IQ и раса

Тешко да би то неко закључио из наслова, међутим за мене је ова тема почела са великим филозофским спором из 17. века. Са једне стране били су рационалисти (који сазнају о природи ствари умовањем), са друге емпиристи (који сазнају о природи ствари из искуства). Занимљиво је да данашњи (нео)атеисти који воле да се проглашавају "бранитељима разума" (они су и скептици, хуманисти, рационалисти - и све те одреднице се могу логички побијати) су сви заправо радикални емпиристи. Погледајте колико често говоре да иза свега што говоре стоје измерене чињенице, како мрзе спекулације (не све, тако је Денет помињао "добре спекулације"), претпостављам да ме "аграрно" гледају кад поменем Лајбница (заправо, како се с њима дружим "виртуално", тако гледају у монитор, но ја то могу само да претпоставим, спекулишем...)
Али колико се чињенице, мерења уклапају у њихов модел? Тешко да се ескпериментално потврђен поглед на основне елементе "материје", субатомске честице, уклапа у неки раније уобичајени материјализам. Пре ће личити на Лајбницове монаде, до којих је он дошао (занимљиво!) а приори, дакле чистим умовањем, не мерењем... Но, стандардни атеиста данашњице ће ово све избећи тиме да се он не бави питањем зашто (Лоренц Краус хоће да га забрани), па ни питањем шта, него јопет мерењима и предикцијама, практичним последицама, што рече један њи'ов лумен "Ограничавам се на позната питања и познате одговоре" (па после нек кажу да нису ограничени!)
Постоји, међутим, нешто што не руши атеизам сам (да банализујемо - може се бити атеиста и расиста), али страшно смета слици света савремених атеЈиста. Мерења, подаци, истраживања недвосмислено говоре да белци имају већи IQ него црнци! А шта сад, момак млад...
Прва одбрана атеисте (који је уз то и веган - шала мала), соушал-џастис-вориора, је како то није битно (а ко је рекао да је битно, износи се само чињеница), како су црнци натпросечни у својој групи за једну или две стандардне девијације изнад просечних белаца, и тако даље... Но, пре свега, будимо научно егзактни! Прво утврђујемо да ли одређени феномен постоји, па онда његове импликације. Оно горе је статистички резултат. У статистици се поставља нулта хипотеза - да расна група којој неко припада нема везе са мерењем интелигенције; па ако се та хипотеза побије, значи да важи управо супротно. На слици је приказана нормална расподела, а на узорку од неколико милиона шансе да се баш оваква расподела добије случајно су рецимо један према неколико трилиона. Чак и да је разлика један једини поен веома мало је вероватно да је статистика не би одбранила. Тек кад смо то установили, сложили се око тога, можемо разговарати шта то заправо значи.

Заправо познавање чињеница о етничким и расним разликама у мерењима интелигенције није нешто ново. Још 1994. је објављена књига The Bell Curve у којој се такви подаци износе и тумаче, не претерано расистички (аутор књиге је јасан да од етничких група у Сједињеним Државама највиши IQ имају Ашкенази Јевреји). Мени су ти подаци познати десетак година, када сем кренуо у истраживање да би поткрепио свој став у колизији у којој сам наступио изразито антирасистички. Неко од "расно свесних" је тврдио како Русија мора да "стави под чизму" чак и православне савезнике Јермене, јер су друге боје коже. Иначе, тај "свесни" је можда намерно несвестан чињенице да је SS био права мултикултурна и мултирасна формација, но добро... У сваком случају, тада сам наишао на податак, којег се сећам, како је у Сједињеним Државама просечна интелигенција Азијата измерена на 107, белаца (европско порекло, "кавкаска раса") тачно 100, а Афроамериканаца 88. Касније сам виђао нешто другачије податке.
Уочимо да се сви ови подаци односе на САД. У Европи је и-ку такође негде око 100 (можда тренутно нешто мањи, разуме се...), док је у суб-сахарској Африци просек на 70!
Али шта је заправо раса? Расистички став је да је то непобитна биолошка чињеница. У свом есеју браним став да је реч о статистичкој категорији насталој животом у одвојеним подручјима. Онај активиста описан горе ће рећи како је то "социјални конструкт", дакле нешто што не постоји. Позиваће се на "науку" која је доказана "консензусом" (ко се не слаже из истог је искључен) и прегласавањем. У расправи са истакнутим примерком таквог либералистичког погледа на свет закључио сам да је раса као клима - у школи су ме учили да је Београд у области континенталне, а Ваљево умерено-континенталне климе. То не значи да између Београда и Ваљева постоји нека линија (а да није замишљена) где можемо тачно уочити разлику па рећи - е овде је једна, а преко друга клима. Дакле, клима може такође бити "конструкт", али се временске прилике у просеку разликују.

Лорин Саутерн наводи у једном свом клипу пет ненаучних тврдњи које износе "левичари" (наводници моји) и ту као једну од њих тврдњу да расне разлике престају испод главе. Таква тврдња је не само ненаучна, него и нелогична (неразумна?) јер је сече Окамова оштрица. Знамо да одређени људи другачије изгледају, а веома је тешко бранити (неки су ту испадали веома смешни) да су физичке способности истоветне. Била би додатна претпоставка тврдити да се интелигенција по нечему разликује од свега осталог. Има ли можда нешто мистично везано за интелигенцију?! Подсетимо се да су активисти углавном атеисти, од тога смо и кренули, у сваком случају велики непријатељи сваке метафизике, а посебно мистике.
Јасно је, дакле, да се човек у Хелсинкију поприлично разликује од оног у Киншаси, и не само у физичком изгледу. Нити се све разлике могу свести на раније неправде. Оне не морају нужно бити само базиране на раси (генетици), но активисти су веома против тога да одређени простор одређује заједнице које на њему живе. Занимљиво је погледати како је Sargon of Akkad побио ове глупости. Но, рецимо још нешто о паралели са климом.
Пример који сам дао помиње нејасну "замишљену" границу. Међутим, веће природне препреке праве јасније границе. Средоземно море је јасна, мада не одлучујућа климатска разлика. Клима у Тунису се разликује од оне у Сицилији, а још је већа разлика између Крита и Египта. Постоје и баш одлучујуће границе, једну од њих чине Хималаји. Занимљиво да расне разлике следе овај образац, што се фенотипом лако уочава. Но, не можемо негирати да све лакша комуникација (то је оно што неки зову глобализација) ове границе релативизује.

И колико би неки расиста требало да се радује овоме што причам? Не претерано. На основу онога што сам нашао, мишљења сам да у интелигенцији појединца ипак више утичу гени, него окружење. Но, и да је учешће гена 80%, применимо теорију вероватноће. Код два статистички назависна догађаја (ако би IQ родитеља био независан) важи да је задржавање једног исхода умножак ова два. Дакле, утицај само генетике на интелигенцију је у другој генерацији 64%, а у трећој генерацији се већ приближио 50%. Међутим, појединац ће вући утицај окружења (социо-културни) и не само онај на интелигенцију, и у новој средини - посебно ако није изложен никаквом асимилационом притиску, већ се његове разлике чак тетошу. 
Како стоје ствари са мешањем? Ген интелигенције није изолован, сматра се да је реч о групи гена. Самим тим нема разлога да се тврди да су ови гени рецесивни. Боја очију ће се вероватно изгубити дужим расним мешањем, али интелигенција неће пасти на ниво нижег учесника. Ако један од родитеља има и-ку 108, а други 102, дете ће имати предиспозицију да има и-ку 105. Но пре (коначног!) преласка на импликације расних разлика у мерењу интелигенције, размотримо још једну ствар.
Раса бишона настала је мешањем француске и малтешке пудле. За неког расисту (сад наравно банализујемо, па шта!) бишон би био "џукела", самим тим што је настао расном бастардизацијом. За активисту расе су, рекосмо, "контрукт", па нам се вероватно само причињавају разлике између чиваве и добермана. Какве везе ово има са производњом шешира?
Постоји контроверза око постојања малајске расе. За мене ова раса постоји, ако је реч о изгледом међусобно сличним људима, који деле и неке социо-културне одлике. Ставимо нагласак на ово потоње. Можда Малајци јесу "мешанци", али живе сличним начином живота, имају стабилне заједнице. Итекако би се осетио хипотетички прилив Европљана (белаца, припадника друге расе) тамо, што се практично сигурно бар некоме не би допало, а тај неко би (да се кладимо!) имао подршку наведених активиста да брани своју аутентичност. Коју смо поуку извукли? 1) Одређена средина може бити "мешане расе", битно је да је она културно компактна, рекао бих чак и кад расно није (ту је добар пример Турска) 2) Ако Малајац има право да брани етнички карактер (чак и ако је дискутабилно да ли је он и расни) своје заједнице, зашто то не би важило и за Европљанина!?
Рецимо и понешто на утицај саме интелигенције на ствари које нас окружују, односно људе... Прво, IQ је показатељ око којег постоје контроверзе, постоје већ појмови социјалне, емоционалне, чак и духовне интелигенције. Ипак, неке закључке, базиране само на IQ тешко је оспорити. Овај показатељ не мора чак да значи увек "добитак" (према конвенционалним мерењима). Превише интелигентне особе могу имати (споља гледано?) проблем са социјализацијом, мада они могу комотно живети и "изван света"; постоје студије да имају мање пријатеља, воле да "причају са собом", исл. Превише паметан човек има проблем да слуша, посебно наредбе. Може имати проблема са хијерархијом, посебно постепеним успињањем уз исту (не посрећи се ипак сваком као Наполеону). 
Међутим, сматра се да особе са IQ мањим од 85 морају да добијају на послу стриктне и јасно описане налоге. Шта ако таква особа добије руководеће место по "кључу" или да би се "исправиле неправде"!? Добијамо неадекватну особу за одређено радно место, зар не... Слично важи и за промовисање кроз школски систем кроз разне "позитивне дискриминације" и "афирмативне акције". Стив Молно тврди да у заједници где је просечан и-ку испод 90 нема демократије (потписник ових редова није претерани фан исте, чак ни у оном класичном смислу, но размислимо шта то значи - ако демократију схватимо као оно на шта смо навикли да видимо рецимо у Западној Европи). Чисто узгред (види пи-ес), у Србији је просечан и-ку 89, што нам може доста тога рећи. Сматра се и да људи ниже интелигенције теже насилном решавању проблема, уопште оно физичко код њих има већи утицај. 

Дакле, има ли цела ова прича практичног значаја (осим подјебавања неких идеолошки острашћених)? Укратко речено, значај је минималан, од условом да држава брине о заједници коју представља и да се понаша стварно слепо у односу на расе. Ако држава прима мигранте јер ће то да "позитивно утиче на економију", или да би се исправиле светске неправде, онда погледајмо све чињенице (укључујући и њихов и-ку просек) и све последице тих чињеница. То је чак дужност према грађанима који државу чине, и бирају власти, без обзира на њихово расно порекло.
Ван тога, ако се нешто не гура званичном политиком, је стварно поприлично небитно. Ако је некоме стварно битна интелигенција (а не мора бити) при избору партнера, мање је вероватно да ће оженити црнкињу, чак и да није расиста. Можда нађе неку паметну, али је вероватноћа за то мала. Пре ће бити да ће оженити Кинескињу (под условом, наравно, да у окружењу има довољно и једних и других). Утицај појединачних избора на социјално окружење (где спада интелигенција и последице исте) није одлучујући, али сеоба народа итекако јесте!
Иван Вукадиновић
п.с. У колизији са оним активистом видео сам податак да је у Србији просечан и-ку 89. Касније видех да је изгледа стварно тако. Свеједно, исте вечери поменух то у неформалном разговору другару. Он рече "Много је то за Србију!" Мора да су тестирали оне који не гледају Фарму, Парове...
Шалу на страну, много тога објашњава не толико овај податак, просек ко просек, него чињеница да се власт обраћа скоро искључиво онима испод те линије. Сетимо се нормалне расподеле. Половина Србије има и-ку до деведесет и власти су они довољни (уз неколико процената паметнијих са израженим личним интересима) да се "у бескрај" одржава. Можда је баш на то мислио Луди Стева (Стив Молно)...

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović

Десет типова који шкоде српској десници, први део