Starship Troopers - република или фашизам?

За "лево-либералне", односно либтарде је фашизам све што је десно од Маркса, како је лепо рекла Лорин Саутерн (узгред дајући једно од најбољих објашњења фашизма које сам чуо). И то треба дословно схватити. Маркс је видео као крајњи циљ стварање бесконфликтног друштва до којег би се дошло конфронтацијом са буржоазијом, односно револуцијом, коју је Велики Мао сасвим вербално економично објаснио као насилну промену једне класе другом. Дакле, до друштва без насиља стигло би се насиљем. Троцки је то хтео опериционализовати светском перманентном револуцијом, док је Стаљин био за реалније решење развоја социјализма у једној земљи (светска револуција кад је она довољно јака). Тако и модерна антифа сматра да је насиље сасвим легитимно против било кога ко мисли да насиље може бити некада легитимно, они мрзе говор мржње и не устручавају се да то говором и насилним акцијама покажу. За неке "лумене" насиље је једино легитимно у борби против фашизма, како воле да нас просветле. Карађорђе се није борио против фашиста, него дахија...
Јасно, кад се тако постави спектар, нужна је некаква сарадња или макар препознавање свих нас који смо "десно од Маркса". Уосталом, Рузвелт је сарађивао са Стаљином, јер су били "лево од Хитлера". Оваква сарадња може ићи до отворених коалиција или заједничких акција, а може једноставно бити признавање да је неко у нечему (итекако!) у праву, док се око других ствари можемо у потпуности не слагати, и чак сматрати нужним да се то истакне, јер (макар у једном окружењу) један начин борбе против либтардизма може бити бољи од другог...
Такав је мој став према одличном клипу Саргона од Акада који се бави политиком дела Starship Troopers, књиге и филма. Већ дуго размишљам о блогу који би се звао Фашизам и феудализам у ширем смислу, али гледајући овај клип схватих да никако не могу искључити Римску Републику.  Да ли би се онда блог звао Римљани, фашизам и феудализам? То ћемо још видети, али схватих да би било предугачко када би ту убацио своја размишљања која је узроковао овај клип, а размишљао сам наравно и после више гледања Верховеног ремек-дела. Зато пређимо овде на тему...

Разлог зашто ови "модерни" оптужују филм, си кларо и фанове, за фашизам је пре свега експлицитан однос филма према насиљу. Најбоље да дамо то директно цитатом из филма, разговором у учионици (надам се да енглески није проблем).

Dizzy: My mother always told me that violence doesn't solve anything.
Jean Rasczak: Really? I wonder what the city founders of Hiroshima would have to say about that.
[to Carmen]
Jean Rasczak: You.
Carmen: They wouldn't say anything. Hiroshima was destroyed.
Jean Rasczak: Correct. Naked force has resolved more conflicts throughout history than any other factor. The contrary opinion, that violence doesn't solve anything, is wishful thinking at its worst. People who forget that always die.
Права је бравура како Саргон брани Разаков став. Насиље јесте последња инстанца решавања људских конфликата, и зато (либерална) држава инсистира на свом монополу на примену истог. Да постоји неки последњији начин да се конфликти разреше, држава би морала имати монопол и на њега. Али га нема. Зато се након геј параде 2010. инсистирало да држава, а не хулигани, има монопол на силу. Зато се говори како "нико није јачи од државе", ма колико то деловало смешно кад изговори неко у Србији, рецимо први полицајац...

Саргон у свом клипу износи разлике између књиге и филма, при чему је првој посветио више времена (свеједно дајући клипове из филма, наравно првог, иако критикује Верховена). То ми је било згодно, с обзиром да књигу нисам читао. Хајнлајн није био никакав фашиста, него по опредељењима либерални демократа, иако разочаран оним што је либерална демократија у ХХ веку постала, а што се у књизи описује, за разлику од филма. Ту су и цитати из књиге.
Хајнлајн није на почетку поглавља књиге цитирао Мусолинија, него Черчила (између осталих). Заправо, некакав узор му је Римска Република. У књизи, у чувеном цитату који смо горе видели, није поменута Хирошима, него Картагина. Од Римљана је преузето начело да је грађанин онај ко је спреман да положи живот за своју земљу. Хајлајн не признаје никаква природна права, право је оно што мора бити заслужено. Али он је недвосмислен да се сваки мушкарац и жена могу пријавити за федералну службу, која траје две године. Код Римљана је овај принцип меритократије (без обзира на порекло) донекле постигнут када су популисти победили патриције у бројним грађанским ратовима. 
Према речима Саргона ово је либерална утопија. То није фашизам, јер држава не приморава становништво ни на шта (цивил је одредница за становника који није одслужио рок федералне службе, и он нема права гласа; Римљанину би то чудно звучало, јер он је управо грађански идеал учествовања у републици - res publica (јавна ствар) називао -  civitas).  Становник има права да одслужи свој рок и тако добије право да бира и буде биран, ако не успе једина казна му је ускраћивање тог права и да више неће моћи да аплицира за исто. Саргон каже да се у филму не види да неко неког на нешто присиљава (што би била одлика фашизма), мада ако ћемо реално то се не види ни у филму Лени Рифенштал Тријумф Воље!
Дакле, грађанин се постаје службом од најмање две године, током које мораш слушати наређења. То гарантује да учествује у магловитом (у филму није уопште приказан, за књигу не знам) процесу одлучивања. С обзиром да имамо планетарну федерацију, појединцу место доношења одлука не може никако бити блиско. Упоредимо то са филмом Поштар (Кевин Костнер главна улога), где у постапокалиптичном уређењу члан племена, према Правилу Осмице, мора да беспоговорно извршава наређења цео живот, али увек има право да изазове шефа на двобој, па ако победи он постаје неограничени шеф...
Саргон каже утопија, али ниједном нам не каже зашто је то утопија. Другим речима, зашто је нереално, јер утопије јесу нереалне. Уместо тога, следе речи Џордана Питерсона, што би требало да слици коју стичемо да политичку и светоназорну тежину. Тиме напушта позицију легитимног ескапизма која је сасвим природна кад гледамо уметничко дело (ма како га разумели) и улази на позицију политичког програма, који мора узети реалност у обзир.
Покушаћу ја да одговорим на питање зашто је ова либерална утопија нереална. Под секуларизмом се обично сматра раздвајање Цркве од Државе, што је сасвим разумно ако од државног одлучивања желимо одвојити некакву догму или организацију ван државе, а посебно секташке сукобе. Постаје веома дискутабилно, ако се политика жели одвојити од Бога (најшире схваћеног као метафизички, трансцендентни, немерљиви принцип); овде се неће улазити у дискусију на ту тему. (Нешто рекох овде). Можемо разговарати и о раздвајању Државе и Науке, заправо о томе сам размишљао овде. Али просто је немогуће раздвајање Бизниса и Државе, односно новца и политике
У Хајлајновом систему имали бисмо класу богатих људи које је мрзело да дају две године свог живота, укључујући и ризиковање истог. Они немају никаквог утицаја на доношење одлука, и требало би да се помире са тиме. Али имају у својим рукама привреду, новац и (скоро сигурно) приватне медије. Са друге стране имали бисмо класу људи који жртвовали те две године, и у рату ризиковали живот, а да на њих никако не утиче новац цивила, нити да добију жељу да некако ограниче њихову новчану моћ. Грађани (који су одслужили војни рок) могли би бити из богатих породица, али зна се ко служи војску...
Практично је немогуће избећи корупцију у таквом случају (Саргон истиче да је у филму практично нема, за књигу ништа није рекао). Појавили би се и други проблеми који муче модерну демократију, јер се и на доношење одлука масе која је служила војску може утицати. Саргон помиње корупцију у фашистичким државама (честа критика од стране класичних либерала), што је по њему логично јер једна партија влада ресурсима. Ипак, не бих рекао да су се капиталисти масовно жалили на корупцију док је Хитлер био на власти. Друго је после, када су и индустријалци прали биографије. Наравно, може се рећи да се у диктатури нико (јавно) не жали, али мени није познато да је било егзодуса богатих Аријеваца из Немачке, нити да су неке мере предузимане да се исти спречи. У сваком случају, Круп и ИГ Фарбен нису прекидали рад...
Оваква утопија у којој богати цивили не утичу на политички процес, из којег су званично искључени, а овај њих ни у чему не ограничава, није могућа ни теоретски, односно било који начин на који бисмо је замислили може бити побијен. Могли бисмо замислити да висока свест грађана спречава кварење (корупцију), и то је свакако идеја која се може назрети из Разаковог учења. Али није ли комунизам као идеја баш пао јер је претпостављао такву свест (такође у доброј мери успешно ширену јавним васпитањем). Подсетимо да је Хајлајн оштри критичар марксизма.
Можда су одлуке некакво "објективне", што би одисало технократијом. Али објективни разум није могућ, а Хајлајн нам каже баш да је уређење које описује настало након краха технократије и "научног одлучивања" - његовим речима наука не поседује врлину, мада је може помоћи. Најзад, како имамо либералну утопију, очекивали бисмо минималну државу, односно да одлуке које се доносе нису уопште битне нити одражавају моћ. Зашто би се онда неко добровољно мучио само ради етикете "грађанин", ма колико је уздизало јавно образовање и пропаганда!? Осим ако се у војску не иде из других, материјалних разлога, али то није оно што омогућава наведену утопију...
Ако већ поредимо са фашизмом уочимо да он према речима Лорин Саутерн уопште није утопијско учење (ако изузмемо националсоцијализам). Заправо је антиутопијски, заснован на антрополошком песимизму. У стрипу V for Vendetta парола није Енглеска цвета, него Енглеска истрајава

Што се филма тиче, гледао сам га више пута, и сматрам га једним од најбољих филмова које сам гледао. Први пут сам урлао од смеха, други пут сам се већ мање смејао, а трећи пут још мање. Не зато што су ми штосови досадили, него зато што сам све озбиљније схватао оно што нам је у филму представљено. Иако сам Верховен каже да је хтео пародирати фашизам, а Саргон каже да није имао шта пародирати, јер осим наци-стајл дизајна униформи, у филму је приказана либерална република римског типа. Како год, кад је дело ушло у промет, његово тумачење више није власништво аутора.

Остаје питање моралности Федерације (људске врсте) и Саргон је ту недвосмислен. Он је у праву да су морал буба, где јединка не постоји, и морал људи неспојиви, и ту је требало да стане. Наравно, да је логичан закључак да је вероватно нужан рат до истребљења, па ко преживи, а ми смо људи... Међутим, није требало да даје вредносне судове, што он ради.
То нема много смисла јер је филм призната метафора. Верховен је сам рекао да се спрдао са америчком пропагандом из Другог светског рата. Међутим, он је "екстремни левичар", а Саргон је анти-критички расположен. Јер данашњи либтарди (Верховен је филм радио пре двадесет година) виде свуда кривицу Запада, а Саргон мора да узме супротни закључак да Федерација, односно Америка, односно Запад нигде није погрешила - ни у филму ни у животу.
Па нека ми буде дозвољено да као "конзумент" филма изнесем свој став. Када сам на почетку видео снимак званичних вести (пародија CNN-a, такође и једно од првих појављивања хиперлинка) где се Земља види на једној страни галаксије, а бубе нас угрожавају са супротне, јасно сам видео Америку и (тада актуелни) Авганистан. Могла је са друге стране бити и Србија, зар не... Истина бубе јесу напале Буенос Аирес метеором, али је неко напао и Светски трговински центар у Њујорку. За шта је јопет било разлога (а ја страдале баш и нисам жалио). Иначе у филму рат су изазвали Мормони који су без дозволе Федерације населили сектор где живе бубе.
За крај стоји питање колико се уопште могу раздвајати римска република и фашизам?! Уосталом, има ли либерална демократија (схваћена на класични Хајлајнов начин) сличности са фашизмом? Саргон наводи неке сличности. Рецимо признавање силе као нужности, негирање (пост)модерних глупости, исл. 
Уочимо да су Римљани званично измислили диктатуру. Диктатору су давана неограничена овлашћења, испрва на кратак рок од само шест месеци. Али је већ Цезар био доживотни диктатор, а после његовог убиства и још једног грађанског рата добијамо Августа који оснива линију наслеђивања првог међу једнакима. Тада већ имамо Империју. Уочимо да постоји континуитет у развоју од Републике ка Империји, а не онако како је представљено у серијалу Star Wars
У схватању таквог континуалног развоја (који наравно не искључује кризе, оне су чак нужне) могао би нам помоћи Освалд Шпенглер. А код њега су либералне (или барем политичке) институције или лична власт јаког појединца само питање фазе у животу културе, односно цивилизације. При чему лична власт долази на крају, о чему нам сведочи ова нова илиберална демократија, са дугогодишњим лидерима као што су то Путин, Орбан или Ердоган...
Иван Вукадиновић










Коментари

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део