Скептик је ко сумња у "науку"

Пре свега, не сложити се с неким не значи омаловажавати његов рад. Нити смо, ако неког ценимо, обавезни да се у свему с њим сложимо. Чак постоји фелази који се зове "позивање на ауторитете". Наравно, они који највише траже код саговорника разне фелазис, атеЈисти, сцијентисти и остали стојадиновићи... су итекако њима склони. И виде их само кад њима одговара. Трун у оку комшије, и балван у свом...

Занимљива ми је била Раселова књига Анализа материје. Сложих се са неким стварима које је изрекао, метод ми делује сасвим коректно и узорно. Што не значи да ћу се слагати са оним што рече о светим списима, што сам поменуо када сам филозофирао о Богу. Не да му је закључак погрешан, него већ кад је писан (1952. ако се не варам) није био релевантан, а посебно то није сада.

Недавно сам поменуо Раселов узгредни став како можеш веровати у то да ће победити коњ на кога си се кладио, и моје размишљање на ту тему да су квоте мање ако се кладиш "на сигурно". Тражен ми је цитат, а онда сам добио Раселова правила за скептике, што ме подсети на моје раније коментаре како ови "модерни" погрешно за себе веле да су скептици (такође и хуманисти) јер у неке ствари безрезервно верују. 

Па погледајмо по слободном преводу:

1. Када су се експерти сложили, супротно мишљење не можемо држати за извесно.
2. Када се нису договорили, не-експерт ниједно мишљење не може сматрати извесним.
3. Када сви они сматрају да нема довољно основа за позитивно мишљење било би добро да обичан човек одложи своју пресуду. 

Као и у оној причи о чајнику, овде није проблем што правила нису коректна, него што она сама данас тешко могу бити релевантна, док је супротно њихова злоупотреба постала релевантном. Сама ова правила је Расел, ако је веровати извору, назвао благим ("могу изгледати благо"), али нема спора да су се у пракси (дискурсу) следбеници потрудили да их пооштре...

Па кренимо онда редом, битне речи су већ означене курзивом. Шта значи држати нешто за извесно (certain)? Занимљиво да је Расел рекао како не можемо извесно знати да свет није настао пре пет минута. Наравно, из различитих практичних разлога, сматрамо да историја постоји, и то нам се обично не замера... Овде је битно размислити о томе шта Расел заправо сматра под "извесност". Битно је зато што се овакве ствари подастиру када се изнесе мишљење о нечему, оно у шта се верује, а не тврди се да је извесно, односно научно доказано. 

"Модерни" не воле спекулативну мисао. То је наравно њихов проблем. Међутим, они воле да се ругају било коме ко мисли спекулативно, или је мислио (на пример Лајбницу). Такође, за изнету спекулацију ће те напасти као да износиш научну тврдњу. Расел ово, изгледа, јесте наменио јавном дискурсу, и ја овде о јавном дискурсу и говорим. Нисам до сада коментарисао расправе у оквиру академских институција или оно изнето у научним радовима, него оно што је на јавним трибина, телевизијским емисијама, јутјубу, блоговима, расправама на друштвеним мрежама (а што може да се позива на научне радове, своја тумачења њих). Мој је филозофски став да (данас... у некој будућности?) многе кључне ствари не можемо знати, али можемо веровати.

Шта значи експертско мишљење? У време када је ово написано (1921.) важило је испеци па реци. Колико је дуго Ајнштајн радио на својим теоријама релативности? Није ли Тесла све експерименте изводио прво у глави, да би их онда надмоћно демонстрирао са рукавицама на рукама... Није ли његова наизменична струја концепт прекаљен у тзв. рату струја (узгред, против капитала)!? Упоредимо с тиме колико се брзо излетело са тзв. тамном енергијом, пошто су 1998. утврђена експериментална одступања. Данас те на основу онога "постоји напредак у истраживањима" терају да верујеш у теорију која још није ни постављена. 

Шта значи да су се експерти (научници) сложили? Постоје ли данас догађаји као што је била Солвеј конференција на којој су расправљане ствари око квантне теорије?! Догађај донекле сличан томе био је "Рат црних рупа", пре већ више деценија, након кога је Хокинг признао грешку. (Занимљиво да резултат ондашњег "консензуса", Копенхашка интерпретација, није задуго била једино валидно научно мишљење, док "победнике" око црних рупа и информације и њихову холограмску теорију не сматрају данас "стандардом", а доста оних који се позивају на ту теорију оптужују за псеудонауку).

Колико је стварно чест консензус можемо закључити и из тога да и данас постоје научници који подржавају Steady state космологију, или су то бар радили до пре две деценије, а добрано пошто се Велики прасак сматра прихваћеном теоријом. Консензус је слагање свих, а не прегласавање. Ако се већ консензус истиче као критеријум. Имамо научнике који не верују у глобално отопљавање (како се представља), нити деле "скепитицизам" (читај: негирање) неоатеиста по питању свести. 

Шта значи данас обичан човек или не-експерт?! Експерт зависи од контекста. У контексту одређених уских питања стварно је експертска последња. Иначе, на факсу је у оквиру одговарајућег предмета профа рекао да је ескпертски систем који је исувише (уско) експертски - глуп. Већ рекох горе да се не пачам у научне радове (осим ако не задиру дубоко у општу културу, као што је био сличај спроћу Марине Абрамовић). Међутим, шта ако ескперт, осокољен знањем у својој области крене да лупета у много широј области!? Као када се Биљана Стојковић хвалила како она атеисткиња има слободну вољу јер "не верује у Деда Мраза", док верници слободну вољу немају... потпуно заборављајући који је хришћански став о слободној вољи (који узгред потписник ових редова не дели), те да већина атеиста заправо негира постојање слободне воље... И којешта друго она извали у тој полемици у Културном додатку, из које се брзо повукла.

"Обичан човек"... Пре скоро сто година, кад Расел оно написа, таквим се сматрао човек који је завршио своје образовање, не бави се научним радом, већ чиновничким или привредним... Данас нам је објашњено да се мора трчати да би се остало у месту, другим речима мора се стално нешто ново учити. Прети опасност од отказа ако се по томе не поступа... Хоћу рећи да се смањује разлика академске и не-академски заједнице, а о "ескпертима" (који итекако могу бити и у привреди или државној управи) и "обичним извршиоцима" да и не говорим! 

У данашње време имамо доста публикација које се баве популаризацијом науке. Ако моје мишљење "обичног човека" није битно, зашто се у такве ствари улаже!? Дакле, биће ипак да је некоме битно. Ако је битно, мишљење ћу да изразим, а нећу само пасивно да га примам...

И ко пише у тим публикацијама. Махом девојке, уз понеког популаризатора који је можда писац (као и ја)... Студенткиње ФПН-а, и оне који имају таква занимања као што је "социолошкиња". Ако ништа друго, потписник ових редова има више радног и животног искуства од њих. А као информатичар је ближи научној тематици о којој пишу. Мада, за папагајско понављање (види слику горе), ваљда и не треба неко посебно знање... Слично Стојковићки, омакне се и овде неки филозофско-поетски узлет (за то ипак не мораш бити експерт), па је тако извесна већину Американаца прогласила за дебиле. (Пример за разматрање је часопис "Елементи", Центра за промоцију науке, иначе солидно финансиран).

Шта значи пресуда? Расел вели да је треба одложити. Пише у светој књизи "не суди да ти не би било суђено", па се ипак многи хришћани не држе тог савета. Да, има оних који олако суде и пресуђују (и ко ће у пакао). Што не значи да је свако ко верује донео пресуду. За потписника ових редова вера/веровање и знање не значе исто. Вера увек значи ризик, свестан или несвестан. Ја сам свестан. Како ми онда неко може замерити?!? Ако он не жели о неким стварима да размишља, његов проблем.

Најзад шта је уопште скептицизам, ко је скептик?! Скептицизам је став преиспитивања или сумње према једној или више ставки општеприхваћеног знања или веровања. Скептицизам није само сумња у тврдње једне или свих религија, уосталом имате Њики, па гледајте! Историчар Вил Дјурант наводи да је Платон био скептичан "према атеизму, као и према било којој другој догми".

Скептицизам не значи само припадност покрету скептика (односно "рационалном скепритицизму" који се не базира на рационализму, него на емпиризму - осим у случају расе и IQ). Занимљиво је да следбеници ове моде сматрају како "друштвене науке" треба да се уподобе природним, што није лош став, међутим мало њих је спремно да подржи и блажи облик биолошког детерминизма - рецимо схватање да се мушкарци и жене у просеку разликују, имају различита интересовања, па то може објаснити различито учешће два пола у техничким областима, или различит ниво зарада за послове које бирају жене и мушкарци... 

Из свега до сада реченог јасно је да је оправдана скепса, преиспитивање, сумња према много чему што се данас представља као "наука" (и од стране "званичних институција", и разних мејнстрим популаризатора). Припадници одређеног покрета немају монопол на сумњу, а ја би их питао да ли спроводе оно што је њихов драги Расел рекао - да ли су скептични према свом скептицизму?

Иван Вукадиновић

(ова прича се наравно наставља)