Изгубљени Рај 1

- уводи у поглавља -

Књига прва

Ова прва књига најпре укратко излаже читав предмет: човеков непослух и, због тога, губитак Раја у коме је био настањен. Затим се потиче првог узрока његовог пада - змије, или заправо Сатане у змији, који, побунивши се против Бога и повукавши за собом многе легије анђела, би прогнан, по Божијој заповести, са свом својом дружином, из Неба у грдни бездан. Свршивши с том радњом, спев хита средишту предмета, приказујући Сатану с његовим анђелима већ палим у Пакао, који овде није описан у центру (јер се може узети да небеса и Земља још не беху саздани, а посигурно још не беху проклети), него у области потпуне таме, оправдано назване Хаосом. Ту Сатана са својим анђелима, лежећи на огњеном језеру, згромљен и запањен, после неког времена долази себи, као из бунила. Призивље к себи најближег по чину и положају, који лежи крај њега. Већају о свом жалосном паду. Сатана буди своје легије, које су дотад лежале такође сметене. Оне устају, бројне и постројене за бој. Наводе се имена њихових главних вођа, према идолима доцније познатим у Ханану и суседним земљама. Њима се Сатана и обраћа својим говором, тешећи их надом у повраћај Неба, а најпре им казује о новом свету и новом створу који, према давном пророчанству или причању на Небу, треба да буду саздани: јер су анђели постојали много пре овог света - мишљење је бројних древних отаца. А да би се открила истинитост тог пророчанства и према томе определило, Сатана прибегава општем сабору. Подухвати његових помоћника у вези с тим. Пандемонијум, Сатанин дворац, саграђен на брзину, диже се из бездана; ту властела Пакла држе сабор.

Књига друга

Већање је почело, Сатана разматра да ли би требало ризиковати још једну битку ради повратка Неба. Једни то препоручују, други од тога одвраћају. Трећи предлог - Сатана је то наговестио раније - преовлађује: истражити истину о оном пророчанству или предању на Небу што се односи на један други свет и другу врсту створова, једнаких или не много нижих од њих самих, а који треба у то време да буду створени. Њихово двоумљење ко да буде послат на то тешко истраживање. Сатана, њихов вођа, сам подузима то путовање, па га величају и одају му признање: Сабор се тиме завршава, остали прибегавају разним забавама и пословима, већ према својим склоностима, како би утрошили време до Сатаниног повратка. На свом путовању, он приспева до капије Пакла, налази их затворене, а и оног што чувајући их, ту пребива, и најзад му их отвара и показује му огромну бездан између Пакла и Неба. Напућује га Хаос, божанство тог простора. Муке кроз које је прошао док није угледао нови свет који је тражио.

Књига трећа

Седећи на свом престолу, Бог види Сатану који лети к овом свету, тек створеном. Показује га Сину, који седи с његове десне стране. Предсказује успех Сатане у изопачавању људског рода. Ослобађа властиту правду и мудрост од ових оптужби, јер је човека створио слободним и довољно кадрим да се одупре свом искушитељу. Међутим, објављује своју намеру да буде милосрдан према њему, имајући у виду да није пао због властитог неваљалства, као Сатана, него га је овај завео. Божји Син узноси свог Оца због исказивања његове милосрдне накане према човеку. Али Бог на то изјављује да ово милосрђе не може бити  пружено човеку без задовољења божанске правде: човек је, жудећи за божанственошћу, увредио Божје величанство и због тога са свим својим потомством - обречен смрти - мора да умре док се не нађе неко вољан да одговара за његову увреду и да искуси његову казну. Божји Син се добровољно нуди за искупљење човеково. Отац му одобрава, одлучује његово оваплоћење, објављује његово узношење над свим именима на Небу и Земљи, заповеда свим анђелима који га обожавају. Они послушају и, појући химне у хору своје харфе, славе Оца и Сина. Међутим, Сатана се спушта на празну избоченост најдаље лопте овог света, где, лутајући, први пут проналази место од тада названо Чистилиште Таштине. Опис лица и ствари које лете тамо. Одатле стиже на капије Неба. Опис успона степеница, као и вода изнад небеског свода, које теку около њега. Његово пролажење одатле до лопта Сунца. Он ту затиче Уријела, намесника те лопте, али се најпре преобрази у лик анђела нижег реда и - тобоже живо желећи да види нову творевину и човека којег је Бог ту сместио - распитује се код њега о боравишту овога. Уријел га упућује. Сатана се најпре спушта на брдо Нифат.

Превео с енглеског

Милован Ђилас

Paradise Lost, John Milton, London 1674.