Велика Звер

Доктрина Истинске Воље отелотворена у једанаест речи: Чини што ти воља и то треба да ти буде сав Закон! Нити охрабрује нити допушта разузданост. Баш напротив, она захтева најстрожију дисциплину и то баш ону која једино није крајње погубна, тј. Самодисциплину.

Кенет Грант, Култови Сенке

Оно што сам до сада знао о Алистеру Кролију, као и о његовом систему телеме, било је последица радозналости, такође истраживања за трилогију Агарта. Алистер није био личност у мом опусу, али јесу они који су практиковали телему или чак радили у тајним друштвима која је основао. Рецимо Џек Парсонс, актер Света Агарте. Или "измишљене личности" Мелех Израел и Лукас Теофило у роману Јеретици Агарте. 

Моја мишљења била су подељена између личности и дела. Сама телема (грч. θέλημα) је један логичан, природан систем. Нећу рећи натуралистички, јер натурализам је модерна филозофија која негира све што се не може измерити. Ништа није даље од онога што је Кроули заступао. Што се мене тиче, све јесте Природа на различитим нивоима. Неки нивои су нам (сада, а можда и увек) недоступни. 

Нисам имао проблем да схватим основну премису телеме: Do what thou wilt shall be the whole of the Law. Love is the law, love under will. Схватио сам оно што је тачно назначено - прву реченицу не треба схватати као оно "чини шта хоћеш / шта ти падне напамет". Јер човек треба да прво схвати своју истинску вољу. Ја сам то схватио као оне паганске изреке са улаза у пророчиште у Делфима - спознај себе и буди то што јеси. Сматрам да би, под условом истинске спознаје, правило било примењиво колико и оних 10 Божијих заповједи Библије (заправо шест, прве четири се односе само на исповедање монотеизма, не на универзална морална правила). 

Са другим делом сам имао мало више проблема. Пре свега, пречесто сам од разних Њу ејџ верника (по правилу блиских хришћанству) виђао фразетину "Бог је љубав". Деловало ми је доста бескичмењачки. Други проблем је везан са оним "либералним" представама које не стоје, видесмо, ни у вези прве реченице. Љубав о којој се прича није сентименталност. Најобичнији промискуитет није закон. Мада, гледајући Кролијев Живот може бити, на неки начин, пут ка закону. У свом делу Адам Алтеон даје апендикс који покрива баш објашњење Закона. 

Види, иако се у Књизи Закона говори ного о Љубави, ту нема ни једне речи о сентименталности. Мржња је готово једнака Љубави! Борба је сасвим сигурно Љубав! "Као браћа се борите!" Све мужевне расе овога света то разумеју. Љубав Либер Легиса је смела, снажна, чак оргијастична. У њој има нежности, али то је нежност снаге. Моћна и страховита и величанствена каква је већ, она је ипак само барјак на светом копљу Воље, изгравирани запис на мачевима витезова-монаха телеме.

Либер II, Порука Мајстора Териона

Иако се тако нешто тешко признаје тако контроверзним фигурама, мисао Алистера је сасвим традиционалистичка. Узмимо на пример овај цитат који сам нашао код Доријана Нуаја, Доктрина Сатанизма и ставио као цитат на почетак поглавља у Свету Агарте: Стога ће краљеви земље остати краљеви заувек, робови нека служе. Нико није ни уздигнут ни унижен, све је како је одувек и било. Мени је тешко наћи више традиционалистичке речи. А што се живота тиче, Алистер је рано зајахао тигра.

Оно што сам знао о животу Алистера Кролија, била је за мене друга прича док нисам прочитао ову Алтеонову књигу. Од извора као што је рецимо књига Безбожни савез, Петера Левенде није се могло много очекивати. Истина, ту има доста података, тачних или не (за писца небитно) о вези нациста, "посрнулих католика", и окултног. Ипак ми је аутор већ док сам читао књигу деоловао као јебиветар. А тамо је Кроли представљен као позер, егзибициониста, и укратко речено проблематична особа. За његов боравак у Немачкој, рецимо, Леванда везује "једно од ретких добрих дела које су починили СА одреди" - Алистер је у хотелу малтретирао своју тадашњу љубавницу, па су га они избацили и мало истамбурали. Кролијево театрално спаљивање британског држављанства током Великог рата није могло да произведе много повољнији утисак.

Али шта је од тога тачно и исправно приказано? Адам Алтеон на почетку истиче Кролијеву театралност и жељу да се спрда пре свега сам са собом, да уништи своју репутацију. Није чудно што је привлачио одијум јавности, чему је сам кумовао прво "преузимањем зла човечанства на себе", узимањем за себе имена негативца из Апокалипсе, а онда смислом за хумор веома сличним оном који већ дуго негује мој комшија Дјук. 

Са друге стране, може се и романтизовати, као што је урађено на корицама књиге: аутентични мистик, највећи маг ХХ века, екстатични песник, неисцрпни љубавник хиљада жена и десетина мушкараца, човек који је написао неколико стотина дела најразличитијег карактера и садржине, којем је реч "немогуће" била страна, човек са хиљаду лица и псеудонима које је волео без остатка, двоструки шпијун, екстремни алпиниста, бриљантни мислилац, незадрживи авантуриста, пасионирани ловац...

Много једноставније Адам Алтеон каже на почетку - Кроули је пре свега био пророк! Али, како се до тога дошло? Одрастао је у строгој породици хришћанских секташа. Наследио је пристојан иметак, па му паре у првој половини живота неће бити проблем, а касније хоће итекако. Остао рано без оца. Спремао се за дипломату у Русији, али то га није испуњавало. Као млад имао доста успеха у шаху и планинарењу. Ово друго му је омогућило да путује по свету. Заинтересовао се за Велико бело братство (појам који рецимо помиње мадам Блавацка), и игром случаја дошао до људи који су га могли повезати. 

Људи које је Алистер упознао били су нека врста розенкројцера. То је био тек спољашњи ред познат као Златна зора. Ред има више нивоа, подељених на три главна слоја, односно реда. У унутрашњем реду су тајни владари, они који нису људи (а ако су то били, иницијацијом су престали бити). Кроули је прошао ту иницијацију, имао је конакт са "бићем више интелигенције", чувеним Ајвазом. Он му је издиктирао Књигу Закона. 

О свему томе може се нашироко причати, а ја ћу се ограничити на три ствари. Прво, иницијација којом неко постаје више-него-човек, уништи у себи оно пролазно? Могуће, али Кроули је после исте итекако остао са људским проблемима. Поменимо само дрогу, односе са женама, финансије... Људски, одвише људски - рекао би Ниче. Терион (Кроули) се и сам чудио. Истина, кроз иницијације је пролазио више пута, изгледа да неке нису биле довршене и кад је њему изгледало да је тако...

Друго је однос према женама. Већина њих се није усрећила поред њега, искључимо можда последњу Патришу Деидре која му је најзад родила мушко дете, Алистера Ататурка. Међутим, Кроули није своје жене финансијски користио нити их присиљавао на нешто. Није их заводио лажним обећањима. У чему је онда проблем?

Ако посматрамо систем његовог учења, видећемо да много шта ту иде кроз полно општење мушкарца и жене. Кроули је практиковао и хомосексуалне односе, но то је нешто друго (и везано за једну посебну иницијацију). Њему као пророку била је потребна Скарлетна жена. Много их је било, али тај терет нису успевале да издрже. Одавале су се алкохолизму, његова последња званична супруга завршила је у лудници (Кроули умало да заврши на двогодишњој робији, запрећеној за занемаривање жене - занимљиви закони оног времена!). Речено модерним језиком, његове жене нису могле са његовом енергијом.

Најзад, шпијунске афере. Алтеон износи став да је Кроули био двоструки шпијун. Морам признати да ме аргументација, како га после рата нису дирали у Британији, није много убедила. Осим тога, Кроули као да се трудио да у Енглеској живи што мање. Најзад, "двоструки шпијун" ми је помало аморфна одредница. Ако је на две стране, која је "примарна", ако је има?! Није страна пракса да службе толеришу неког практично бескорисног сарадника, јер можда и он постане значајан. Тако је немачки агент у Истанбулу био барон Зеботендорф, који је много раније основао Друштво Туле, које ће утицати на Хитлера... Није немогуће да је неко ангажовао Кроулија да се прикључи немачкој пропаганди, како би је довео до апсурда. Можда је то урадио самоиницијативно. Свеједно, главни немачки пропагандиста Вирек дао му је доста простора (такође занимљива личност, још један од оних чији се пут укрстио са Кролијевим, актер Света Агарте). 

Поменули смо најпознатијег бечког акварелисту, какав је био Кроулијев однос према њему? Иако је испрва приметио огромну енергију, као нешто што може да води у ново доба, брзо је Кроули схватио да то није то. У Другом светском рату његов ангажман је неспорно на страни Савезника, мада стари Кроу већ није могао да делује спектакуларно као некада. Писао је патриотске песме и текстове, а могуће да је чувени знак V, који је требало да парира препознатљивој свастици, његово дело. Славу су преузели други. 

Кроули је свеједно имао прилике да види како се свет развија према његовим речима Чини што ти воља и то треба да ти буде сав Закон, углавном погрешно схваћеним. Остварила су се нека пророчанства дата у Књизи Закона, која му је издиктирао Ајваз. Рецимо, атомска бомба. Умро је стар и болестан, у сиромаштву мада не и беди (последње паре није хтео да да на болничарку, чувао је за објављивање књига). На погребу није било много људи. Кроули се побринуо ко ће да га наследи у америчком реду ОТО. Но ствари су касније ишле својим током, као и остатак ХХ века чија је једна од препознатљивих фигура била баш "Велика Звер".

Иван Вукадиновић