И победница алт-рајта јееее

Лорин Саутерн! Но да размотримо прво пар ситница... Ваљда је тако родно-равноправно рећи "победница", но то прави мали гносеолошки проблем у овом свету преживелог злочестог патријархата... Наиме Мери Шели није била прва списатељица СФ-а (глупог ли израза, дакле прва жена-писац), него први писац СФ-а, уопште. Бар се тако званично узима... Ада Ловеленс (Бајронова ћерка), није била (само) прва програмерка, прва жена-програмер, него је била први програмер, односно писац програма за машине. У том смислу Лорин није првак у некој "женској категорији" алт-рајта, него је први интернет мислилац тог покрета уопште, иако она одбацује ту етикету, а свака етикета ограничава сазнање, ова можда и више...

Али шта је уопште алт-рајт?! Њики нас може само додатно збунити, све са цитирањем разноразних SJW-ева... Сама Лорин, како рекосмо, одбија "припадност покрету", мада ту није резолутна. Неки кажу за њу да је алт-лајт. Ја не користим овакве појмове (овде сам дао често коришћену одредницу ради препознавања), а ако баш морам укратко означити, кажем нова мисао. После тога мора следити макар кратко објашњење... За разлику од ранијих десничарских активиста и већине мислилаца, смртно озбиљних, овај "алт-рајт" се одликује склоношћу ка провокацији и хумором. Друга и битнија ствар је што своје ставове заснивају логици и чињеницама. Не бих због тога ишао тако далеко као Стефан Молину (један од нових мислилаца) да тврдим како они износе "објективну реалност". Ипак, реч је о доласку до деснице не преко идентитета (којим се многи у Србији бусају), него преко чињеница и закључивања. Уосталом, ови мислиоци говоре за своја изворна уверења да су либертерска (минимална држава, мање-више анархокапитализам), док су верски атеисти, агностици или верници којима је то далеко од најважнијег. 

И тако ја пратим цео тај покрет преко јутјуба, чак сам причао на истом о њима. Доконост је чудо! До тога да је Лорин Саутерн ту најбоља дошао сам донекле методом елиминације (није упала у грешке које су други починили), а донекле афирмативно (шта она има што други немају). За читање наставка текста је препоручљиво знати нешто о именима која ћу навести, или имати времена да се сада солидно са њима упознате. Па да кренемо.

Прво, ко у ову одредницу не би могао спадати... Славећи победу Трампа поменуо сам "оног лудака" који је имао приметан удео у његовој победи. То је Алекс Џонс. Он не може спадати у алт-рајт иако има истог непријатеља. Разлог је у томе што је своје деловање свео на теорије завере које се приписују естаблишменту, а не закључивања шта је дубински довело до проблема Запада (цивилизације белог човека, којој како видимо и сами припадамо). Изјашњавање да му је небитан етницитет било кога ко плаћа порез спада у ту корпу. А као теоретичар није ни мислилац. Користан да Трамп дође на власт, сада баш и не.

Блекпиџн свакако јесте алт-рајт и јесте мислилац. Један је од најбољих у раскринкавању феминизма и културног марксизма, мулти-култија те њихових последица. Због свог увиђања последица доминације женског морала било је са деснице реакција типа "ево како Јевреји оптужују беле жене да су криве за силовање". Наравно да не делим то мишљење.  

Међутим, овај лик се без потребе заплео у геополитику коју рекао бих не разуме у потпуности. Могу схватити његову потребу да Америка буде поново велика, али је не делим. Стога нема много моје пажње када прича како ће Америка економски издоминирати над Кином и осталима. Ипак, корисно је било видети његово виђење будућности у којој Америка напушта парадигму глобалног полицајца у корист некаквог уређења где би она била оса око које се остали свет врти. Проценио сам да то јесте некакав циљ Трампове политике. 

Стефан Молину јесте један од првих мислилаца. Занимљив је његов покушај дефинисања морала без богова и влада, мада се не слажем с таквим виђењем, имам своје. Овај лик, кога неки зову и Луди Стева је занимљив у свом излагању, али је преопширан. Није лоше кад реагује у року од ништа на неки догађај, али стварно се расплињава на милион тема.

Оно што Блекпиџн види као природну доминацију Америке, код Стеве је доминација Запада. Ја разумем потребу да се аргументима напуши тзв. антифа, ова помодна "левица", али не могу подржавати "истину" која би негирала индијански геноцид, макар у најширем значењу те речи, које се често среће (дакле не морамо мислити на оно дефинисано одлуком УН).

Мајло Јанопулос је урадио велику ствар, уосталом није џабе због њега Беркли горео. Но, кад сам се већ дохватио поређења, рекао бих да је он насупрот Стефану преузак у темама својих наступа. Што није лоше, јер се тако може фокусирати на оно у чему ће издоминирати. Ипак, проваљивање феминисткиња и њихових лажних наратива те инсистирање да он као геј Јеша ожењен за црнца, а наводни алт-рајт, не би требало да постоји ал' ипак постоји, може и да досади. (Он ту каже како не би требало да постоји према ономе како SJWs сврставају у фиоке, али по њима нико не би требало да постоји. То је управо поента - негирање фиока као таквих!)

Џордан Питерсон је мислилац пар-екселанс, неки га чак сматрају за данас најутицајнијег интелектуалца. Причинио је "алт-рајту" велику радост када је издоминирао у дуелу са феминисткињом Кети Њуман. Његови ставови о одговорности и стајању на своје ноге (тако страно данашњим пахуљицама), те о томе како је хијерархија природна (а не "конструкт патријархата") јер постојала је код јастога и пре 500 милиона година - ући ће у историју. 

Међутим, Питерсон као радикални индивидуалиста (класични либерал) не само да не може бити алт-рајт, него га такав стави води у проблеме, што је већ примећено. Јер са друге стране (у односу на белце, беле хетеросексуалне мушкарце) имамо сасвим колективизиране ентитете, било да они одавно постоје (муслимани), или да су последица постмодерног цепања социјалног ткива (феминисткиње, у некој мери Афроамериканци). Уосталом, како рече Дугин, занимљиво Лорин га је интервјуисала - зашто би либерал бранио оно што јесте, кад је по његовог идеологији то свеједно. 

Слично је замерено и Саргону од Акада, који није алт-рајт (за себе каже да је леви центар), али се прославио својим урнисањем регресивне левице. 

Критике које сам изрекао треба узети донекле условно. Нисам џабе стављао слике на којима је Лорин са овим ликовима. Сви они добро сарађују. Дакле, реч је о нијансама, али оне могу бити и пресудне. Иако је покрила широку област од раскринкавања лицемерја поп-индустрије, до страдања белаца у Јужној Африци или но-гоу зона у западним метрополама, по мом скромном суду Лорин нигде није "скренула". 

И није реч само о аналитичком дару, који имају остали (пример демаскирање излизаног појма "фашизма"), реч је и о нечем другом. Пре свега, Лорин је и даље новинар. Погледајмо рецимо њену репортажу о Јужној Африци. 

Такође, једно је само теоретски и разматрањем историје причати о некаквој јединствености Запада у смислу критичке мисли и научног метода. Друго је зајахати емпирију, на којој се тај метод заснива. Лорин Саутерн је званично променила пол род да покаже како је у пракси то бесмислено. 

Она је поникла у Ребел Медиа, којима није страно да "иду мечки на рупу", односно тамо где демонстрирају ужаси постмодерне. Знала је више пута да их провоцира што се једном завршило њеним поливањем урином (кад се дрзнула да им каже истину како постоје само два рода). 

Лорин је најмлађа од поменутих, рођена 1995, ни 24 године а већ је успела да буде посланички кандидат, напише књигу, гања мигранте по Медитерану, и уради на тјубу све оно што видесмо. Рекли бисмо да је "рационални" здраво мрзе. Мада ту није једина, зар не... Ко зна шта ћемо још чути о њој.

И за крај нека, како би рекли на тјубу часна помињања. Shoe0nhead растура својим препознатљивим стилом у клиповима којима углавном урнише феминисткиње, и остале SJWs. Но она је осим тога углавном аполитична, а себе сматра за либерала.

Лана Лоткиф је супротно сасвим политична. Код ње "расна свест" прелази у отворени расизам. Мада излаже на занимљив и гледљив начин, могла би да поради мало на развоју ироније и цинизма...

Плавуша у појасу звери је прошла пут од чисто породичне тематике (изабрати пре бету него алфу за мужа) до расне свести. 

У сваком случају, ко ме чита већ је могао посумњати да је цео овај покрет утицао на неке моје ставове, а много више на избор тема. Како рекох, битан је начин мишљења, не бусање и почињање реченица са оним "ја као..." (десничар, православац, конзервативац, и слично што имамо у Србији... иначе занимљиво да на том Западу баш они најгори "левичари" тако дефинишу своје ставове), него заснивање ставова на реалном сагледавању. Такав начин излагања ће приближити ставове некога ко је за целу тематику заинтересован, мада се још није одлучио, а "рационалне" ће до даске изнервирати. Здраво их мрзе колико они на "Пешчанику" Коштуницу док је био премијер... У сваком случају, ценим да је то прави пут, а не проповедање верницима.

Иван Вукадиновић