Подземље је спас

  Уколико бисмо направили паралелу са одређеним правцем у историји уметности, Екатерина Велика била би - барок. Она је створила нову димензију музичког израза и текста која је барокно сценична, а како је Милан био опседнут (песничким) сликама (јер Екатерина није "рефлексивна" као Азра, на пример), пластични моменти, оно китњасто и орнаментално испуњавају његов израз. За барок, карактеристични контрасти (светло-тама; "пет хиљада људи са дигнутим чашама" - "буди сам на улици"; "пролазе бродови, трубе у част, звоне на узбуну" - "деца уче да плачу"), оно непредстављиво и узвишено ("по бескрајној траци/сивог металног тла"; "Ти си волела мој Weltschmerz")... Драган Бошковић, Неупоредиво више: Екатерина Велика Екатерина Велика, Градац Када се пише текст за зборник (или када се за исти бира) очекивало би се да је он афирмативан, па ипак горе потписани Драган Бошковић пише " никада нисам био фан Екатарине Велике ". ...

  Fizičari vole paradokse. Možda je to neobično, ali svoje profesionalne živote provode tražeći situacije koje će naterati njihov pogled na svet da se uruši, jer iz ruševina može niknuti dublje razumevanje. Dobrim naučnicima nije cilj da se njihova uverenja potvrde kroz istraživanje, već žele da istraživanje generiše nova uverenja. Brajan Koks i Džef Foršo, Crne rupe Još u mladosti sam saznao da postoji objekat toliko masivan da ni svetlost ne može da ga napusti, nadam se da većina omladine takođe to zna (i danas i u Srbiji - mada nam novi događaji govore da nemamo da se čega stidimo). Stvari ni "Nauci" (odnosno za to stručnima) ipak nisu još najjasnije, a neko sa latentnim interesovanjima bi svakako trebalo da pročita knjigu gde sve to ima sistematizovano, ranija i ona novija saznanja. I jedna i druga su u velikoj meri spekulativna - to što svetlost ne može da napusti crnu rupu znači da ne može ni informacija, barem ne ona koja bi nam bila zanimljiva u realnom vremenu (zapra...

 Gledajući ovu seriju zaključih da imamo još jedno ostvarenje iz Betmenovog serijala koja nije fantastika. Pa smo onda razgovarali o tome da li je Betmen inače fantastika? Džoker je svojevremeno (mislim naravno na prvi film, drugi nisam gledao i ovde ne trošim reči) baš najavljivan kao ne-fantastični film ( surova realnost , kako rekoh ja za svoju ne-fantastičnu knjigu Papa, to je mason ), sada evo Pingvin kao krimi serija uz veliki upliv psihološkog.  Vratimo se Betmenu i njegovoj fantastičnosti. Tim Burton je svoju čuvenu trilogiju s početka devedesetih uradio kao nesumnjivo fantastičnu, u gothic fazonu. Onima koji su tad bili klinci to je ostalo u sećanju, osim toga ne bi li Betmen, kao i svaki pošteni super-heroj bio fantastičan lik ? Ali Betmen je maskirani bogataš koji može sebi da priušti visoko-tehnološke gedžete u borbi za pravdu. To ne zahteva nekakvu drugačiju nauku (od nama poznate), niti nešto natprirodno. Preterivanja svakako ima, kao i uvek u akcionom žanru (g...

  U današnje vreme, međutim, ekonomska klasa se jedva pominje osim ako se ne nađe u preseku „intersekcionalno“ s nekim drugim oblikom marginalizovanog identiteta. Stoga ne čudi što se mnogi pripadnici radničke klase i siromašni često osećaju potpuno otuđenim od današnje levice – marksisti s pravom tvrde da je levica usvojila veoma buržoaske brige. Krajnje je ironično da pokret koji tvrdi da problematizuje sve izvore privilegija, vode visokoobrazovani ljudi i aktivisti iz više srednje klase koji su u toj meri nesvesni svog statusa privilegovanih delova društva. Helen Plakrouz i Džejms Lindzi, Cinične (kritičke) teorije Analizirajući Trampovu pobedu zaklučio sam da je ona remek-delo postmoderne (osim u onom delu koji se odnosi na greške demokrata, oni su zapravo zaslužniji za njegovu pobedu). Osnovna ideja postmoderne je da je znanje (informacije, podaci, novosti, uopšte istina ) predmet odnosa moći. Videćemo da ove postmoderne kritičke cinične teorije teže da vide belce (sve!?) ...