Ти чувени јастози

Јастогу је потребно сигурно скровиште за одмор, место на коме нема грабљиваца и до кога не стижу природне силе. Осим тога, јастози током раста одбацују оклопе. Тада су меки и рањиви дуже време. Рупа испод каквог камена погодан је дом за јастога, посебно ако се налази на месту до кога може да довуче шкољке и остале отпатке ради затварања улаза, пошто се удобно смести унутра. Међутим, на свакој новој територији постоји мали број висококвалитетних заклона или скровишта, они су ретки и драгоцени. И други јастози  стално трагају за њима.
То значи да се јастози често међусобно срећу док истражују. Научници су доказали да чак и јастог одгајан у изолацији зна шта треба да ради кад до тога дође. У његов нервни систем уграђена су сложена одбрамбена и агресивна понашања. Почиње да плеше унаоколо попут боксера, отварајући и подижући клешта, крећући се назад-напред, и с једне на другу страну, опонаша противника, млатара отвореним клештима. Истовремено из млазница испод очију избацује течност ка противнику. Ти млазеви течности садрже мешавину хемикалија која другом јастогу саопштава величину, пол, здравље и расположење противника.
Понекад један од јастога може на основу величине клешта противника одмах да закључи да је много мањи од њега, и тада ће се повући без борбе. Хемијска информација из млаза може имати исти учинак, може убедити мање здравог или мање агресивног јастога да се повуче. То је решавање спора на првом нивоу. Међутим, ако су два јастога приближно исте величине и очигледних способности и ако размењене течности нису пружиле довољно информација, јастози ће прећи на други ниво у решавању спора. Махнито млатарајући антенама и спуштених клешта, један ће напредовати, а други ће се повлачити. После неколико рунди оваквог понашања, нервознији јастог може да одлучи да није у његовом најбољем интересу да настави са овим. Рефлексно ће замахнути репом, појурити унатрашке и нестати да опроба срећу негде другде. Међутим, ако ниједан од њих не трепне, јастози прелазе на трећи ниво, који укључује стварну борбу. 
Овога пута, сад већ разјарени јастози брутално насрћу један на другога испружених клешта и жељни борбе. И једна и други покушавају противника да баце на леђа. Јастог који се нађе на леђима закључиће да је његов противник у стању да га озбиљно повреди. Углавном се у тим ситуацијама онај ко се нађе на леђима преда и одлази (иако је страшно озлојеђен и без престанка оговара противника иза леђа). Ако ниједан не успе да преврне оног другог - или ако преврнути не одустане - прелази се на четврти ниво. То је скопчано са великим ризиком и није нешто у шта се непромишљено упушта: један или оба јастога изаћи ће оштећени из предстојећег окршаја, можда и фатално.
Животиње напредују једна ка другој све брже и брже. Клешта су им отворена како би могле да зграбе ногу, антену или око, или било шта друго што је изложено и рањиво. Када је део тела успешно шчепан, онај који га је шчепао кренуће оштро уназад одгурујући се репом, чврсто затворених клешта, у покушају да откине ухваћени део. У расправама које ескалирају до ове тачке зна се ко је победник, а ко губитник. Мало је вероватно да губитник преживи, посебно ако она или он остане на територији коју заузима победник, сада смртни непријатељ.
Пошто изгуби битку, без обзира колико се агресивно понашао, јастог више није вољан да се бори, чак ни против противника кога је претходно победио. Савладани такмичар губи самопоуздање и то понекад траје данима. Пораз може да има много гадније последице. Ако је доминантни јастог претрпео страшан пораз, његов мозак се дословце раствори. Затим му израсте нови, подређени мозак - прикладнији за његов нижи положај. Његов првобитни мозак једноставно није довољно софистициран да поднесе преображај од краља у обичног поданика ако буквално не раствори стари мозак и одгаји нови. Свако ко је доживео болни преображај после озбиљног пораза у љубави или каријери може се на неки начин поистоветити с некада успешним љускаром.
Хемија мозга јастога губитника знатно се разликује од оне јастога победника. То се огледа у њиховим релативним положајима. Да ли је јастог самоуверен или савија кичму зависи од размере две хемикалије које подешавају функцију између јастогових неурона: серотонина и октопамина. Победа повећава размере оног првог у односу на други.
Џордан Питерсон, 12 правила за живот
Исправите се и испрсите се
п.с. Делује нам познато зар не. Посебно јер серотонин делује и на човека. Еволутивно нас дели само пола милијарде година. Није чудо да је ова Џорданова парабола препозната, онда кад је растурио екстремну феминисткињу. Аха!


Коментари

  1. O neki ribicama koje kad izgube bitku promene pol
    Intimna geografija,
    Natalie Angier 😈😲😭

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део