Пророчанство Великог Инквизитора

Знаш ли Ти да ће проћи векови - и човечанство ће прогласити устима своје премудрости и науке: да нема злочинства, дакле, нема ни греха, него има само - гладних. Нахрани, па тада можеш захтевати од људи врлину и честитост! - ето шта ће бити написано на застави коју ће подићи против Тебе, и којом ће разрушити храм Твој. На месту Твог храма подићи ће се нова грађевина; да, наново ће подићи страшну Вавилонску кулу. И премда ни њу неће довршити као ни негдашњу, Ти би, ипак, могао избећи ту нову кулу, и за хиљаду година смањити патње људске. Јер, они ће и тако доћи к нама, пошто се прво хиљаду година напате и намуче са својом кулом! Тада ће нас они пронаћи под земљом - у катакомбама где се скривамо, (јер ћемо наново бити гоњени и мучени) - наћи ће нас и завапиће: Нахраните нас, јер они што нам обећаше огањ с неба, не дадоше нам га. И тада ћемо ми дозидати њихову кулу - јер ће је дозидати онај што их нахрани - а нахранићемо их ми у Твоје име, и слагаћемо их да је у Твоје име.

Достојевски, Браћа Карамазови, "поема у прози" Велики Инквизитор

Није било потребно да прођу векови. Узгред, ово и није баш пророчанство као што би рецимо била она библијска (Апокалипса и друга), можда је пре антиципација на основу онога што је Достојевски већ видео код руских либерала, и заметака будуће идеологије - анархиста и социјалиста. Тако је нова "Вавилонска кула" почела да се гради тек око пола века касније, у виду Треће Интернационале, а на месту "Храма", који је био империјална Русија као Трећи Рим. 

А можда ово можемо и дословније читати. Тако, Вики нам каже да је Храм Христа Спаситеља у Москви (тада највећи православни) срушен крајем 1931, по наређењу Кагановича (практично једини Јеврејин који је преживео у руководству поред Стаљина, по некима одговоран за Гладомор, опасан убица). На његовом месту комунисти су планирали велико здање (нови Храм!?) са више намена и Лењиновом статуом на врху. 

Јасно је да су комунисти на власт дошли са обећањем више хлеба, и да су били спремни на капитулацију пред Немачком (Први светски рат) како би то обећање почело да се претвара. На тако нешто многи Руси, у војсци, постадоше и сами спремни. Но, треба признати да је касније комунистичка власт спровела отпор истим Немцима, али у новом рату, у којем је становништво буквално било спремно да се отпор спроводи и у глади, а да би се сачувао "хлеб насушни", какав нам даје родољубље. Наравно да су корени тога много старији од бољшевика, но испада да је комунистичка власт била у сврси очувања традиције највећег словенског народа...

Ако је то јасна алузија, мало је мање јасно предвиђање не толико њиховог краја (што се јесте обистинило), колико оних који ће се тада "скривати у катакомбама". Најповршније бисмо могли рећи да је то католичка црква, но Достојевски није предвидео прелазак Русије на католичанство. Најближе истини је да је реч о целом грађанском слоју (којим Достојевски није био задовољан, дакле оним из претпрошлог века, чији је члан био), који је истакао заставу хришћанства помешаног са буржоаским вредностима (тако схваћен национализам, приватна својина, вишестраначки избори...). Или оно што писац ових редова зна рећи - више је било морала тада (у време тзв. научног социјализма) него сад кад су сви хришћани & господа.

Ако бисмо улазили у то да ли Достојевски мисли баш на Цркву (наравно православну), могли бисмо размислити о многим стварима. Извесних прогона је било, но хришћани су (макар у доба оцвалог комунизма) могли бити у катакомбама само фигуративно. Као Јевреји које Мозес вади из "египатског ропства", а да они жале за "египатским јелима" (ово друго је цитат из Библије и богословске литературе). Нешто се ту не уклапа (са данас уобичајеном сликом коју видимо кад чујемо реч "ропство") не звао се ја Лоример, а и не зовем се тако... 

Достојевски је тешко критиковао католичанство, зато је јасно да чак и атеиста Иван Карамазов,"творац" Поеме о Великом Инквизитору, узима као пример баш католичког свештеника из Шпаније 16. века. Тако можемо објаснити и оно "проћи ће векови", мада није пошло још хиљаду година до пада "нових зидара" Вавилонске куле. Искрено, не верујем да би хришћанство опстало после миленијума доминације комунизма...

Но рекосмо, биће да је Достојевски мислио на Русију, а ако случајно није, онда није ни погодио својим "прорицањем", јер у Западној Европи комунисти нису били на власти. Либералисти, пак у тим земљама не владају буквалним обећањем хлеба, просто јер тамо народ већ одавно није гладан. У Источној Европи, доминантно православној, су комунисти дошли а и збачени обећањем хлеба, и уопште материјалног. 

У том смислу, треба видети да ли је мислио на православну цркву. Он јесте критиковао понеке свештенике или учитеље богословије, некада благо (кроз уста старца Зосиме, некад их приказујући као заправо атеисте). Православну цркву критиковао није, она је за њега једина хришћанска. Но можда му се некако отело да је могућа злоупотреба и из крила ове цркве. Ако није свесно размишљао о екуменизму, било би занимљиво шта о овом данашњем он мисли, и да ли сматра да је врх православне цркве екуменистички, па те ће тако "дозидати њихову кулу". Наравно, ту мислимо на Русију, али би све речено могло да се важи и за Србију...