Чомски о Кропоткину (Узајамна помоћ)

Постоји социјалдарвинистичко становиште које је развио Херберт Спенсер и по којем је он познат. Оно каже да у капиталистичком систему влада природа "са крвавим канџама и зубима", како у њему "најјачи опстају", и тако даље. А Голдман Сакс нам се нуди као пример, или можда IBM, али они нису пример тога; они су примери како моћна држава-дадиља, коју воде главни архитекти политике, осмишљава и креира политике на такав начин да богати и привилегује креаторе политике. Какве то везе има с капитализмом? Наравно, постоји нека врста капиталистичке маргине у томе. Али шта ћемо са Хербертом Спенсером? Мало после Херберта Спенсера дошао је одговор, много мање познат, наиме Петар Кропоткин, историчар природе који је написао књигу Узајамна помоћ: фактор еволуције. Он је развио потпуно супротну аргументацију. 
На дарвинистичким основама, Кропоткин је тврдио да је развој сарадње и узајамне помоћи који воде у правцу заједнице, радничке контроле, и тако даље, нешто што се може очекивати на основу посматрања природе и историје. У реду, ако је није доказао, његова теза је у најмању руку једнако аргументована као и Спенсерова. Кропоткин је заправо основао научне области које сада зову социобиологија или еволуциона психологија, али његов допринос се скоро не помиње зато што је дошао из погрешних закључака. Добро, нико не може дати тачне закључке, људска природа има све те факторе у себи. Али неки од њих су повољни за интересе богатих и моћних и стога они опстају. И ту имамо, ако хоћете, спенсеровски елемент: идеолошке измишљотине које су корисне богатима и моћнима имају тенденцију да се шире. Оне које су штетне за интересе богатих и моћних имају тенденцију да буду маргинализоване и потиснуте. Али то нема никакве везе са стварношћу света: то има везе са начином на који систем власти функционише.
Ноам Чомски

Коментари

Популарни постови са овог блога

Како је плитак Дејан Стојиљковић

Псеудопатриотизам

Винчанска култура и систем вредности