mada mogu zamisliti i Verhovena ili Trira kako režira neku totalno ludu radnju). Dakle, trebalo je delo koje je izrazito fantazmagorično učiniti realističnim. I u tome se uspelo.

Uspelo se tako što je radnja poprilično "spuštena na zemlju", možemo reći i sasvim bukvalno jer se ne pominje da su nacisti stigli na Mesec ili Mars (a posebno se ne pominje isušivanje Sredozemnog mora i ostala ezoterija). Umesto toga imamo špijunski triler koji prema kraju sezone poprima sve više jake crte psihološkog. Tome doprinosi i noir atmosfera, posebno u japanskoj i neutralnoj zoni. Šarenije svetle (da ne kažem veselije) scene možemo videti u nacističkoj Americi i donekle u poslednjoj epizodi u Nemačkoj. 

Zanimljvo da u ovoj seriji praktično nema masovnih scena, ne u prvoj sezoni, iako bi bile itekako očekivane u svetu u kojem je pobedio režim kojeg je snimala Leni Rifenštal...Mnogo više "masovki" i uopšte neke grandioznosti ima u seriji Handmaid's Tale (treća sezona) iako bi za taj oblik fašizma očekivali više neke individualnosti, jer se makar na rečima oslanja na neku vrstu protestantske religije... Iz ove serije mi je bilo teško da vadim frejmove i kačim ih kao posebne slike, što inače volim da radim. Donekle zbog toga što nije bilo titla u onome što sam skinuo, ali mislim da to nije jedini razlog - sve je nekako integrisano u radnju, pa je teško "vaditi van konteksta".

Najzad, sledi major spoiler, obično ne komentarišem/opisujem sam kraj, ali sad je stvarno jače od mene. 

Ali pre toga malo o onome što je jedna od dve fokusne tačke zapleta. Osim što ima nacista koji planiraju nuklearni udar na Japan, u filmu vidimo kako kruže filmovi sa alternativnom istorijom, u kojoj su Nemačka i Japan ipak izgubili rat. U knjizi kruži knjiga Skakavac pritiska, ovde filmovi, tačnije rolne za bioskopske projekcije. I na prvi pogled je to logično - u knjizi se zaplet gradi oko knjige u seriji oko nečega što je film(ska umetnost). No to samo po sebi pravi bitne razlike. Knjigu može napisati svako (ja kao pisac to znam), film je mnogo teže snimiti, to je važilo sa ranijom tehnologijom, a da ne govorimo koliko je to teško kad svetom vlada totalitarni režim. Možda sami nacisti prave i dele te filmove? U 1984. Partija je napisala knjigu koja debunkuje njen sistem. Istina autor filmova negde postoji, glavni junaci žele da dođu do njega, ali ga u prvoj sezoni ne vidimo, uostalom da li bi nacistima stvarno bilo teško da nađu skriveni dvorac i likvidiraju ga!? Druga mogućnost, specifična za filmove, a u vezi knjige to može biti samo indirektno - ti filmovi su snimljeni dokumentarci u svetu koji na neki način postoji. 

Zanimljivo je da u knjizi imamo neku treću realnost (nadmetanje Britanije i Sjedinjenih država posle rata) ovde su snimci iz poznate nam istorije - Čerčil sa cigarom, potpisivanje kapitulacije Japana, ono što sam predvideo mada nije bilo teško - ikonična scena kada svastika na vrhu megagrađevine u Nirnbergu eksplodira... Al ne lezi vraže, na kraju se pojavljuje novi film - onaj koji prikazuje alternativnu budućnost - odnosno ono što se stvarno može dogoditi - nuklearni napad i čak jednog od glavnih likova na snimku koji ga razotkriva... Ovakav zaplet zapravo je vratio seriju onome kako svet vidi Filip K. Dik. 

Najzad, u poslednjoj epizodi vidimo Hitlera kako gleda film u kome vidi kako je izgubio rat! Ostareo je ali ne izgleda tako loše kao što se o njegovom zdravstvenom stanju priča. Po zakonima svoje zemlje možda bi trebalo da bude ubijen, mada nisam video u seriji da ubijaju starce... Ispada da je on glavna brana napadu nacista na Japan i sve njegove posede (uključujući San Francisko u kojem je deo radnje). I najzad na samom kraju vidimo da se između realnosti može kretati, što je svakako cliffhanger za nastavak serije (i tu sam već imao neke spojlere).

Ivan Vukadinović

Knjiga - Čovek u visokom dvorcu

Fantazmagorija i realistično