Tramp i TT sindrom

Od kako je Donald Tramp, po svima neočekivano, dobio američke izbore u njihovim medijima i „javnosti“ je pravo ratno stanje. Ranijim optužbama da je seksista, rasista, ksenofob, autoritarac... pridružila se ona da je „ruski čovek“, koga je Putin doveo na vlast nameštanjem izbora. Krađa nije dokazana, ali eto ruski mediji su izveštavali, objavljivane su informacije koje protivkandidatu Hilari nisu odgovarale (kao da Amerika nikad nije podržala negde „svog čoveka“). Kako su i ljudi iz Trampovog kabineta pravili greške u koracima, za sada se završilo ostavkom savetnika za bezbednost Flina. I tako Putin ispade najjači čovek vaseljene – kad može da „namesti izbore“ kod „lidera slobodnog sveta“...

Paralelno su oni stručniji i učevniji upotrebili tone mastila, modernije rečeno terabajte i megapiksele, da objasne kako je to Tramp pobedio. Pričalo se o populizmu i post-istini (post-truth) koja je reč godine u Vebsterovom rečniku. Političari su oduvek lagali, ali ovi novi anglo-američki „lažu ko psi“. Tako kaže i poneki filozof kod nas, u Srbiji. Zanimljive su političke opcije koje oponente proglašavaju psima.

Potpisnik ovih redova i dalje misli ono što je napisao onog jutra kad smo čuli neočekivanu vest o pobedi Trampa. Možda i bude boljeg stava prema Rusiji, time i Srbija pod manjim pritiskom. One priče da će nam Tramp „vratiti Kosovo“ su naravno smešne. Gde to ima? Ima, ima – kod braće Grima. Ipak, jedna stvar je dobra za Srbiju, Rusiju, praktično sve izvan zapadne „zlatne milijarde“. Amerika će biti dobrano zabavljena sama sobom, pa onda redefinisanjem odnosa sa svojim brojnim „saveznicima“ (neki bi rekli vazalima). To je po difoltu dobro po ostatak sveta. I to se  upravo događa.

Par stvari koje se tiču ekonomije ostalo je manje-više neprimećeno. Posle prvog šoka (koji je makar meni uvek zanimljiv) berze ne samo da su se oporavile, nego su skočile u neslućene visine. Sećam se kad je Obama došao svuda se širila nada u „Crnog Princa“ (tako rekoše na Peščaniku), dok je Dow Jones strmoglavo padao. Znao sam da pitam domaće globaliste, one koji su navikli da je Amerika nepobediva i nedodirljiva – A koliki nam je Dau danas?! Sada, CNN broji svaki dan predsednikovanja novog čoveka, kao da se implicitno nameće nada da ga u prvih sto dana više neće biti. A pomenuti Dau je nikada jači. Biznis, izgleda, voli Trampa. A sve se na kraju svodi, kako su marksisti znali reći, na materijalnu osnovu i duhovnu nadgradnju.

Kad spojimo ovaj optimizam berze i pomenuto redefinisanje odnosa, dobijamo povlačenje Amerike iz dva prekookeanska trgovinska sporazuma, dok se onaj kontinentalni (NAFTA) takođe preispituje. Pisac ovih redova nije oduševljen svim tim teško pamtljivim skraćenicama, dosta je znati da postoje NATO, EU i MMF. Možda tako i drugi misle pa im promiče da se Amerika povukla iz transpacifičkog partnerstva (TPP), dok planirani transatlantski sporazum (TTIP) biva zaboravljen. A ti sporazumi su proglašavani najvećim uspehom Baraka Huseina Obame. Trebalo je to da bude Globalizacija 3.0, značajnija od EU, a verovatno i od NATO-a. Ko sebe smatra antiglobalistom, itekako ima razloga da slavi ovaj TT-sindrom.

A zašto niko u Americi za ovim sporazumima ne plače? Po tvrdnjama liberalnih ekonomista (a kod nas su skoro svi koji dobijaju medijsku pažnju takvi), trebalo bi da su u žalosti. U najkraćem – ekonomska imperija je dobra po svoju maticu, dok ova može da je održava. Kako američka privreda očigledno nije dovoljno konkurentna prema onima sa kojima bi se udruživala, ona mora da se povlači, da sama sebe zaštiti carinama i drugim merama. Gde može da ispregovara bilateralne ugovore. Samim tim otvara se prostor za nove igrače, koji inače uopšte nisu naivni. Zanimljivo da ovim izgleda dobija oponent koga Tramp smatra najopasnijim – Narodna Republika Kina. Kod nas će se sve ovo osetiti kao manje globalizma – manje njihovog kapitala i nametanja njihovih standarda.

p.s. Blogovlasnik s ponosom (al' ne onim kojeg je stalno pun Premudri & Mesija) objavljuje da je ušao u Hall of Fame navedenog portala. Objavljivaću tamo nedeljne kolumne. Ne sve, ali možda i veći deo biće i ovde, na blogu. Posebno one kod kojih se imam referencirati na ranije blogove...

Коментари

Популарни постови са овог блога

Сеоба Словена као "модел великог праска"

Бечки ђак Ћоровић

Okultura Marine Abramović