Пронађен Парадајз сити

До сада нисам много писао о ономе што радим, па било је чак и малициозних коментара у том смислу (истина давно). Што не значи да није имало утицаја на начин размишљања. Ја сам инжењер информатике, и о односу инжињерства и науке рекао сам понешто овде. Такође, мислим да сам инжењерски приступ применио и у филозофији. Сада ћемо, међутим, видети нешто конкретно...
Сарадничка фирма SAS урадила је ни мање ни више него пројекат за проналажење "рајског града", односно града објективно најбољег за живот у њему, према задатим параметрима. Одговор се крије у огромним количинама података, провереним подацима и стварним разговорима. Пројекат је трајао шест недеља и укључио је шесторо људи. Укрштени су подаци  за 57 студија градова, 4 друштвене мреже, за 1060 међународних сервиса података и три глобална сервиса података... Али то нису били сви подаци.
Пројекат је у потпуности вођен подацима, и кренуло се од 148.233 локације у 193 земље са пет милиона data points (практично било који податак о локацији) из 1.125 извора података. Импресивно, зар не... И све је то прошло кроз процес машинског учења које је откривало обрасце који постоје. 
Издвојено је 69 критеријума (параметара, промењивих...) које су груписане у осам категорија. Те категорије су: ресторани и шопинг, трошкови живота, безбедност и инфраструктура, природа, култура, породица, образовање и каријера, и здравље. И најбољи резултати су за град...
West Perth, Australia

Но то није све. Оне наведене категорије корисник може сам подесити, на уобичајеној скали од 1 до 5 и тако добити свој град парадајза користећи рајски конфигуратор. Испробао сам га и мој рајски град био би Јужни Барлингтон у Вермонту, Сједињене Државе. 
Питао сам и колеге и пријатеље које су добили омиљене градове. Добијени су градови Њујорк, Дубаи, као и доста мање познатих градова из Сједињених Држава: Верона, Шрузбури, Почеко, Вуд Вилиџ, Долејстаун... 
Неко би могао посумњати како то да су сви наведени градови (укључујући и апсолутног победника) осим Дубаија у енглеском говорном подручју (могуће да се у Дубаију више говори енглески него арапски)!? Може се објаснити на разне начине... Реч је о богатим земљама, такође насталим на ледини, што би значило да има доста простора. Могуће да је кључ у томе за које локације је било потпуних података. Или је једноставно вештачка интелигенција и даље пристрасна, што можемо видети рецимо код тога како Гугл ради
У сваком случају, тешко да ће се овако наћи занимљивих локација као што су Лисабон, Маракеш, Рио, или наш Београд. Што је занимљиво обично није сасвим конформно. 
Више о методологији можете видети овде.
Иван Вукадиновић


Коментари

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део