Pingvin

 Gledajući ovu seriju zaključih da imamo još jedno ostvarenje iz Betmenovog serijala koja nije fantastika. Pa smo onda razgovarali o tome da li je Betmen inače fantastika? Džoker je svojevremeno (mislim naravno na prvi film, drugi nisam gledao i ovde ne trošim reči) baš najavljivan kao ne-fantastični film (surova realnost, kako rekoh ja za svoju ne-fantastičnu knjigu Papa, to je mason), sada evo Pingvin kao krimi serija uz veliki upliv psihološkog. 

Vratimo se Betmenu i njegovoj fantastičnosti. Tim Burton je svoju čuvenu trilogiju s početka devedesetih uradio kao nesumnjivo fantastičnu, u gothic fazonu. Onima koji su tad bili klinci to je ostalo u sećanju, osim toga ne bi li Betmen, kao i svaki pošteni super-heroj bio fantastičan lik? Ali Betmen je maskirani bogataš koji može sebi da priušti visoko-tehnološke gedžete u borbi za pravdu. To ne zahteva nekakvu drugačiju nauku (od nama poznate), niti nešto natprirodno. Preterivanja svakako ima, kao i uvek u akcionom žanru (gde bismo mogli smestiti dobar deo ovih filmova), ali nije to još fantastika, čak ni u akcionom filmu gde se biju na krovu aviona (što je inače hipertrofija toliko korišćene tuče na krovu voza). Ovo dakle važi za većinu filmova u kojima se pojavljuje Betmen, ali ne i za one gde se njegovi neprijatelji pojavljuju manje-više nezavisno od njega - Suicide Squad, Harley Quinn - naravno da je Poison Ivy fantastičan lik. Uopšteno je u stripovima i crtanim serijama bilo više fantastike.

The Penguin serija je spin-off filma The Batman iz 2022. Ona prati uspon Oz Cobba u podzemlju Gotama, kroz rat mafijaških porodica Falcone (kratko vreme Đigante) i Maroni. Videćemo kako je Oz vešto uspeo da iskoristi taj sukob. Film je odlično urađen, a lavovski deo možemo zahvaliti Cristin Milioti (meni poznata iz Made For Love), koja je dobila nominaciju za Zlatni Globus. Colin Farell je prošao zadivljujuću transformaciju i njemu se smeše nagrade. Treba imati u vidu da ovo nije Bartonov Pingvin (Deni de Vito), fantastičan lik koji stvarno izgleda kao hibrid pingvina i čoveka (slično je bilo i sa Cat Women). Time uloga nije lakša. Reč je o krimosu koji je dežmekast i zbog urođenog problema s nogom (invalidnosti) gega se dok hoda. Naravno, neko će mu se lično obratiti sa Pingvin samo ako je siguran u svoju moć da mu se tako obrati bez posledica... Odavde negde kreću spojleri.

Oz ili Pingvin je majstor spletki, neko ko sprovodi svoje planove. Ali on ipak deluje impulsivno. Serija počinje tako što on ubija naslednika porodice Falkone, za koju i sam radi. Uspeće da za to okrivi suprotstavljenu porodicu Maroni, kojima priča drugu priču, odnosno s njima ima posebne planove. A sve se vrti oko preprodaje najnovije droge. Pingvin deluje slično Džokeru koji uvek laže, pri tome ne mislim na ovog poslednjeg nego na najupečatljivijeg Džokera (Heath Ledger, naravno). Ali Pingvin ne nosi masku, pa istina o njemu (back story, jel' te) neće ostati sakrivena. To ćemo videti, ali prvo da istaknemo da mu se na putu nalazi Sofia (Cristin Milioti), nekada viđena za naslednicu Falkoneovih, sada puštena nakon desrt godina iz Arkama, s još nerazjašnjenim optužbama da li je ona kasapin - serijski ubica.

Gledajući seriju pade mi na pamet kako kriminalci Gotama (Betmenovi neprijatelji ili ne) obično završavaju u ludnici, zatvor deluje nekako previše ... klasično, dosadno. Pa ovde imamo jednog od glavnih aktera koji je neko vreme u zatvoru, to je glava porodice Maroni. Ali Sofia je mogla završiti samo u ludnici, pošto je izrazila sumnje svom ocu za gnusna dela, ubistva žena, koja mu se pripisuju, a ona u to još ne veruje. I da joj je majka ubijena zbog istine (navodno samoubistvo)... A bila je predviđena za naslednicu. Ovako ćemo videti kako izgleda tretman u Arkham Asylum, kakav je inače postojao u ne tako davnoj prošlosti. Naravno, poznavaoci opusa znaju da je ime došlo od izmišljenog grada Arkham u opusu H. P. Majstora.

Tu dolazi do izražaja sva maestralnost glume Milioti, ove crne ovce porodice, koja posle smrti oca (nije rečeno kako) i ubistva brata (isprva misle da je to uradio klan Maroni) dolazi tu da "podrži ujaka" (daleko je to od smene kod Sopranosa, mada mi nešto pada na pamet). Pošto pobije celu porodicu ili bar njen najveći deo (eto, nešto što jeste učinila) ona će preuzeti kormilo, preimenovavši klan u Đigante po prezimenu majke koju je ubio otac. Nešto mi tu miriše na feminizam, a odnos prema goons (koji će sad imati veći deo kolača i uopšte fer tretman) podseća na slične pokušaje u seriji Harley Quinn. Maliciozno u meni bi reklo da nije baš neko "oslobođenje" ako umesto prezimena muža ili svog oca uzme/zadrži prezime svog oca ili majčinog oca... Prava sveobuhvatnost postigla bi se jedino ako bi se umesto imena familije koristio patronimik i matronimik (kao kod Islanđana plus prezime po majci), a donekle može kao kod Španaca koji brzo doguraju do desetak prezimena... Ali nećemo više o tome, jer ako ima feminizma, nema ni malo učitavanja, možemo jedino videti da Sofia pokušava fer odnos sa nekim ženama - žrtvom manipulacije Pingvina koja je na njegovoj strani ili devojčicom iz svoje porodice kojoj je ubila roditelje (i ta mala je, pogađate, u Arkamu). Sofia je u punoj meri ipak samo vođena sopstvenim demonima, to ne može izbeći i to biva fatalno po nju.

Vratimo se zapletu. Nije teško pogoditi da će zaplet ići oko dve jake ličnosti, Oza i Sofije, i prve tri epizode deluje da će to više biti neki psihološki triler gde imamo odnos sociopate i lude osobe, što samo po sebi jeste zanimljivo, jer ludacima nije lako manipulisati. To je onaj deo kad Sofia poveruje u inače logičnu priču da je njenog brata ubila druga porodica, dok polako, nesigurno, stiče poverenje i u Oza s kojim ima istoriju (frenemi odnos?) s obzirom da je on ranije glumio njenog vozača a nije ni pokušao da je zaštiti kad je smeštena u ludnicu. Moglo se nastaviti u tom smeru, ali serija postaje stvarno zanimljiva svojim nenadanim obrtima...

Pomenimo tu Pingvinovog vozača, takođe i momka od poverenja, kojeg upoznaje na početku kad je ovaj sa svojim drugarima urnisao njegova kola, pa ga je Oz poštedeo i naterao ga da mu pomogne oko leša. Nešto me u tom momku podsetilo na našeg... Bikovića! Ne može to biti mnogo fizička sličnost, s obzirom da je ovaj momak latino melez, ali ima neki bejbifejs, izgled nevinašca zalutalog u svet kriminala, kao ovaj naš u filmu/seriji Južni Vetar (ko je gledao TO, a da ne pamti samo po bratu Džulije Roberts i njegovom izdrkavanju po Gornjim Nedeljicama i potkupljivim eko-aktivistima, što beše prava afera).

Ne ide sve glatko sa strane Maronijevih koji provaljuju Pingvina, pa ga hvataju sa Sofijom što bi im bio kraj oboma da onaj klinac, koji je hteo da napusti Oza i koga ovaj nije silom zadržavao, ne odluči da se ipak vrati gazdi i uleti sportskim automobilom u scenu koja je trebalo da im bude poslednja. Oz tu odlučuje da ostavi/žrtvuje Sofiju, koja ionako već previše zna. Planovi Oza-Pingvina podsećaju na one Sersi Lanister koja očekuju da će akteri igrati baš kako im ona diriguje, što ne biva... Oz ipak ima bar dve prednosti - jedno je njegova neverovatna izdržljivost; drugo, i bitnije, veliko iskustvo i poznavanje terena nastalo odrastanjem na ulici, u podzemlju i bukvalno pod zemljom... Tako on uspeva da ima solidnu bazu i kad se dve porodice udruže protiv njega a ni zakon mu nije preterano naklonjen.

No prethodno imamo četvrtu i petu epizodu, tačno na sredini, oko kojih se vrti serija. Tu ćemo videti Ozov background, takođe Sofijin koji već nismo videli, najzad Sofijin izbor. A taj izbor nije da prosto sledi porodicu i kaže im sve što je saznala o Pingvini, ne, ona će se pre toga obračunati i osvetiti svojoj porodici. Nisu dovoljni proređeni redovi sada porodice Đigante, moraće da sklopi savez sa glavom porodice Maroni, koji je sada na slobodi, ali praktično u bekstvu, pošto ga je Pingvin nadmudrio i ubio mu sina i ženu. Potonja je odlična u sporednoj ulozi - Shohreh Aghdashlo, meni poznata kao možda najzanimljivija političarka svih vremena - Avasarala u seriji The Expanse. 

Najzad krešendo u kojem Sofija uspeva da dva puta uhvati Pingvina, posle prvog hvatanje mu priređuje pravo psihološku torturu - scena govori dosta i o njemu i o njoj. Tu će iskoristiti njegov odnos sa majkom, mračnu tajnu, za koju već ona zna, zna i njegova majka, saznaje i Pingvin da svi oni znaju, pa ipak ne priznaje, po cenu mučenja sopstvene majke. Poslednja epizoda je zaista maestralna.

Na kraju vidimo kakav je kraj Sofije koja je imala svetlu budućnost, ali joj je istina bila draža (mada sigurno nije bila svesna posledica koje će iskusiti), u mentalnoj bolnici dovedena u stanje mentalne bolesti. I Pingvina koji je vlastiti telesni poremećaj (noga) "rešio" skretanjem u sociopatiju, prvo žrtvujući svoja dva brata pa praktično i majku. Ispada da je dorasliji sukobu onaj koji je sam izabrao da bude mentalno bolestan - frik. Kraj sa šlogiranom majkom koju je "obezbedio" a da mu ni ona bukvalno ne može ništa prigovoriti i ubistvo klinca samo zato što mu je postao previše blizak zaokružuju status čudovišta kakvim je Pingvin postao.

Ivan Vukadinović

Na Sjeveru smrtno je zima, na Jugu pingvini jedu ljude...