Промоција науке и теорије завере

Центар за промоцију науке већ одавно има пик на оне који се не слажу са званичним причама. Можда је то зато што су тзв. теорије завере популарне, а промоција било чега (па и науке) иште популарности... Можда је део неке скривене агенде (хе-хе-хе). Свеједно, тренд је присутан. (Наравно, далеко од тога да се они баве само тиме, рецимо недавна трибина са темом где су ванземаљци била је веома занимљива). 
Пре четири године имали су трибину о ХААРП-у где не рекоше шта је заправо ХААРП, а извесни Шуки је пао у ватру када га то питаше. Пред изборе у Америци је социЈолошкиња изједначила оне који верују да је Земља равна плоча са онима који "дозвољавају да буду жртве масовне манипулације било у Србији, било у Америци, као у случају Доналда Трампа". Занимљиве закључке можемо извући, с обзиром да је наведени Трамп победио на демократским изборима... Недавно су имали трибину о "лажним вестима" (или нешто слично, налетео на Сајму па не знам тачан назив) где је била веома занимљива реакција на питање моје маленкости
Иначе су они занимљиви у тим реакцијама на постављена питања. Док је мој пријатељ (иначе на неки заобилазан начи повезан са њима) бранио извесну ригидност када се пита о теорији еволуције, питање које сам поставио (шта ако се лажне вести сударе са идеолошком конструкцијом?) му је било сасвим легитимно. Штавише, питао се зашто се они тиме баве. То по њему није наука, него злоупотреба науке. Ја имам можда звучнији термин - сцијентизам. Али, како то бива са појмовима од једне речи, потребна нам је дефиниција.
Зачудо, чак су они рациЈонални дали релативно смислено објашњење сцијентизма на својој квази-енциклопедији. Успут су навели воду на своју воденицу наводећи под "легитимну употребу израза" (као увреде) ствари од научног социјализма до лесе-фер економије, и уопште свега што не спада у њихово идеолошко опредељење  - стерилну социјалдемократију (овај израз ми сад паде напамет, и можда би баш решналвики била добра студија случаја овог правца који доминира већим делом данашње белосветске "левице"). 
ЛМ, сцијентизам је поглед на свет по којем само научне тврдње могу имати смисла. Једноставно објашњење које објашњава текстове као што је онај социЈолошкињин у којем ћемо наћи следећу реченицу: "Управо из ових погрешака у когнитивној функцији сопственог мозга постоје они типови личности који и даље верују да нема климатских промена или да на небу седи човеколики мудрац седих власи." А мало пре тога је говорила о онима који верују да је Земља равна плоча тз, тз, тз... (Узгред, ако само научне тврдње могу имати смисла, шта се ту пача неко чије је занимање социологија која није наука, него научна дисциплина?!)
С обзиром на овакво опредељење, ништа не чуди да неки у ЦПН-у пређу из фазе одбране у фазу напада, односно уместо да само бране неке научне тврдње (основано или не, уосталом то је питање снаге аргумената које имају и како их користе), почну да нападају оне који те тврдње оспоравају, а нападају и њихове политичке савезнике. Објаснићу на примеру (управо оно што ми на трибини нису дали). Ако је глобално загревање реалност (и нужно је спровести оне иначе често конктрадикторне мере које се предлажу), а либерални кругови виде ту "реалност", док је конзервативни оспоравају - онда ћемо напасти све конзервативце, као "жртве манипулације", оне који наседају "лажним вестима" и наравно верују у теорије завере...

И тако долазимо до текста којим почиње тема броја јесењег часописа "Елементи", а то су, си кларо, теорије завере. Текста који написа лик који ми није дао да објасним своје питање на оној трибини. Уз пратећа три текста који дају примере таквих "теорија" јасно је да овај текст иде зихерашком логиком којом би осудио теорија-заверенички начин мишљења, а да при том забашури било шта што би таквом размишљању дало за право, а успут да буде усмерен према "некима тамо", односно да гађа најмањи могући број присталица "теорија завере" у Србији, који би се могли наћи увређеним... Овакав приступ, свакако, није без својих рањивости, и њих ћемо у наставку текста искористити.
Али пре тога, ако неко није читао моје раније текстове на ову тему, а има их доста, да разјасним своје мишљење. Далеко од тога да подржавам сваку теорију завере, чак огромна већина ми је бесмислена, и нисам игнорисао оне који их шире (нама "пусти будалу", уосталом будале су моја ужа специјалност, како рече један мој рођак). Јасно сам рекао да су теоретичари завере националне штеточине. Бавио сам се чак њиховим опсесивним темама као што је рецимо Света Русија против Хазарије, а и сам сам био довољно опсесиван да прочитам књигу и напишем блог о томе (када сам блог поделио уз одговарајућу слику до је било довољно многима да лајкују & шерују мислећи да такве глупости подржавам, дакле не прочитајући текст). Такав "начин мишљења" многих бораца за србство преко интернета у великом је садржина мог антибиографског романа Папа, то је масон (сам наслов дошао је од изјаве једног теоретичара завере на "журци" поводом крштења потомка мог пријатеља).  
Али шта ја њима заправо замерам? Не замерам им схватање да нека завера постоји, уосталом "уплетеност у одређену заверу је у суштини друштвеног живота" - рече Доријан Нуај, а ја доказах теорему. Оно што замерам "теоретичарима" је дечје свезнање, по којем баш они (односно њихови узори) знају ко влада светом и које су намере владара у сенци, притом некритички прихватајући различите искључивости, а можда не знајући служећи некој од завера (Дејан Лучић беше ради за де-бе, зар не...)

Најзад, најзад да се позабавим текстом. У тексту једноставно названом Теорија завере Иван Умељић креће од објашњења саме теме, различитих погледа на исту, како то бива. Тако он каже да у кривичном праву (извор?) завера се дефинише као "договор између двеју или више особа да прекрше закон у неком тренутку у будућности". Дакле, ту имамо групу и план, а касније ћемо добити и тајну - све елементе завере. Дакле, ипак неке завере постоје, али како да знамо (верујемо) да је нешто стварно завера!?
Да ли је завера ако нам то кажу државни органи? Онда су постојале завере о којима су причали функционери власти у Србији, крајем лета 2000-те!? Или је потребна судска пресуда? А шта ако суд није независан и постоји ли стварно независно судство?! Или можда неке власти имају веће право да разоткривају завере - рецимо власти Сједињених Држава, а не власти Србије. Или можда чак различите партије у једној земљи - демократе пре него републиканци?! 
На крају текста Умељић даје добро објашњење, које би само за себе могло да стоји, цитирајући ни мање ни више него Асанжа: "Завере су свуда око нас. Свуда око нас су и луде теорије завере. Важно је не мешати ове две ствари. У принципу, када постоји довољно чињеница о некој завери, онда то просто називамо вешћу". Наравно да ово само по себи стоји.
Међутим, шта ако су те чињенице заправо "алтернативне чињенице", а вест "лажна вест" којом се Умељић иначе бавио (да, да, она трибина, да не понављам линк)?! Читав контекст око Асанжа он је покушао да елегантно ескивира рекавши да је он enfant terrible. Али то није довољно! Јер Асанж је буквално лице с потернице, крије се у Еквадорској амбасади од власти Уједињеног Краљевства, Краљевине Шведске и Сједињених Држава. Управо је његов Викиликс објавио проваљене мејлове Хилари Клинтон, што је утицало на изборну кампању у САД. Многи теоретичари завере су се позивали на њега. Са друге стране, има ли довољно чињеница у оној причи о мешању у изборе у троуглу Трамп - Руси - Викиликс? Ако питате Русе, Трампа па и многе "независне интелектуалце" (шта год то значило) - рећи ће вам да нема. Онда је то све луда теорија завере иако је на сва звона ударају CNN, многи у Конгресу и цео тај политички коректни естаблишмент. Право питање за Умељића: постоје ли политички коректне теорије завера?!
У тексту се оспорава да су ово стварно теорије у научном смислу, јер (чак и ако тачно) објашњавају изолован догађај, а немају предиктивну моћ. Барем већи део њих... Што је добар закључак, али Умељић је кратак за уопштавање свог закључка. Јер, не важи ли то и за (званичну) историју!? Због тога је Попер тврдио да историја није наука...
Умељић каже: "Многа психолошка тумачења теорије завере полазе од претпоставке да треба јасно разграничити званичне истине од алтернативних и обмањујућих објашњења (...) као и да оне који их заговарају треба сматрати особама које су у већој или мањој мери изгубиле додир са стварношћу". Кад се тако почне, јасно је да ће овакав став бити оспорен или макар релативизован. Али где? Умељићу на памет не пада да неко може оспорити "званичне истине" и да буде у праву. Постоји ли алат за то? Постоји, Умељићу! Зове се Окамова оштрица - једноставно проверити да ли "званично објашњење" тражи додатне претпоставке. Некад тражи. Доста тога је требало да се потрефи па да Кенедија убије усамљени револвераш, а њега касније неки лудак, који је згодно и сам умро не дуго после тога... Али убиство Кенедија није добар пример да се начелно оповргавају теорије завере (у "Елементима" га само помињу, али не спада у једну од три приче којима се баве).
А како Умељић онда брани "теоретичаре" од оптужбе да су луди? Објашњење тачно, али трагично недовољно. "Када нема општеприхваћеног референтног оквира, индивидуација трага за алтернативним објашњењима". Али како то, Умељићу, да нема општеприхваћеног референтног оквира?! Нема ли то везе са постмодерном? Но биће да су корени проблема још раније - у модерни и ономе што јој је претходило. Рекао бих ти Умељићу, да смо попричали, како је просветитељство довело у питање Бога, довело је и било какав објективни критеријум, односно референтни оквир који би обавезивао. Људски разум не може бити објективан. То ваљда знаш, или можда не знаш... Крајње поједностављено - нема Бога, нема ни општеприхваћеног оквира
Умељић на почетку каже како "политички теоретичари преиспитују то да ли теорије завере имају негативан утицај на управљачке структуре..." И то је можда најбитније. Ако нека будала у нешто верује, то нам може бити занимљиво само по себи (конкретна фабула радње), а нећемо се бавити последицама. Ако већи број њих верује независно једни од других, то је социолошки феномен. Међутим, ствар постаје занимљива ако се таква веровања организовано шире. Сетимо се повике на Цркву, Војску и Академију као неке центре моћи (уз наравно нелустриране службе) у време "клерофашистичке владе" Коштунице, доктор Војислава. Чекај, стани (мали Ђогани!) није ли и то све била још једна теорија завере. Али политички коректна. (Још ми ниси одговорио на питање, Умељићу!)
Или она прича о три хиљаде новинских текстова који убише Ђинђић, доктор Зорана... Али зар су сви били умешани?! И зар није могао грађанин Томислав Николић да закључи читајући новине да се свашта припрема, па како је и Броз имао проблема са ногом... Александар Тијанић је просто критиковао тадашњу власт кад је рекао ако Ђинђић (политички) преживи, Србија неће. Сви они су нападани да су део завере, без икаквог правоснажног основа.

Наравно да се ЦПН у свом часопису не бави са аспекта Србије много занимљивијом темом око убиства Великог Реформатора. Није згодно, зар не... Зато има три сасвим онако неоптерећујуће илустративне пример-теме.
Протоколи сионских мудраца. Прича како је настао тај памфлет (уз обавезно истицање да је памфлет). Помене се и Киш Данило... Међутим, има нешто што мене занима сасвим независно од тога да ли се тај скуп 12 лидера племена одржао у Базелу (Швица) или не, заправо питање стоји и ако прихватимо да је сам тај скуп измишљотина. Добро, то је фикција, иако за себе тврди да није. Међутим, немају ли фикције неретко везе с тим како свет стварно ферцера?! Рецимо Дина Френка Херберта нам доста говорио и овом нашем свету, без обзира на то да ли ће икад постојати планетарни феудализам и све остало... Или Starship Troopers. У том смислу - шта ако свет заиста функционише како је описано у том делу?! Невезано с тим да ли владају Јевреји, масони или бициклисти... Читао сам ту књижићу и рекох себи - ако је ово тачно, ја им скидам капу! Људи су иначе стока и заслужују да им се тако влада. Или сад тражећи слику нађем на скенирани текст. Право је у сили. Стронгли агри!
Јесмо ли се заиста спустили на месец? Јопет згодна тема за спрдњу, а да те ништа не кошта... Чак и таква обрађена на најбезбеднији могући начин. Имамо историјат теорије завере приче како је та ТЗ настала. Па и овде није дат једноставан контраргумент да су Руси (Совјети) још онда рекли да су се Амери стварно искрцали (али има и оно шта су тамо видели...). Али ако треба да верујеш Русима, читаоче "Елемената"... Или да је дато како су неки као Мичио Каку или Дегрејс Тајсон побијали стварно занимљиве сумњиве чињенице - нема звезда, застава се вијори, људи се виде у сенци (тамо где нема атмосфере), вишеструке сенке... Јопет, шта ако читалац не би поверовао тим научним величинама?!
Равна Земља. Како згодно да се илуструју глупости теоретичара завере, па и да се такво уверење пришије неком другом, рецимо Трамповим гласачима. Само из неког разлога није наведено да је лик (који иначе у то не верује) 45 минута завитлавао публику на Фестивалу науке (истина углавном тинејџере) који нису могли да му докажу да је Земља стварно округла. Сваки њихов аргумент ладно је побијао. Или она идеја, која се много лакше везује за теорију Шупље Земље, тзв. унутрашњи свет, како је све ствар перспективе. Али не би ли то превише релативизовало ЊКВ Науку?!
Тако се ишло на "сигурицу", остављајући оне теорије завера које би се можда показале тачним, или у Србији актуелним. Но ни овакав приступ није без мана - лако може бити проваљен. Такође, није све вест или теорија завере, мистерије су оно што је између њих. А праве мистерије историје, повезане са могућим заверама нису ни поменуте. Па ево неких поглавља из истоимене књиге: Да ли је Наполеон отрован? Да ли је напад на Перл Харбур био неочекиван? Да ли је Ли Харви Освалд убио председника Кенедија?
Иван Вукадиновић



Коментари

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Јуриш у поробљену отаџбину