Како је Трамп победио

 Погледаћемо неке аспекте Трампове победе, шта је до ње довело, а да неко други није поменуо (неко од тумачења које сам чуо). То наравно не значи да је ово моје тумачење једино, да покрива све аспекте, а навешћу их више...

Постмодерна

Читајући књигу Циничне (критичке) теорије Хелен Плакроуз и Џејмса Линдзија (што се није сасвим случајно поклопило - хтео сам баш да о томе читам након Трампове победе), закључио сам да оно што ради десница колективног запада уопште, а Трамп је ту најбољи пример, најбоље се може описати као још једна примена постмодерне у пракси. Од Фукоа и Дериде, па надаље, створен је утисак да је цео јавни дискурс (укључујући ту и науку) заправо испољавање односа моћи. Видећемо како се актуелна десница ту уклопила. Да би то био рецепт, за победу потребне су две ствари:

1. прогласити себе за жртву и
2. окривити релативно малу групу људи - елите, фанатичне следбенике и оне који имају директне користи.

Но прво да видимо за односе моћи. Док она "рана" или "аполитична" постмодерна приказује односе моћи као заверу без завереника, ако сам језик није главни завереник, данашње критичке теорије делују другачије. По њима је несумњива чињеница да је неко рецимо црнац (иако је сама раса конструкт, сложићемо се да је неко као такав препознат и тиме стиче одређену позицију), као што је и сама опресија чињеница. Не бих улазио у арбитражу ко је у праву, па чак ни које ми је гледиште "ближе", али указаћу на пар чињеница које имају конкретно значење. 

Нема сумње да је расизам чињеница Сједињених Држава, па и онај структурни, да самим рођењем у одређеној заједници (у овом случају боји) човек стиче различите стереотипе кроз које ће га посматрати, а много је већа вероватноћа да ће бити сиромашан. То не значи да су сви белци (бели мушкарци) привилеговани, да нема сиромашних белаца. У "идеалном свету" би се ствари гледале кроз класу, а не расу, наравно уз признавање утицаја које има расна класификација. Али то не делује ни теоретски могуће кад се неко ко није ни социјалдемократа оптужује за фанатични комунизам (конкретно Камала Харис - било коме ван Америке и ко зна нешто то је урнебесно).

Друга ствар је да иако је  дискриминација чињеница то не значи да "припадник-ца", неко ко демографски спада у одређену групу, мањинску или уопште дискриминисану (жене нису мањина) мора бити позитивна личност. У том смислу односи моћи нису фиксна категорија, што је занимљиво за наставак приче. Одавно су феминисткиње у књижевности рекле да и жена може бити негативац. Сасвим конкретно је то била Хилари Клинтон, која је подржала све ратове америчке империје, коју многе жене нису подносиле па је чак већина белих жена (што је њена демографија) гласала за Трампа 2016. године. Индикативно је да се сама Хилари на неки начин идентификовала са Серси Ланистер! (топло препоручујем да се линковани текстић прочита, веома је забаван & поучан)

А сад да видимо ко се то прогласио за жртву. Наравно, Трамп се сам представља као жртва, као што то сваки нарцис ради, али на изборима увек постоји неко "ми". Дакле - који смо то ми, жртве? Поједностављено је рећи да су то бели мушкарци, мада има група које су се уздале и које се уздају у Трампа а да су баш тако представљале ствари. Трамп се од њих никад није оградио (што има смисла јер тиме би вероватно отуђио добар број својих бирача), а више пута им је намигивао, чак неке од њих хвалио (више у претходна два циклуса, на овим изборима је више истицао разумевање за Ханибала Лектора, или барем хвалио глумца). Просто, бели мушкарци нису довољни за победу на изборима. 

Ипак, Трамп је већ на изборима 2016. добио више гласова црнаца него републиканци раније, мада је то и даље убедљива мањина, подршку код не-белог становништва је наставио да продубљује, да би на овим изборима 55 одсто латино-мушкараца гласало за њега (иначе су мени ове класификације глупе, али оне су у Америци чињеница). Дакле, који смо то ми? Укратко то је радни народ коме елите раде о глави. Знам да је реално Трамп у улози "радног човека" (једини прави посао био му је да утерује кирију од дужника у становима чији је власник био његов ћале) убедљив колико и Конор Рој кад исто то прича у серији Наследство. Али шта се ту може, фикција је постала реалност, заправо блажа верзија реалности... Иначе, главна подршка ни овога пута није дошла из радничке/ниже класе, него од средње класе, како то обично бива кад је фашизам у питању - погледајте одличну анализу.

А сад да видимо мало ко су кривци. Елите би биле доста јасне, не бих о њима много причао да "интелектуална елита", како тамо кажу Академија, као мета није заправо срж постмодерног приступа. Како је оно што "знамо" само представа моћи, а Академија елита (научна, интелектуална, естрадна заједница) несумњиво има моћ да каже и шта су чињенице и посебно шта је морална исправно, то код бирача који се осећају отуђено (у претходном пасусу ко би то био) добијамо идеју да је све оно што та елита говори и ради (од анти-ковид мера па до глобалног загревања) заправо суштински лаж, док Трамп износи истине вишег реда и кад доказано лаже. Каква бриљантна примена постмодерне у пракси! Наравно, позивајући глумце и певаљке, а веома богате, да их подрже, демократе су заправо радили оно што одговара Трампу - поприлично су се трудили да изгубе, видећемо у наставку текста.

Малко су компликованије ствари код фанатичних следбеница, а видећемо зашто. Код многих Трампу блиских инфлуенсера одавно је феминизам (неког по реду таласа) проглашен за главног непријатеља, али како приказати опасну феминисткињу? Видећемо да је избор пао на средовечну жену са кучићима. А ево зашто... Неки фото-робот феминисткиње као жене неодређених година са љубичастом или ружичастом косом, вишком килограма, пирсинзима, "убилачким" изразом лица, па и кучетом на повоцу јесте згодан за карикирање, ама није баш реалан - колико просечан бирач зна жена да баш тако изгледају?! Оно што је заправо главна мета "меносфере" (или инцела, како се сада чешће говори) је нека hoe culture, али има ту више проблема. Пре свега, младе жене које мисле да им нешто материјално обавезно припада зато што добро изгледају (и наравно зато што су жене) су поприлично аполитичан феномен. Има међу њима и оних које су гласале за Трампа (ако не инфлуенсерке, свакако оне које их следе). Друго, ипак је превише глупо повезати несумњиво конзумеристички опредељену даму са неким сулудим комуњарама који хоће да нас (тако неамерички!) све изједначе, укључујући ту и финансијски. Треће, иако добре као објекат мржње и још више зависти, ове госпођице не дају онај микс значења које је Умберто Еко објаснио у свом есеју о ур-фашизму: непријатељ је истовремено слаб и јак. Наравно, Еко греши ако то представља као одлику једино фашиста, што сам више пута доказао.

Жена са кучићима и преко одређеног броја година, међутим, одличан је пример конзервама како не треба! Она буди страх од света у којем побеђује Камала Харис, коју су сами оптуживали да нема (биолошку) децу, и истовремено је мета превише експлицитног сажаљења, крокодилских суза. Дакле, реч је о женама које се нису оствариле као мајке, како би рекли идиоти и идиоткиње на нашим телевизијама. Наравно да је ова(ква) жена непријатељ Америке, или је то била па се сада горко каје. 

Можда не треба, али ћу ипак рећи колико је то све глупо и јадно. Уосталом, имали смо прилике да видимо и у нашем парламенту, где је мета био мушкарац - посланик коме је чувени Мартиновић рекао "а шта ти радиш, шеташ кучиће, немаш децу". Да не говоримо колико је глупо имплицирати да је неко несрећан или ће зажалити, као да има неки предефинисани циљ живота и смрти, па ће бити не знам како страшно ако не буде никог да му на самрти да пословичну чашу воде (како то кажу старије жене код нас) или да је одведе на колоноскопију, како рече једна инфлуенсерка на јутјубу. Gender traitor - речником Гилеада, но нема сумње да жене које подржавају "меносферу" од тога одлично зарађују.

Најзад, имамо оне који имају директне користи. Ту су оптужени илегални имигранти. Лака мета, с обзиром да не могу да гласају. Занимљиво је само како је Трамп успео да обезбеди значајну подршку и код оних који личе на њих - конкретно код латино популације, одакле је највише тих имиграната. Можда је у праву лик из Канаде који рече да сами Индуси (рецимо) у Канади (или Америци) не би да земља у којој су личи на Индију, јер иначе не би ни долазили из Индије. Они или њихови преци. Слично ваљда важи и за Гватемалу или Хаити. А Трамп је успео да их убеди како друга страна доноси неке политике које томе воде (што наравно није тачно!), па чак да му прођу изјаве о конзумирању мачака и "шта се не једе", које би неким нормалним временима по себи биле довољан скандал да неко постане бивши. Но изгледа да је свет у међувремену отишао довољно удесно...

Осматрачница - по њима на изборе у Америци доста је утицала спољна политика, идиотизам режима да глупо процесуира Трампа (што је довело до подршке људи којима се тај режим/естаблишмент смучио)... Као и ране анализе/предвиђања какав би Трампов режим могао да изгледа.